U Rumuniji prva klimatska tužba protiv države u Istočnoj Evropi

Tužba je podneta zbog nedoslednosti i neadekvatnosti mera rumunske vlade i jer ne postoji stvarna posvećenost ublažavanju klimatskih promena u periodu od 2013. do 2030. godine, saopštila je nevladina organizacija Deklik (Declic), koja je podnela tužbu.

Tužioci traže da premijer Nikolae Čuka i ministri životne sredine i energetike plate novčane kazne za svaki dan kada nisu ništa preduzimali u vezi s tim.

Organizaciji Deklik, među najvećim u Rumuniji sa više od million članova, pridružiće se Benkvoč Romenija (Bankwatch Romania) i TuCelzijus (2Celsius).

Suđenje će početi u ponedeljak, 10. aprila, na sudu u gradu Kluž-Napoka.

Oni tvrde da su rumunski zvaničnici prekršili svoje zakonske obaveze da usvoje i primene strategiju o energetskoj tranziciji u skladu sa Pariskim sporazumom u cilju ograničenja rasta globalne prosečne temperature na 1,5 stepen.

„Podnosimo tužbu protiv rumunskih političara jednostavno zato što već godinama obećavaju. Potpisali su međunarodne sporazume, prisustvovali skupovima o klimatskim promenama i onda se vratili u Rumuniju bez planova koje će sprovoditi. U pitanju je naša i budućnost naše dece“, izjavila je Roksana Penča Bradatan iz NVO Deklik.

Ona je rekla da traže da državnim predstavnicima bude smanjena plata za 20 odsto za svaki dan koji ne učine ništa.

Tužioci od suda traže da naredi vlastima da preduzme sve neophodne mere kako bi se emisija zagađujujućih koji zagrevaju atmosferu smanjila za 55 odsto do 2030. u odnosu na nivo 1990. i da bi se postigla klimatska neutralnost do 2050.

Takođe traže da vlada poveća udeo obnovljivih izora u finalnoj potrošnji energije na 45 odsto i da poboljša energetsku efikasnost za 13 odsto do 2030.

U saopštenju organizacije navodi se da su i u drugim državama podnošene tužbe kako bi se vlasti pozvale na odgovornost i da je civilno društvo dobilo sporove protiv vlasti u Francuskoj, Holandiji i Irskoj, primoravajući te zemlje da sprovodu efikasne klimatsko neutralne politike.

Podseća se i da je britanski Vrhovni sud 2022. ocenio da se vladinim planom o nultoj emisiji krši Zakon o klimatskim promenama i od vlade zahtevao da revidira plan.

Gotovo dve godine od usvajanja Evropskog zakona o klimi na nivou EU, Rumunija još nema zakon o klimi niti se uskladila sa evropskim ciljevima smanjenja emisija zagađujućih gasova.

„Verujemo da sadašnji ciljevi nisu dovoljni i da krše zakonske obaveze preuzete Ustavom, Pariskim sporazumom i Evropskim zakonom o klimi“, izjavila je šefica pravnog tima Roksana Mandruciu.

Predsednica NVO Benvkoč Romenija Joana Čuta rekla je da je Rumunija treća od dna u EU kada su u pitanju instalirani kapaciteti solarne i energije vetra po glavi stanovnika, a da od 2016. do 2021. nije bilo novih instalacija.

„Umesto da se okreće održivim rešenjima, rumunska vlada je ponudila brojne blanko-čekove najvećim zagađivačima, uvek stavljajući ličnu odgovornost iznad stvarne odgovornosti zagađivača, od kojih su mnogi državne kompanije“, rekla je Čuta.

Predsednik organizacije TuCelzijus Raul Kazan ukazao je da ne postoje pametna rešenja u javnom transportu i da je Rumunija postala „groblje polovnih automobila“ čiji je uvoz podstican fiskalnim politikama i vladinim programima.

„Ova tužba je poslednje sredstvo civilnog društva, dokaz da je naše zalaganje za osetljivu klimatsku akciju udarilo u zid neodgovornog kreiranja politike“, rekao je Kazan.