U Rusiji beže od mobilizacije, u Iranu su to žene koje protestuju…: Ko su pripadnici generacije Z?

Ženska generacija Z stoji iza aktuelne pobune protiv iranske opresivne teokratije. U Kini ih napadaju zvaničnici jer im nedostaje radna etika prethodnih generacija i dobili su nadimak „ležeći“ klinci, piše Kijev post.

A u zapadnim zemljama, generacija Z nesrazmerno zabušava na poslu, kao i zahteva rad na daljinu i kraće radne nedelje. U Sjedinjenim Državama, prvi pojedinac „generacije Z“ kandiduje se za Kongres i vodi u anketama.

Kada preuzmu svet više neće biti isti, u partnerstvu sa „milenijalcima“ (onima ispod 42 godine), navodi se.

Obe grupe su politički progresivniji, društveno tolerantniji i nameravaju da budu „bez dece” za razliku od svojih prethodnika.

Već jedan od dva milenijalca ima psa ili mačku, a sedam od 10 generacije Z reklo je anketarima da će usvojiti kućnog ljubimca umesto da imaju decu.

Maksvel Alehandro Frost (25), osvojio je demokratsku nominaciju u Orlandu na Floridi i klasična je generacija Z: on je Afro-Kubanac, nije završio koledž, vozi Uber da bi se izdržavao.

Njegov slogan je „tvoj uspeh je moj uspeh i moj uspeh je tvoj”. Njegova platforma je da okonča nasilje oružjem, obezbedi “Medicare” za sve, transformiše „rasistički sistem krivičnog pravosuđa“ i spreči „klimatsku krizu“.

U Sjedinjenim Državama, svaka četvrta generacija Z je Hispano Amerikanac, a 22 odsto ima najmanje jednog roditelja imigranta. Do 2026. generacija Z će biti najveća grupa u američkoj istoriji i, prvi put, uglavnom ne-bela, prema projekcijama Biroa za popis stanovništva.

Do 2024, sledećeg predsedničkog ciklusa u SAD, oni će predstavljati jednog od deset birača sa pravom glasa.

Generacija Z su tehnički potkovani. Većina je dobila svoje prve iPhon telefone sa 12 godina i od tada ne prestaje da ih gleda. Generacija Z i milenijumska opsesija kućnim ljubimcima je razlog zašto dnevno ima više klikova na fotografije i video snimke pasa i mačaka nego recimo na  Super Bowl.

U Americi, milenijalci troše više na svog psa ili mačku nego bilo koja druga demografska grupa, a generacija Z će ih nesumnjivo prestići. Prvi svetski restoran za pse otvoren je ovog meseca u San Francisku, pod nazivom “Dogue”, i nudi degustacioni meni od 75 dolara i peciva inspirisana francuskom samo za pse.

U Južnoj Koreji sada postoji lanac kafića koji nude labave, pitome egzotične životinje za maženje.

Rođeni između 1994. i 2012. generacija Z odrasla je tokom eksplozije slobodne trgovine, migracija i globalizacije i najtolerantnija su grupa u Americi, seksualno, politički i rasno.

U školama i medijima, bombardovani su opasnostima od klimatskih promena i većina kaže da ne želi da rađaju dece jer veruju da svet može nestati tokom njihovog života zbog degradacije životne sredine.

Paradoksalno, generacija Z nije idealistična već pragmatična, kao i Maksvel Frost, koji je odrastao gledajući kako njegovi roditelji imigranti se bore socijalno i finansijski.

Jedna trećina generacije Z živi kod kuće, čak i ako su završili školu i rade, da bi uštedeli novac. Neki se bore jer je pandemija izbrisala mnoge početničke poslove u ugostiteljstvu koje tradicionalno zauzimaju mlađi radnici.

Ovaj ekonomski kontekst ih čini bezbedonosnim, ali su i pored toga izbirljivi.

Deloiteova anketa je zabeležila: „Dok je plata najvažniji faktor u odlučivanju o poslu, generacija Z vrednuje platu manje od svake druge generacije. Ako im je dat izbor da prihvati bolje plaćen, ali dosadan posao, u odnosu na posao koji je bio zanimljiviji, ali nije dobro plaćen, generacija Z je bila prilično ravnomerno podeljena oko izbora.”

Većina je okrenuta zajednici. „Da bi osvojili srca generacije Z, kompanije i poslodavci će morati da istaknu svoje napore da budu dobri građani sveta. A akcije govore više od reči: kompanije moraju da pokažu svoju posvećenost širem skupu društvenih izazova kao što su održivost, klimatske promene i glad“, stoji u zaključku istraživanja.

Milenijalci, oni rođeni između 1981. i 1994. neproporcionalno su odlagali brak (u zemljama širom sveta) i ako se venčaju, imaju  manje dece nego njihovi prethodnici.

Sve veći procenat njih namerava da ostane „bez dece“, kako su rekli.

Ova realnost izluđuje kinesku vladu jer je demografski odnos starih prema mladima u zemlji neravnomeran i mogao bi se pokazati fiskalno pogubnim za nekoliko decenija. One, kao i druge vlade poput Mađarske, dele bonuse parovima koji imaju više od dvoje dece.

Označavanje i poređenje međugeneracijskih karakteristika olakšava razumevanje naše dece i unuka, ali i predviđanje budućih poslovnih i političkih ishoda.

Milenijalci i generacija Z garantuju propast tradicionalnih medija. Oni više vole striming, YouTube, TikTok i slanje poruka. Zahtevaju rad na daljinu, gde god je to moguće, i izuzetno su nervozni oko toga gde će se naseliti.

Nedavna studija pod nazivom „Bolje od spavaće sobe vašeg detinjstva“ rangirala je 45 najvećih američkih gradova na osnovu kriterijuma privlačnosti generacije Z koji su uključivali: pristupačnost, udeo stanovništva u generaciji Z, stopu nezaposlenosti, brzinu interneta, rekreativne sadržaje i restorane, opcije zelenog putovanja, broj parkova (za pse), i upis u srednju školu.

Politički, najverovatnije bi se složili sa platformom Maksvela Alehandra Frosta i zahtevali više učešća vlade u rešavanju problema, borbi protiv klimatskih promena, istopolnim brakovima, samohranom roditeljstvu, radnoj nedelji od četiri dana. Zbog ove i drugih osobina, neki su ih nazvali „Generacija nigde“ — ali to je oznaka koja je takođe korišćena za opisivanje milenijalaca i generacije X.

Činjenica je da generacija Z nije nigde, već svuda i da već menja istoriju. i uskoro će biti na pozicijama moći, zaključuje se.