foto (BETAPHOTO AP Photo/Evgeniy Maloletka)– U ruskim napadima do sada su 63 bolnice oštećene ili uništene u Ukrajini. Neke od njih su sravnjenje sa zemljom i ne mogu se popraviti, nekima su oštećene električne, vodovodne, kanalizacione linije i ne mogu ih popraviti timovi za hitno delovanje, kaže u razgovoru za Danas Taras Grišenko, predstavnik ukrajinskog Ministarstva zdravlja.
U mnogim bolnicama su polomljeni prozori od bombardovanja ili raketnog granatiranja tako da ne mogu da se koriste, pogotovu u ovakvim vremenskim prilikama. Među tim bolnicama ima bolnica za decu, dodaje Grišenko sa kojim smo razgovarali nakon ruskog napada na bolnicu u Mariupolju.
Sergej Orlov, zamenik gradonačelnika Marijupolja rekao je za Bi bi si da su tri osobe, od kojih jedno dete, poginule u bombardovanju porodilišta i dečije bolnice, a da je 17 povređeno. Prema njegovim rečima, ovo je treća bolnica pogođena u ovom gradu. Kremlj je saopštio da će se informisati o bombardovanju porodilišta u opkoljenom ukrajinskom gradu Mariupolju, rekao je portparol Dmitrij Peskov, dodajući da nema „jasne informacije“ o tome šta se dogodilo.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da je porodilište u Marijupolju korišćeno kao „baza bataljona “Azov'“, o čemu, je, kako je naveo, Rusija obavestila UN pre nekoliko ranije.
Upitan o broju ljudi koji su bez neophodne nege u ovom trenutku, Grišenko kaže da je veoma teško u uslovima rata kada ljudi napuštaju zemlju, dosta ih je interno raseljenih. a pojedina područja su zahvaćena borbama imati precizne podatke.
– Za sada najmanje 60 dece je poginulo, a hiljade civila su poginuli ili su povređeni (od početka sukoba, prim. aut.). U okupiranim delovima ograničen je pristup zdravstvenim ustanovama. Postoje slučajevi da su ruske trupe blokirale pristup psihijatrijskoj klinici u Černihivu ili staračkim domovima – navod sagovornik Danasa.
Prethodnih dana međunarodna tela uključuju}i i Svetsku zdravstvenu organizaciju upozoravali su se da se Ukrajina suočava sa rizikom od nestašice kiseonika, lekova poput insulina, medicinske opreme. Odgovarajući na pitanje da li trenutno postoje pacijenti čiji su životi ugroženi jer nema potrebnih lekova i terapija, sagovornik Danasa navodi da se ulažu veliki napori da se distribuira medicinski materijal i lekove.
– Kako su putevi, mostovi i tradicionalne rute na određenim mestima blokirane, regularni lanci snabdevanja traju duže. Takođe kako se stotine hiljada ljudi kreće sa sigurnijim mestima, moramo da promenimo rute kretanja pacijenata i potrebnih lekova. Potrebno je vreme i planiranje, ali zdravstveni sistem uspeva. Postoje gradovi i putevi koji su pod kontrolom okupatora, a Rusija zanemaruju humanitarna pravila ne dozvoljavajući uspostavljanje zelenih koridora i evakuacionih ruta. Na primer, Mariupolj, grad od 400,000 stanovnika, blokiran je i konstantno terorizovan – ističe Grišenko.
On kaže da i u periodima kada se ovi humanitarni koridori otvore, ruske trupe koriste to vreme da se regrupi{u i napadnu. Kao i ostali predstavnici vlast i on ponavlja da je ono što je njegovoj zemlji najpotrebnije globalna podrška i pritisak na Rusiju, u vidu beskompromisnih i direktnih sankcija, ali i zatvaranje neba.
– Primamo podršku iz celog sveta – od građana do lidera zemalja, ali se bombardovanje nastavlja, rakete i dalje lete, a nebo iznad Ukrajine je još uvek otvoreno. Agresor postaje sve više i više nehuman, očajan i surov i više i ne skrivaju činjenicu da napadaju civilnu infrastrukturu, zdravstveni sistem, privatne kuće u blizini kojih nema vojnih objekata. Potrebno nam je da se zatvori nebo i da ruske akcije budu osuđene na svim nivoima. Istinski verujemo da ćemo dobiti humanitarnu i ekonomsku podršku jer imamo do sada nezabeleženu podršku sveta. Ostalo možemo sami da uradimo. Već smo to dokazali, da zaustavimo i ponizimo vojsku za koju se veruje da je druga najjača u svetu – zaključuje Taras Grišenko.
SZO potvrdila 18 napada
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da do sada može da potvrdi 18 napada na pružaoce zdravstvenih usluga, u kojima je najmanje deset ljudi poginulo, a 18 ih je ranjeno. „Ovi napadi oduzimaju zajednici zdravstvenu negu“, kazao je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.“Doktori bez granica”: Sve je gore i gore
Bolnice u Ukrajini se suočavaju sa opasnošću od nestašice dok broj ranjenih raste, kazao je za Bi bi si Aleks Vejd, koordinator “Doktora bez granica”. „Situacija je zabrinjavajuća i iz dana u dan je sve gore“, dodao je on, istakavši i da više nemaju komunikaciju sa bolnicom u Mariupolju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
