U SAD svake godine pri sudaru s zgradama ugine 600 miliona ptica 1Foto: Freeimages/kaiser gouba

Naučnici veliko istraživanje neverovatno detaljnih podataka i uočili da ptice koje migriraju na području Severne Amerike u poslednja četiri decenije postaju sve manje, a njihova krila šira, što je verovatno posledica globalnog zagrejavanja.

U SAD svake godine pri sudaru s visokim stambenim objektima ugine 600 miliona ptica.

Čikago je u tom smislu najveći ubica ptica jer se nalazi na glavnoj migracionoj ruti ptica selica i ima jako velik broj visokih zgrada i nebodera. Dejv Vilard, počasni upravnik muzeja Fild, svakoga je jutra u proleće i jesen, kada se ptice sele rutom Kanada-Latinska Amerika, prikupljao mrtve ptice s ulice, piše CNN.

„Broj uginulih ptica koje sakupimo varira, drugačiji je iz dana u dan. Maksimum je 300 dnevno“, rekao je Vilard.

Vilard je sa grupom volontera od 1978. sakupio više od 100.000 primeraka mrtvih ptica. Uzimao je njihove mere i beležio osnovne podatke. Naučnici su sada sproveli istraživanje njegovih neverovatno detaljnih podataka i uočili da ptice koje migriraju na području Severne Amerike u poslednja četiri decenije postaju sve manje, a njihova krila šira; što je verovatno posledica globalnog zagrejavanja.

„Već smo na osnovu ranijih studija pretpostavljali da će klimatske promene dovesti do smanjenja telesne veličine“, rekao je ekolog i biolog Brajan Viks sa Iniverziteta Mičigen.

Životinjske vrste imaju tendenciju smanjivanja obima tela u toplijim krajevima. Taj obrazac je poznat kao Bergmanovo pravilo prema kojem su jedinke iste ili blisko srodne vrste toplokrvnih životinja u hladnijim područjima veće i teže, a u toplijim područjima manje i lakše.

Naime, veće telo pomaže životinjama na hladnim područjima da bolje održavaju toplotu.

Širina krila ptica verojatno se povećala kako bi se nadoknadilo smanjenje tela koje je počelo, prilikom dugačkih migracija, proizvoditi manje energije. Promene u veličini tela ptica za sada su suptilne i ne mogu se primetiti ljudskim okom, jedino putem dugotrajnih merenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari