U Severnoj Makedoniji 21. aprila prvi krug predsedničkih izbora

U ponoć je počela izborna tišina, a prethodno su poslednjeg dana kampanje šefovi izbornih štabova predsedničkih kandidata pozvali na masovnu izlaznost i miran izborni dan.

Šesti po redu predsednički izbori bi, procenjuje se, trebalo da budu merenje podrške vlasti i opoziciji, posle promene imena države i referenduma na kojem nije bio postignut cenzus.

Tokom tronedeljne kampanje kao glavna tema se nametnula promena imena države, što su kao neophodno za evrointegracije branili kandidati vladajuče koalicije SDSM i DUI Stevo Pendarovski i albanske opozicije Blerim Reka.

Promenu imena je osporavala kandidatkinja makedonske opozicije oko VMRO DPMNE Gordana Siljanovska.

Pendarovski je kandidat 31 partije, od čega četiri albanske. On je u predizbornoj kampanji branio Dogovor sa Grčkom o rešavanj problema oko imena kao neophodan korak kojim se osigurava budućnost države u evroatlantskoj porodici naroda.

Za integraciju Severne Makedonije u NATO i EU zalaže se i kandidat albanske opozicije Blerim Reka, koji uz neophodno jačanje pravne države traži i jačanje ustavnog položaja albanske etničke zajednice.

Gordana Siljanovska je insistirala na neophodnosti jačanja pravne države, ali je izbegavala da kritikuje stranku koja je predložila i kоja je za vreme desetogodišnje vladavine, prema oceni EU, od Makеdonije napravila zarobljenu državu.

Ona je insistirala na tome da je ime države nezakonito promenjeno u Severna Makedonija i tvrdila da je Prespanski dogovor moguće poništiti. Ona se jesтe ogradjivala i da to nije u ingerencijama predsednika.

Prema relevantnim anketama, na pobеdu u prvom krugu izbora može da računa Pendarovski.

On u odnosu na Siljanovsku vodi tri do pet procentnih poena, dok Reka može da računa na najviše oko 10 procenata glasova.

Za pobedu u prvom krugu potrebno je da kandidat osvoji 50 odsto plus jedan glas od upisanih 1.808.131 birača, što se ne smatra za verovatno.

Drugi krug će biti podržan 5. maja i tada je potrebno da bude izlazni cenzus od 40 odsto upisanih birača.

U sliučaju da ni tada ne bude izabran novo predsednik države, mesto Djordja Ivanova kome mandat ističe 12. maja privremeno će zauzeti predsednik parlamenta Talat Džaferi.

Iz vladajućih stranka najavljuju dve mogućnosti ako novi predsednik Severne Makedonije ne bude bio izabran: da se ukine izborni cenzus ili da se šef države ponovo bira u parlamentu, kao što je biran prvi predsednik nakon osamostaljenja.

U oba slučaju su neophodne ustavne izmene za koje je potrebna dvoterećinska parlamentarna većina od 80 poslanika.