U Sloveniji bi neke vanredne mere mogle potrajati do 25. decembra

Deo restrikcija vlada planira da ukine u roku od dve nedelje, u slučaju očekivanog poboljšanja situacije. U utorak je umrlo 45 obolelih, najviše u jednom danu dosad, a dan kasnije samo dvoje manje. Ukupno je zaraženo više od 56.000 ljudi.

„Ušli smo u petu sedmicu mera koje su sada strože nego ranije. Vlada ih je produžila do 18. decembra. Od ovog ponedeljka ponovo ne radi gradski i međugradski prevoz, kao što je bio slučaj i tokom prvog talasa epidemije. Tada je epidemija trajala od 13. marta do 31. maja, ali mere su popustile već početkom maja. Za razliku od tada, sad već petu sedmicu imamo policijski sat – od 21 čas do šest ujutro“, priča za Danas Marta Razboršek, spoljnopolitička novinarka RTV Slovenija.

Restrikcije podrazumevaju i zabranu okupljanja, kao i kontakte izvan porodičnog kruga, čime je dodatno pojačano prethodno zatvaranje u opštinske granice. Dodatno je pooštren i režim na granici.

„Vlada često saopštava da su za drugi talas krivi mediji, influenseri i opozicija. Jako smo bili zatečeni sličnom optužbom dela Katoličke crkve“, kaže Razboršek, upitana da li vlast u Sloveniji za širenje zaraze optužuje građane, kao što je to slučaj u Srbiji.

Ona podseća da je Javni servis RTV Slovenija tokom prvog talasa razotkrio da su „respiratori i ostala oprema kupovani netransparentno, što zbog nesolidarnosti u svetu i nije toliko čudno, ali je svakako za ispitivanje, pošto su posao dobili ljudi bliski vladi. Uključili su se, naravno, policija i tužilaštvo, ali stvar još nema epilog“.

„To otkriće, koje se, do sada, odnosi na stotine novih direktora i ostalih važnih lica je najzad i razljutilo ljude koji su počeli sa protestima. Vlast zbog medijskog izveštavanja o protestima koji su trajali 26 petka zaredom, a sada su prekinuti zbog proglašenja epidemije, za proteste krivi medije. Žele reći da protesta ne bi bilo da mediji o njima nisu izveštavali i time im dali legitimitet. Svi znamo da novinari treba da rade svoj posao i izveštavaju o protestima kojih je u svim krajevima bilo više od 300“, kaže naša sagovornica.

Na pitanje govori li se gde se virus najviše širi, da li pre svega u kafićima i restoranima, Razboršek navodi da se tvrdilo da se najviše širi na protestima.

„Ali iako je na njima ponekad bilo od pet do 10 hiljada ljudi, na biciklima ili peške, u suštini baš tada nije bilo nikakvih novih slučajeva zaraze. Pričali su i o kafićima, ali ni za to nema nikakvih dokaza“, kaže slovenačka novinarka.

Ističe da je u oba talasa virus ušao u domove za starije osobe.

„Trenutno ima gotovo 2.000 zaraženih starijih u domovima, a puno je i zaraženog osoblja. Isto tako je u bolnicama, gde je najveći problem manjak mesta. Šta se tačno desilo, ne znamo. Verovatno je širenje posledica letnjih odmora – i u inostranstvu. Ljudi su se družili, mladi su bili zaraženi asimptomatski, pa su mogli i širiti virus, iako je jasno da je za to potreban bliski kontakt. Ako ne znaš da si bolestan, možda taj kontakt i imaš i onda sve ide u krug. Početkom septembra imali smo oko 60-70 slučajeva, a sredinom oktobra više od 2.000. To ne da je eksponencijalni rast, nego je eksplozija. Ali je istina i da se testira puno više ljudi nego pre, pet puta više nego u prvom talasu, pa je i to razlog više potvrđenih slučajeva“, priča Marta Razboršek.

U Hrvatskoj preminulo 38

Broj novozaraženih korona virusom u Sloveniji porastao je za 2.013, navedeno je na sajtu Covid-19 Sledilnik. U prethodna 24 časa preminule su 43 osobe. U bolnicama se nalazi 1.280 pacijenta, pet više nego prekjuče, od kojih 209 na intezivnoj nezi, jedan više nego prethodnog dana. U obližnjoj Hrvatskoj juče je za  prethodna 24 sata zabeležen 3.251 novi slučaj zaraze korona virusom u Hrvatskoj. Preminulo je 38 osoba. Testirano je 9.126 osoba, prenosi Index.hr.

Protesti su protiv korupcije i vlasti

Epidemiološke mere apsolutno nisu bile uzrok nedavnih demonstracija u Sloveniji, kaže sagovornica Danasa. „Postoje i takvi koji protestuju protiv mera, antivakseri, antičiperi… Svakakvog je sveta na ulicama. Ali pre svega su to protesti protiv korupcije i vlasti. Demonstracije su počele spontano, dolazilo je sve više ljudi. Zvanično nisu imali organizatora pošto bi vlasti mogle da ih hapse. Vlada svakako može da očekuje pune ulice kad se sve završi“, kaže Razboršek. „Početkom novembra je“, podseća, „jedna grupa ljudi sa različitim zahtevima organizovala protest koji je bio nasilan. Bili su tamo i policiji poznati pripadnici kriminalnog miljea, pa navijačke grupe… Došlo je do sukoba, a policija je prvi put od 2012, kada su isto bili protesti protiv vlade Janeza Janše, upotrebila vodeni top. Što je najgore, bilo je i povređenih, među njima i poznati fotograf, koga su prebijali i dok je ležao na zemlji.“