U Španiji 2022. bila do sada najtoplija godina

„Prošla godina je bila najtoplija u Španiji, bar od 1916.“, navela je agencija preko Tvitera ukazujući da je prvi put prosečna godišnja temperatura prešla 15 stepeni celzijusa i bila gotovo 15,5 stepeni.

Kako je navedeno, do 2011. nikad prosečna temperatura nije prešla 14,5 stepeni, a od tada se to dogodilo pet puta. Iza 2022. godine dve najtoplije godine bile su 2017. i 2020.

Agencija je precizirala da je u retrospektivi ustanovila prosečnu godišnju temperaturu između 1916. i 1961. na osnovu izolovanih merenja i statističkih modela.

Kao i još neki delovi Evrope, Španija je 2022. godine pogođena sa više toplotnih talasa tokom leta, koje je obeleženo i požarima, povećanim mortalitetom i povećanim nivoom suše.

„Prvi put dve uzastopne sezone u istoj godini (leto i jesen) bile su najtoplije u nizu“, navela je španska meteorološka agencija 21. decembra u privremenom bilansu.

Smrt gotovo 4.744 ljudi u Španiji može se pripisati vrućini u leto 2022. godine, prema procenama o povećanom mortalitetu Instituta za javno zdravlje.

U Španiji je takođe u požarima tokom 2022. igzorelo više od 300.000 hektara površine, što je najgori bilans od početka merenja 2000. godine, prema evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima (EFFIS).

„Uzimajući u obzir kiše registrovane do 15. decembra, radi se o trećoj uzastopnoj najsušnijoj godini“, navela je španska meteorološka agencija u privremenom bilasnu.

Rezerve vode su bile oko 43 odsto od kapaciteta krajem decembra u odnosu na 53 odsto u proseku poslednjih deset godina, prema ministarstvu za ekološku tranziciju.

U Evropi leto 2022. bilo je najtoplije ikad zabeleženo, objavio je početkom septembra evropski sistem o klimatskim promenama Kopernikus.

Najmanje 15.000 smrtnih slučajeva direktno je vezano za velike toplotne talase koji su prošlog leta pogodile kontinent, prema još nezavršenoj proceni koju je početkom novembra obvjavila Svetska zdravstvena organizacija.

Evropa je kontinent koji se najbrže greje, beleži rast temperature dva puta viši od proseka na planeti tokom proteklih trideset godina, saopštile su UN počeetkom novembra.

Porast toplotnih talasa je, prema naučnicima, direktna posledica klimatske krize, pošto emisije gasova sa efektom staklene bašte istovremeno povećavaju njihov intenzitet, trajanje i učestalost.