U spavaćim kolima od Berlina do Pariza

Svakog ponedeljka, srede i petka ubuduće će iz Berlina do Pariza da saobraća noćni voz „Nightjet“. Regularna dužina vožnje je dobrih 14 sati. Krajem iduće godine ta ponuda bi trebalo da bude proširena i na ostale dane u sedmici.

Ponovno uspostavljanje saobraćaja noćnim vozom između dva glavna grada nakon devet godina za nemačkog ministra Volkera Visinga i njegovog francuskog kolegu Klementa Bonea je ugodan događaj u ova krizna vremena. Ne samo što „Nightjet“ još bolje povezuje Nemce i Francuze, već i zbog klime. Železnica bi trebalo da konkuriše avio-saobraćaju u Europi i time da pomogne u zaštiti klime.

Od vozne karte prijateljstva, do putovanja u pidžami

Bone i Vising, koji inače tečno govori francuski, ove godine su ostvarili još jedan nemačko-francuski projekat. Povodom 60. godišnjice potpisivanja Jelisejskog ugovora poklonili su na desetine hiljada karata za voz mladima između 18 i 27 godina – to je nazvano „Nemačko-francuski pasoš prijateljstva“.

Ali,vrenesansu noćnih vozova pokrenula je još prošla nemačka vlada, za vreme nemačkog predsedavanja Evropskoj uniji 2020. godine. Projekat „TransEuropExpress 2.0“ noćnim vozovima trebalo bi da poveže 13 evropskih metropola: pored Beča i Amsterdama, također i Cirih i Barselonu – a sada i Berlin i Pariz.

Spor oko zaustavljanja u Strazburu

Političari bi uskoro želeli da prošire ponudu za putovanje između Berlina i Pariza i brzom železničkom linijom. Krajem 2024. mogli bi da saobraćaju i prvi brzi vozovi. No, ima još otvorenih pitanja. Naime, nemačka strana iz tehničkih razloga daje prednost liniji koja bi prolazila kroz nemački grad Zarbriken, ali francuski ministar saobraćaj želi da brza linija prolazi kroz Strazbur.

Taj grad u Alzasu u Francuskoj se smatra „glavnim gradom Evrope“ i snažno se bori protiv toga da izgubi značaj u konkurenciji sa Briselom. Ministar Bone je ove jeseni za francuske medije izjavio da bi linija samo privremeno trebalo da prolazi kroz Zarbriken, a da bi najkasnije 2025/26. trebalo da ide preko Strazbura. Očigledno da taj projekat još uvek nije do kraja razrađen.

I brzi i noćni voz imaju evropske komponente. Kada je Brisel pre dve godine slavio „Evropsku godinu železnice“, Evropska komisija je sebi postavila za cilj da se udvostruči saobraćaj brzim vozovima u EU do 2030. godine.

Ekonomske poteškoće

Redovni saobraćaj noćnim vozovima između Berlina i Pariza počeo je ovog ponedeljka uveče 11. decembra. Prema informacijama Nemačke železnice (DB), potražnja za kartama je velika: „Preko praznika su nove noćne železničke linije veoma dobro popunjene.“

No, to ne može da prikrije činjenicu da renesansa noćnih vozova sledi političku, a ne ekonomsku logiku. Naime, smatra se da su noćni vozovi neisplativi. Nemačka železnica je još 2016. godine zatražila stručnu procenu rentabilnosti noćnih vozova, a ocena finansijskih stručnjaka je sledeća: nema izgleda za ostvarivanje profita.

Austrija spasava spavaća kola

Za to što u Nemačkoj i drugim zemljama nakon 2016. još uvek saobraćaju spavaća kola može se zahvaliti samo Austrijskim saveznim železnicama (ÖBB). One su tada od Nemačke železnice otkupile spavaća kola i ponovo oživele pojedine linije. Sada su uključene i u projekat Berlin-Pariz.

Za razliku od nemačke države, Francuska će ponovno uspostavljanje noćnih vozova između dveju metropola da subvencioniše s deset miliona evra. A francusko Ministarstvo saobraćaja se nada da će ta linija postati rentabilna nakon dve do tri godine. Taj projekt profitira i od podrške Belgije, jer se voz koji dolazi iz Berlina deli u Manhajmu, pa jedan deo vozi preko Kelna, Ahena i Liježa za Brisel. U Belgiji su noćni vozovi oslobođeni plaćanja korišćenja pruge i energenata u trajanju od dve godine.

Ko na vreme kupi kartu – taj profitira

Državne subvencije trebalo bi da pomognu železnicama da ponude cenu koja može da bude konkurentna na tržištu. Onaj ko bude na vreme kupio kartu, trenutno na liniji od Pariza do Berlina plaća 29,90 evra mesto za sedenje ili 93 evra mesto u spavaćim kolima.

Vožnja u spavaćim kolima, uprkos višegodišnjoj smanjenoj ponudi, nije prestala da bude atraktivna. U Francuskoj je ovog leta 215.000 ljudi koristilo noćni voz – 15 odsto više nego godinu dana ranije. Nemačko Ministarstvo saobraćaja sprovelo je tri istraživačka projekta o konkurentnosti modernih noćnih vozova. Samo, da liće oni biti rentabilni, pokazaće godine pred nama.