U sučeljavanju na HRT kandidati za predsednika Hrvatske o Srbiji i ćirilici

U sučeljavanju na Hrvatskoj Radio-televiziji u utorak uveče učestvovali su kandidati – Kolinda Grabar-Kitarović , Zoran Milanović, Miroslav Škoro, Miroslav Kolakušić, Ivan Pernar, Dejan Kovač, Dalija Orešković, Dario Juričan , Nedjeljko Babić, Anto Đapić i Katarina Peović.

Aktuelna predsednica izjavila je da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju svih kriterijuma za Srbiju, koja, kako je rekla „mora da se suoči sa svojom prošlošću“ i „doživi katarzu onoga što je uradila Hrvatskoj i drugim susedima“.

Grabar-Kitarović je rekla da se Srbija mora suočiti sa svojom prošlošću, i da će insistirati na pitanju nestalih kao uslovu za njen ulazak u EU. Govoreći o regionu kao temi, Škoro je, kako prenosi Jutarnji list, rekao da ne bi dopustio Srbiji ulazak u EU sve dok se ne reši pitanje nestalih, dok je Milanović dao negativan odgovor.

Za razliku od Kolakušića koji smatra da Hrvatska o tome ne može odlučivati jer odluke donose Francuska i Nemačka, misli da Hrvatska može na to uticati, ali je pitanje ima li Hrvatska takav interes. „Ljudi se plaše regionom, ali s državama bivše Jugoslavije imamo 30 odsto robne razmene. Naši interesi nisu takvi da bismo bilo kome pretili i tome ću se protiviti. Nazivati regionom je uvredljivo. Drugo su beogradska čaršija i Vučić, rekao je Milanović.

„Reč region nisam ja izmislila, nego prethodni predsednici. Želim Hrvatsku u srednjoj Evropi“, nije ostala dužna Grabar-Kitarović. O pitanju politike prema BiH Škoro je rekao da Hrvati treba da imaju vlast u zemlji, a da je preko Komšića nemaju. Hrvati moraju imati jednaka prava kao i ostala dva konstitutivna naroda. BiH je i naša strateška dimenzija.

Podržavamo ulazak BiH u EU, glasio je sličan odgovor predsednice. Milanović je rekao da bi bila uvreda Hrvatima u BiH u minuti govoriti o nečemu što se u toj zemlji događalo u 30 godina. Podsetio je da je kao premijer odlazio u Mostar kada je tamo gorelo i upozoravao na izborni zakon. Pitanje postavljanja ćiriličnih ploča u Vukovaru Milanoviću je bio povod da se obruši na HDZ. Rekao je da ih je tamo postavio zato što je sprovodio zakon koji je doneo HDZ.

„HDZ, stranka gospođe Kitarović i Škore je stvorila zakonski okvir za ćirilicu u Vukovaru i to zbog političke trgovine sa strankom Srba u Vukovaru. Ja sam taj zakon provodio“, rekao je predsednički kandidat SDP. „Rođen sam u Osijeku, normalno je da nešto piše na mađarskom i na ćirilici. Ali je Vukovar poseban grad u kojem su bili strašni zločini i građani imaju pravo da odluče žele li ćirilicu“, rekao je Škoro.

Premda je format emisije takav da su se teško mogle razviti polemike (svaki kandidat je imao minutu za odgovor, a na raspolaganju mu je bilo pet replika) više puta je zaiskrilo između Grabar-Kitarović i Milanovića. Tako je bilo na temi migranata.

Grabar-Kitarović je rekla da je 2015. i 2016. Hrvatska imala haos jer su se samo propuštali migranti, a pola njih se vratilo jer nisu bili prave izbeglice. „Omogućili smo promene zakona da vojska može policiji pomoći u osiguranju granice.

Procjena je policije da im takva pomoć trenutno nije potrebna. Granica se dobro štiti i Angela Merkel zbog toga izražava zahvalnost“, rekla je Grabar-Kitarović. “

Nazivati operaciju hrvatske države iz jeseni 2015. haosom može samo um koji je navikao na represiju, koji tako gleda ljudska bića. Naravno da bih reagovao da je tada išta bilo ugroženo. 500 hiljada ljudi je prošlo, a nijedna taraba nije oštećena. Uvek je postojao plan B, dok su drugi išli Orbanu i Vučiću, ja sam išao Merkel.

Ona je htjela da zadržimo 100 tisuća ljudi, ja to nisam hteo“žustro je odgovorio Milanović. Na temi ilegalnih migracija moglo se čuti najviše tvrdih stavova. Kolakušić bi na ilegalan prelazak granice odgovorio isključivo zatvorom, Škoro bi se od ilegalnih migranata branio izvođenjem vojske na granice, a Đapić bi pored vojske postavio fizičke prepreke.