„U svakom trenutku možemo da umremo“: Šire se protesti protiv nasilja francuske policije

Zvuk brojnih sirena bio je znak da se radi o velikoj policijskoj akciji. U četvrtak popodne (29. jun) u Nanteru je bilo napeto. Ulice tog pariskog predgrađa preplavili su ljudi koji tuguju. Mnogi od njih nosili su bijele majica s natpiso „Pravda za Nahela“. Sedamnaestogodišnjak je ustreljen u utorak prepodne tokom jedne rutinske kontrole saobraćaja. Na njega je pucao policajac. Iz neposredne blizine.

Protiv tog policajca je u četvrtak i zvanično pokrenut istražni postupak. Kako je objavilo Državno tužilaštvo, on se trenutno nalazi u istražnom pritvoru i tereti se za nehotično ubistvo. Francuski predsednik Emanuel Makron taj je događaj nazvao „neoprostivim“.

Nakon tragedije, usledile su tri noći žestokih sukoba – i to ne samo u predgrađima Pariza. Izgrednici su gađali policajce pirotehničkim sredstvima, palili su automobile i kante za smeće, a vatru su podmetali i u neke državne institucije.

Nakon posmrtnog marša, koji je protekao uglavnom mirno, u Nanteru su se nastavili neredi. Pritom je zapaljena i filijala jedne banke, a vatra se proširila i na kancelarijske prostorije iznad nje. Vatrogasci su ipak uspeli da ugase vatru pre nego što je požar ugrozio ljudske živote.

Kako bi osigurao red i mir, ministar unutrašnjih poslova je za noć sa četvrtka na petak u čitavoj Francuskoj angažovao 40.000 policajaca. Ponovno je zabeleženo nekoliko stotina hapšenja – spominje se brojka od najmanje 667 uhapšenih, od toga 242 samo na širem području Pariza.

„U svakom trenutku možemo da umremo“

„Toliko mi je žao zbog porodice tog dečaka, čitav život je bio pred njim“, kaže jedan komšija za DW. Drugi u tome vidi dokaz da u Francuskoj generalno postoje problemi: „Živimo u zemlji u kojoj nismo bezbedni. Kad izađemo, u svakom trenutku možemo da umremo. Živimo u Francuskoj, zemlji koja navodno proklamuje slobodu, jednakost i bratstvo, ali od toga nije ostalo ništa. Pravila sada diktira policija, a ona radi šta hoće. Ako odluče da nekoga ubiju, onda to i urade.“ I nije ovaj čovek jedini koji u svemu što se sada događa vidi odraz osnovnih problema u zemlji.

Aktivisti za poštovanje ljudskih prava zahtevaju odgovore na neka pitanja koja se tiču načina na koji funkcioniše rad policije u Francuskoj. Za Evropsku mrežu protiv rasizma (ENAR), smrt Nahela, koji je očigledno bio severnoafričkog porekla, otvara „hitna pitanja o preteranoj upotrebi nasilja od strane čuvara zakona“, posebno prema onim grupama koje se, kako kažu, suočavaju s rasističkim klišeima.

U saopštenju na upit DW, ENAR je pozvao francusku vladu da „deluje bez odlaganja, kako bi reagovala na zabrinutost organizacija civilnog društva, odnosno organizacija koje promovišu ljudska prava po pitanju nekažnjavanja i rasističkog policijskog delovanja u Francuskoj“.

Kako funkcioniše policija?

Politikolog Žak de Majlar sa Univerziteta Versaj-San-Kventin 2022. je objavio knjigu „Komparativni policijski rad“. Za DW kaže da je smrt 17-godišnjeg Nahela deo jednog šireg trenda: „Ključni element situacije u Francuskoj jeste pogoršavanje odnosa između policije i mladih muškaraca radničke klase, koji pripadaju etničkim manjinama.“

„Kada se radi o javnom redu, policija poslednjih godina bez sumnje deluje odlučnije“, dodaje De Majlar. Jednim zakonom iz 2017. su, kako napominje stručnjak, ublažene restrikcije vezane za postupanje policije u slučaju da neko vozilo, odnosno vozač, žele da pobegnu. Konkretno se radi o pravilima kada policija sme da puca. Tokom prošle godine, 13 osoba je stradalo u okviru rutinskih saobraćajnih kontrola. To je negativni rekord.

Kako to rade susedi?

Portparolka policije Sonja Fiblu odbacuje navode da je stopa policijskog nasilja u porastu: „U 2021. su u 157 slučajeva bili ispaljeni hici na vozila u pokretu, a 2022. bilo je 138 slučajeva. Trend je dakle u blagom padu“, rekla je ona za francuske medije. Sveukupno gledano, dodala je, broj slučajeva u kojima je korišćeno vatreno oružje opao je s 300 u 2019. godini na 285 u 2022. Policija puca samo onda kada je na to prisiljena, kaže i naglašava da postoje veoma stroga pravila u vezi sa korišćenjem vatrenog oružja. Ipak, dodaje i da je rekordan broj mrtvih u saobraćajnim kontrolama „dramatičan“.

Politikolog De Majlar uočava i „razlike koje se ne mogu zanemariti“ po pitanju rada policije u Francuskoj i rada njihovih kolega u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji. „Izgleda da odgovorne osobe u time zemljama više pažnje posvećuju legitimitetu policije.“ Nemačka policija, kako kaže, opreznija je prilikom provere identiteta, a britanski službenici se, smatra De Majlar, čak više doživljavaju kao partneri javnosti.

Reforma policije

ENAR zahteva formiranje nezavisne istražne komisije koja bi se pozabavila smrću 17-godišnjaka Nahela. „Prerani kraj jednog mladog života zbog rasističkog policijskog nasilja zahteva hitnu pravdu i reforme“, kažu aktivisti. „Takvi slučajevi samo produbljuju jaz između policije i ljudi koje bi policija trebalo da štiti.“ Potrebne su načelne promene kako se takve tragedije ne bi ponovile, tvrdi ENAR. A to po njima znači i novo definisanje rada policije.

I De Majlar se slaže da nešto mora da se promeni: „Nije policija kompletno zakazala, ali postoji kolektivna odgovornost“, napominje naučnik. „Smatram da je ta institucija dužna da uvede mehanizme regrutovanja, obuke i menadžmenta, kako bi se nezavisno proverio način na koji policijski službenici reaguju u različitim situacijama.“

No, on dodaje i da je situacija u Francuskoj komplikovana, da je reforma policije politički vruć krumpir kojeg niko ne želi da se poduhvati: „Iz politike, a pogotovo s desnog spektra, može se čuti da problem nije policija, već da su problem mladi ljudi.“