U svetu rekordnih 50,8 miliona interno raseljenih

IDMC je ocenio da kovid-19 predstavlja rizik za milione ljudi iz i tako ranjivih grupa, preneo je danas BBC.

Više od 45 miliona ljudi moralo je da napusti domove zbog nasilja a pet miliona zbog prirodnih katastrofa, poput zemljotresa i poplava, pokazao je izveštaj.

Centar je istakao da je broj interno raseljenih – ljudi koji su zbog nedaća napustili domove ali su ostali u svojoj zemlji, dostigao rekord.

Tome je doprinelo, kako se navodi, što je u 2019. zabeleženo 33,4 miliona novih raseljenih, što je najviše na godišnjem nivou od 2012.

Pandemija korona virusa će verovatno još više otežati život ljudi koji već žive u kampovima, bez sanitarnih uslova, u nelegalnim naseljima ili urbanim sirotinjskim četvrtima.

U takvim pretrpanim mestima teško je sprovoditi distanciranje i voditi računa o higijeni kako bi se sprečilo širenje virusa, ukazuje se u izveštaju.

Pandemija takođe kompromituje njihove „nesigurne uslove života jer im dodatno ograničava pristup osnovnim uslugama i humanitarnoj pomoći“, upozorila je direktorka IDMC Aleksandra Bilak, prenosi BBC.

I bez pandemije, broj interno raseljenih u svetu je znak kolektivnog neuspeha, ocenjuje se u izveštaju.

IDMC je pozvao vlade da zajedno rade na rešavanju konfilkata, poput građanskog rata u Siriji gde je oko milion ljudi od decembra napustilo domove da izbegne vladinu ofanzivu u konfliktu koji je počeo pre devet godina.

Ukazano je i na konflikte u DR Kongo, Jemenu i Avganistanu.

Sugeriše se i da se mora više uraditi u borbi protiv klimatskih promena i u pripremi za prirodne katastrofe.

Centar je pozvao vlade da obezbede da raseljeni dobiju pristup zdravstvu za vreme pandemije i da se na duži rok radi na uzorcima raseljavanja.

Ta organizacija je navela da budno prati situaciju u Iraku, gde su potvrđeni prvi slučajevi infekcije korona virusom među raseljenima, i još u nizu zemalja, uključujući Siriju, Burkinu Faso i Kolumbiju, gde broj zaraženih među raseljenima raste.

U izveštaju se ukazuje i na slučajeve internog raseljavanja povezane sa na virusom. U Indiji je, kako se navodi, najmanje 600.000 radnika migranata suočeno sa merama izolacije moralo da „prepešači stotine kilometara da bi se vratili u svoja sela“.

Inače, interno raseljeni se uglavnom odlučuju da ne idu daleko od kuće – ili zbog toga što žele da budu bliže domovima i porodicama, ili zbog toga što nemaju novca da pređu granicu.

Mnogi od nih, kako se navodi, završe „zaglavljeni“ u oblastima do kojih teško stižu humanitarne organizacije, npr. u zonama konflikta, i bezbednost im i dalje zavisi od njihovih vlada.

A te vlade ponekad su razlog zbog kojeg su ljudi napustili domove ili, u slučaju rata, nisu u stanju da svojim građanima obzbede sigurno mesto boravka.