U trendu su male stranke 1Foto: EPA/ RONALD WITTEK

Iako su prognoze o Bregzitu i Trampu zasnovane na ispitivanjima javnog mnjenja bile netačne, Nemci veruju u tačnost svojih anketa. Za Dojče vele (DW) govorili su ispitivači javnog mnjenja u Nemačkoj.

Većina posmatrača smatra da je izborna trka u Nemačkoj već odlučena, jer kancelarka Angela Merkel ima 15 procenata prednosti u odnosu na kandidata Martina Šulca. Pitanje je samo koliko su tačne ove cifre nastale na osnovu ispitivanja javnog mnjenja – setimo se samo katastrofalno pogrešnih predviđanja pred predsedničke izbore u SAD ili Bregzit.

Metode nemačkih ispitivača javnog mnjenja su različite: od telefonskih intervjua koje sprovode etablirane agencije kao Infratest dimap i Forsa, koje imaju ugovore sa vodećim medijima – do onaljn upitnika platformi kao što je YouGov. Socijaldemokratska partija (SPD) se uzda u ankete koje su pokazale da je gotovo polovina birača neodlučna. Ipak, ispitivači javnog mnjenja smatraju da su takve nade uzaludne.

„Bili bi to prvi izbori u istoriji čovečanstva na kojima bi svi neodlučni glasači pohrlili jednoj stranci“, rekao je Niko Zigel izvršni direktor Infratest dimapa za DW. Forsa naglašava da glasači stalno ocenjuju konzervativce kao daleko sposobnije od svojih rivala. Čak i YouGov, na poslednjim rezultatima anketa od 6. septembra, prednost daje Angeli Merkel.

„Ne sumnjam u prednost koalicije Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU)“, kaže za DW ispitivač iz YouGov, Holder Gajsler. „Radi se o velikom broju ispitivanja, koja se sprovode odvojeno i nezavisno. Bili bismo zaista iznenađeni kada bi Šulc nadoknadio razliku.“

Zašto su Nemci toliko samouvereni? To je direktno povezano sa prirodom izbora u Nemačkoj.

Zigel smatra da problem nastaje kada se „trendovi“ zamene sa „prognozama“. Kod Bregzita je bilo tako malo razlike između „da“ i „ne“, da ispitivači javnog mnjenja nisu nikako mogli predvideti koja će strana da prevagne. Kada je u pitanju Tramp, istraživači javnog mnjenja bili su uglavnom u pravu kada se radilo o glasovima birača – da će pobediti Klinton. Međutim, oni su dali potpuno pogrešnu sliku o elektorskim glasovima, koji zapravo određuju ko će biti predsednik. „Mi u Nemačkoj se ne bismo usudili da na osnovu istraživanja predviđamo kakav će biti raspored mesta u Bundestagu. Istraživanja u SAD nisu bila loša, ali način na koji su primenjena na elektore nije bio u redu“, kaže za DW Peter Matušek.

To je važna činjenica. Ankete o političkim pitanjima mogu biti korisne samo za predviđanje pobednika ili gubitnika ukoliko reflektuju način na koji se lideri biraju, ali i politički pejsaž zemlje. To nas dovodi do jednog novog pitanja. Koliko je AfD (Alternativa za Nemačku) zapravo jaka stranka?

Postoje brojne spekulacije o tome da li rezultati anketa tačno oslikavanju nivo podrške koju uživa ksenofobična, desničarska i populistička stranka AfD. Prema trenutnim anketama, AfD bi mogla imati podršku oko 12 odsto birača. Ispitivanja nisu uspela da predvide veliki uspeh AfD-a na pokrajinskim izborima, kada je stranka dobila i preko 20 odsto glasova, ali misle da će sada na izborima za Bundestag predviđanja biti tačnija.

„Verujemo da je podrška AfD-u precizno oslikana u našim najnovijim brojkama“, kaže Zigel. „Razlika između naših poslednjih predviđanja i stvarnih rezultata AfD-a nije bila tako velika“. YouGov takođe predviđa da će AfD ostvariti oko 11 odsto glasova na izborima.

U Nemačkoj je sada na vlasti takozvana „velika koalicija“, koju čine CDU/CSU i SPD, a ako je istorija ikakav pokazatelj, onda će na izborima biti uzbudljivo. Ziger kaže da bi male stranke mogle da profitiraju. „Pretpostavljam da će i CDU/CSU i SPD izgubiti dobar deo podrške pre izbora“, kazao je. „U trendu su manje stranke – i to ne samo u našim ispitivanjima.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari