Predsednik Tunisa Kais Sajed je uveo policijski čas na mesec dana, pošto, kako se ispostavlja, učvršćuje svoju vlast u severnoafričkoj zemlji dan nakon što je smenio premijera, piše Gardijan.
Građani Tunisa se od juče suočavaju s drakonskim restrikcijama, uključujući policijski čas koji je na snazi širom zemlje od sedam popodne do šest ujutru, kao i zabranu okupljanja na javnim mestima više od troje ljudi.
Nove restrikcije, koje su uvedene predsedničkim naređenjem u ponedeljak kasno uveče, nalažu zabranu kretanja između gradova van vremenskih okvira policijskog časa, osim u slučaju osnovnih potreba i hitnih zdravstvenih razloga.
Smenjeni premijer Hikem Mečići je u ponedeljak uveče rekao da će predati vlast onome koga izabere predsednik.
„Da bismo očuvali bezbednost svih Tunišana, izjavljujem da sam stao na stranu našeg naroda, kao što sam i uvek i proglašavam da neću preuzeti nijednu čelnu poziciju u državi“, naveo je Mečići u svom saopštenju na Fejsbuku.
Sajed, nezavisni političar pošto iza njega ne stoji nijedna stranka, iskoristio je ovlašćenja za vanredne situacije koja ima po Ustavu i u nedelju je smenio premijera Mečićija.
Kasnije je smenio i ministra odbrane i ministra pravde i suspendovao Parlament na trideset dana.
Saedova delovanja su osudile glavne partije u zemlji, uključujući islamiste, kao državni udar. On je odbacio te navode.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken je razgovarao telefonom s liderom Tunisa i podstakao ga da se „drži principa demokratije i ljudskih prava koji su osnova upravljanja Tunisom“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs.
Blinken je takođe tražio od Saeda da „održava otvoren dijalog sa svim političkim akterima i tunišanskim narodom“.
Loše upravljanje pandemijom u Tunisu poslužilo je kao povod za izražavanje dugogodišnjeg nezadovoljstva naroda politikom parlamenta – hiljade ljudi prkosilo je restrikcijama uvedenim u cilju suzbijanja pandemije kovida 19, kao i visokim letnjim temperaturama na demonstracijama u nekoliko gradova u nedelju na kojima je bilo i sukoba sa snagama bezbednosti uoči Sajedovog obraćanja.
U zemlji sa 12 miliona stanovnika od početka pandemije je više od 18.000 ljudi umrlo od posledica zaražavanja virusom korona.
Slab sistem zdravstvene zaštite je preopterećen, a pandemija je teško pogodila turističku industriju, koja je od vitalnog značaja za zemlju.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, do sada je samo sedam odsto stanovnika Tunisa u potpunosti vakcinisano dok je na intenzivnoj nezi popunjeno više od 90 odsto kreveta.
Društvenim medijima kruže video-snimci na kojima se vide tela podleglih infekciji na sred bolničkih soba, pošto mrtvačnice imaju problem da izađu na kraj sa sve većim brojem smrtnih slučajeva.
Demonstranti su izrazili bes prema umerenoj islamističkoj Enahdi, najvećoj stranci u Parlamentu, kao i prema vladi i zbog političke paralize i ekonomske stagnacije.
Odluka predsednika je naišla na podršku, pošto su građani izašli na ulice i zatražili raspuštanje Parlamenta.
Moćni Tunišanski generalni sindikat (UGTT), koji je imao ključnu ulogu u pobuni 2011, saopštio je da je predsednik postupio „u skladu“ sa Ustavom „da bi sprečio neposrednu opasnost i povratio normalno funkcionisanje“ države.
Podrška je iskazana i na društvenim mrežama, ali zakonitost predsednikovih poteza je i dalje nejasna, piše Gardijan.
Sajed, inače profesor ustavnog prava, tvrdi da je postupio u skladu sa zakonom.
Predsednik nije rekao kada će imenovati novog premijera niti koliko će dugo koristiti ovlašćenja za vanredne situacije.
Raked Ganuči, predsednik Parlamenta i šef Enahde, koji je imao ulogu u više uzastopnih vladajućih koalicija, osudio je poteze Sajeda kao napad na demokratiju i apelovao na Tunišane da izađu na ulice i pokažu otpor.
„Kais Sajed gura zemlju u katastrofu“, rekao je za tursku televiziju, preneo je Gardijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.