„U Ukrajini postoji tendencija da se većina političkih odluka prepusti predsedniku, nauštrb regiona i demokratije“: Kličko za ARD

Ukrajina mora da ostane demokratska zemlja, kaže u intervjuu za nemački ARD gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. S tim u vezi, postoji više poteza ukrajinskog državnog vrha s kojima se on ne slaže.

Prvi primer za to je izjava Serhija Leščenka, člana predsednikovog štaba, da bi Ukrajinci koji se nalaze u inostranstvu trebalo da se vrate u otadžbinu i pomažu joj – i da bi Evropska unija trebalo da prestane da pruža gostoprimstvo tim ljudima.

Kličko kaže da ga je ta izjava iznenadila: „Ako smo demokratska zemlja, a prisiljavamo ljude da dođu u Ukrajinu, onda to po mom mišljenju predstavlja kršenje ljudskih prava. Svako ima pravo da dobije zaštitu i niko ne može da primora ljude koji se nalaze u inostranstvu da dođu. Mi možemo da ubedimo ljude, da ih pozovemo, da ih zamolimo. Ali smatram da prisila nije pravi put.“

„Radije bih da budem izbeglica nego mrtav“

Povratak centralne uprave?

Pošto u Kijevu, osim Kličkove civilne uprave, trenutno vlada i vojna administracija, novinarka Sabina Adler koja redovno izveštava za nemački javni servis ARD iz glavnog grada Ukrajine, htela je da zna „da li je rat izgovor za ponovni povratak centralizaciji“. Kličkov odgovor je glasio: „U pravu ste, jer reforme samouprave i decentralizacije spadaju u najuspešnije koje su sprovedene poslednjih godina.“

Podsetivši na to da „u Ukrajini ima pokušaja zastrašivanja novinara, da se opozicija praktično ni ne vidi“ i „ da se debate u parlamentu prikazuju usred noći“, novinarka ARD postavila je retoričko pitanje: „Spolja gledano, stiče se utisak da u Ukrajini postoji samo predsednik Zelenski?“

„U pravu ste“, ponovo odgovara Kličko, uz dopunu da je „centralizacija opasna tendencija kada se radi o odlučivanju“. Ne govoriti o tome znači biti saglasan s tim, rekao je on, uz opasku da se temelji demokratije moraju čuvati čak i u ratu, inače se Ukrajina više neće mnogo razlikovati od Rusije.

Loš odnos sa Zelenskim

Jedan od dokaza za važnost samouprave je, prema Kličkovim rečima, i to što je ona posebno dobro funkcionisala u prvim mesecima rata – na planu teritorijalne odbrane, podrške armiji i zaštite gradova. On je podsetio i da je to bllo jasno i Rusima: „Njihov prvi cilj su bili gradonačelnici: 37 njih je kidnapovano, jedan je ubijen, a petoro ih se i danas vodi kao nestalo.“

Vitalij Kličko požalio se i da od početka rata nije imao nijedan susret s predsednikom Zelenskim, da je mnogo puta pokušao da s njim telefonira, ali – bez uspeha.

Prema njegovim rečima, zadatak predsednika jeste da ujedini društvo. On bi, kaže, trebalo da bude figura koja objedinjuje sve ljude – „rame uz rame“. U sadašnjoj Ukrajini, međutim, i privreda oseća pritisak „centralne vlasti“, što je, kako Kličko smatra – pogrešno.

Zato njegova poruka glasi: Ukrajina „mora ostati demokratska“.