“U velikom delu sveta sat je otkucao ponoć“: Kina potražuje novac od kredita od desetine država, neke već bankrotirale

Analiza Asošiejted presa o desetak zemalja najzaduženijih kod Kine – uključujući Pakistan, Keniju, Zambiju, Laos i Mongoliju – otkrila je da vraćanje tog duga troši sve veći iznos poreskih prihoda potrebnih za održavanje škola, snabdevanje strujom i plaćanje za hranu i gorivo. I to iscrpljuje devizne rezerve koje ove zemlje koriste za plaćanje kamata na te zajmove.

Nevoljnost Kine da oprosti dug i njena ekstremna tajnovitost o tome koliko je novca pozajmila i pod kojim uslovima sprečila je druge velike zajmodavce da uskoče u pomoć. Povrh sevga nedavno je otkriveno da se od zajmoprimaca tražilo da stavljaju gotovinu na skrivene depozitne račune koji guraju Kinu u prvi red poverilaca za isplatu.

Zemlje u analizi AP-a imale su čak 50 odsto svojih inostranih zajmova iz Kine, a većina je koristila više od trećine vladinih prihoda za otplatu spoljnog duga. Dve od njih, Zambija i Sri Lanka, već su “pale”, nesposobne da plate kamate na kredite za finansiranje izgradnje luka, rudnika i elektrana.

U Pakistanu, milioni tekstilnih radnika su otpušteni jer zemlja ima preveliki spoljni dug i ne može sebi da priušti da drži uključenu struju i da mašine rade.

U Keniji je vlada zaustavila isplate plata hiljadama zaposlenih u državnim službama kako bi uštedela gotovinu za plaćanje inostranih kredita. Predsednikov glavni ekonomski savetnik je prošlog meseca napisao na Tviteru: “Plate ili neizvršenje obaveza? Biraj.“

Otkako je Sri Lanka bankrotirala pre godinu dana, pola miliona industrijskih radnih mesta je nestalo, inflacija je probila 50 odsto, a više od polovine stanovništva u mnogim delovima zemlje je zapalo u siromaštvo.

Stručnjaci predviđaju da bi, ukoliko Kina ne počne da ublažava svoj stav o svojim zajmovima siromašnim zemljama, moglo doći do talasa novih obaveza i političkih preokreta.

„Kina se uselila i donela ovu geopolitičku nestabilnost“

“U velikom delu sveta, sat je otkucao ponoć“, rekao je ekonomista sa Harvarda Ken Rogof. “Kina se uselila i donela ovu geopolitičku nestabilnost koja bi mogla imati dugotrajne posledice.

Studija slučaja o tome kako se to odigralo je u Zambiji, zemlji bez izlaza na more od 20 miliona ljudi u južnoj Africi koja je u poslednje dve decenije pozajmila milijarde dolara od kineskih državnih banaka za izgradnju brana, železnica i puteva.

Zajmovi su podstakli privredu Zambije, ali su takođe podigli otplate stranih kamata tako visoko da je malo ostalo za vladu, primoravši je da smanji potrošnju na zdravstvenu zaštitu, socijalne usluge i subvencije poljoprivrednicima za seme i đubrivo.

U prošlosti, pod takvim okolnostima, veliki vladini zajmodavci kao što su SAD, Japan i Francuska sklapali su ugovore o oprostu dela duga, pri čemu je svaki zajmodavac jasno otkrivao šta im duguje i pod kojim uslovima kako se niko ne bi osećao prevarenim.

Ali Kina nije igrala po tim pravilima. U početku je odbila čak i da se uključi u multinacionalne pregovore, pregovarajući odvojeno sa Zambijom i insistirajući na poverljivosti koja je sprečavala zemlju da kaže nekineskim zajmodavcima uslove zajmova i da li je Kina smislila način da se uvuče na čelo linije otplate.

Usred ove konfuzije 2020. grupa ne-kineskih zajmodavaca odbila je očajničke molbe Zambije da obustavi plaćanje kamata, čak i na nekoliko meseci. To odbijanje doprinelo je iscrpljivanju deviznih rezervi Zambije, zalihe uglavnom američkih dolara koje je koristila za plaćanje kamata na kredite i kupovinu glavnih roba poput nafte. Do novembra 2020, sa malo preostalih rezervi,

Zambija je prestala da plaća kamate i kasnila je, čime je pokrenut začarani krug smanjenja potrošnje i produbljivanja siromaštva.

Inflacija u Zambiji je od tada porasla za 50 odsto, nezaposlenost je dostigla maksimum za 17 godina, a nacionalna valuta, kvača, izgubila je 30 odsto svoje vrednosti za samo sedam meseci.

Procena Ujedinjenih nacija da Zambijci ne dobijaju dovoljno hrane do sada se ove godine skoro utrostručila, na 3,5 miliona.

“Samo sedim u kući i razmišljam šta ću jesti jer nemam novca da kupim hranu“, rekla je Marvis Kunda, slepa 70-godišnja udovica u zambijskoj provinciji Luapula čija su socijalna davanja nedavno smanjena. “Ponekad jedem jednom dnevno i ako se niko ne seti da mi pomogne sa hranom iz komšiluka, onda jednostavno gladujem”.

Nekoliko meseci nakon što je Zambija bankrotirala, istraživači su otkrili da država duguje 6,6 milijardi dolara kineskim državnim bankama, što je dvostruko više nego što su mnogi mislili u to vreme i oko trećine ukupnog duga zemlje.

Nespremnost Kine da oprosti delove duga od stotina milijardi dolara kako su pozivali Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, ostavila je mnoge zemlje na traci otplate kamata, što guši ekonomski rast koji bi im pomogao da isplati dug.

Devizne gotovinske rezerve su pale u 10 zemalja, pokazuje analiza AP-a, u proseku za 25 odsto za samo godinu dana. Oni su pali za više od 50 odsto u Pakistanu i Republici Kongo. Bez spasavanja, nekoliko zemalja ima samo nekoliko meseci stranog novca da plate hranu, gorivo i druge neophodne uvozne proizvode. Mongoliji je ostalo osam meseci. Pakistan i Etiopija oko dva.

Mohamed Tahir, koji je pre šest meseci otpušten sa posla u fabrici tekstila u pakistanskom gradu Multan, kaže da je razmišljao o samoubistvu jer više ne može da podnese da njegova četvoročlana porodica iz noći u noć odlazi na spavanje bez večere.

“Suočio sam se sa najgorom vrstom siromaštva“, rekao je Tahir, kome je nedavno rečeno da su pakistanske devizne rezerve toliko iscrpljene da sada nije u mogućnosti da uvozi sirovine za njegovu fabriku. „Nemam pojma kada ćemo vratiti posao.“

Siromašne zemlje su i ranije bile pogođene nestašicom deviza, visokom inflacijom, skokovima nezaposlenosti i široko rasprostranjenom glađu, ali retko kao prošle godine.

Uz uobičajenu mešavinu lošeg upravljanja vlasti i korupcije, dva su neočekivana i razorna događaja: rat u Ukrajini, zbog kojeg su cene žitarica i nafte porasle, i odluka Federalnih rezervi SAD da povećaju kamatne stope 10 puta zaredom, najnovija ovog meseca. To je zajmove zemljama sa promenljivom kamatnom stopom odjednom učinilo mnogo skupljim.

Sve to uznemirava unutrašnju politiku i ruši strateške saveze.

U martu je visoko zadužen Honduras naveo “finansijske pritiske“ kao razloge u svojoj odluci da uspostavi formalne diplomatske veze sa Kinom i prekine one sa Tajvanom.
Prošlog meseca Pakistan je bio toliko očajan da spreči nove nestanke struje da je sklopio dogovor o kupovini nafte po sniženoj ceni od Rusije, razbijajući težnje SAD da se zatvore sredstva Vladimiru Putinu.

U Sri Lanki, pobunjenici su izašli ulice prošlog jula, zapalili domove ministara vlade i upali u predsedničku palatu, primoravajući lidera koji je povezan sa sporazumima sa Kinom da beži iz zemlje.

Odgovor Kine

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova, u izjavi za AP, osporilo je kvalifikaciju da je Kina nemilosrdan zajmodavac i ponovilo prethodne izjave u kojima su krive Federalne reserve SAD. On je rekao da ako želi da pristupi MMF-u, a Svetska banka zahteva da oprosti deo svojih kredita, to bi trebalo da uradi i ti multilateralni zajmodavci, koje smatra američkim zastupnicima.

Pozivamo ove institucije da aktivno učestvuju u relevantnim akcijama u skladu sa principom “zajednička akcija, pošteno opterećenje“ i daju veći doprinos pomoći zemljama u razvoju da prevaziđu poteškoće“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kina tvrdi da je ponudila olakšice u vidu produženih rokova dospeća kredita i hitnih zajmova, i kao najveći doprinos programu za privremeno obustavljanje plaćanja kamata tokom pandemije koronavirusa. Takođe se navodi da su oprostili 23 beskamatna zajma afričkim zemljama, iako je Bredli Parks iz AidData’s rekao da su takvi zajmovi uglavnom od pre dve decenije i iznose manje od pet odsto ukupnog pozajmljenog iznosa.

Veliki deo zasluga za izvlačenje skrivenog duga Kine na videlo pripada Parksu, koji je tokom protekle decenije morao da se bori sa svim vrstama blokada puteva, zataškavanja i laži autoritarne vlade.

Potraga je počela 2011. kada je vrhunski ekonomista Svetske banke zamolio Parks da preuzme posao pretraživanja kineskih kredita. U roku od nekoliko meseci, koristeći onlajn tehnike pretrage podataka, Parks i nekoliko istraživača počeli su da otkrivaju stotine zajmova za koje Svetska banka nije ni znala.

Kina je u to vreme pojačavala pozajmice koje će uskoro postati deo njene „Inicijative pojas i put“ od 1.000 milijardi dolara kako bi obezbedila zalihe ključnih minerala, pridobila saveznike u inostranstvu i zaradila više novca od svojih zaliha u američkim dolarima.

Mnoge zemlje u razvoju bile su željne američkih dolara za izgradnju elektrana, puteva i luka i proširenje rudarskih operacija.

Ali nakon nekoliko godina direktnih kineskih vladinih zajmova, te zemlje su se našle u velikim zaduženjima. Plašili su se da bi gomilanje novih kredita povrh starih učinilo da oni izgledaju bezobzirno agencijama za kreditni rejting i da bi pozajmljivanje u budućnosti postalo skuplje.

Tako je Kina počela da osniva lažne kompanije za neke infrastrukturne projekte. U Zambiji, na primer, zajam od 1,5 milijardi dolara od dve kineske banke jednoj lažnoj kompaniji za izgradnju džinovske hidroelektrane nije se godinama pojavljivao u knjigama zemlje.

U Indoneziji, kineski zajmovi od četiri milijarde dolara za pomoć u izgradnji železnice takođe se nikada nisu pojavili na državnim računima. Sve se to promenilo godinama kasnije kada je indonežanska vlada, sa prekoračenjem budžeta za 1,5 milijardi dolara, dva puta bila prinuđena da spase železnicu.

“Kada se ovi projekti pokvare, ono što se reklamira kao privatni dug postaje javni dug“, kaže Parks. „Postoje ovakvi projekti širom sveta.
Godine 2021., deceniju nakon što su Parks i njegov tim započeli potragu, prikupili su dovoljno informacija za otkriće: najmanje 385 milijardi dolara skrivenog i neprijavljenog kineskog duga u 88 zemalja.

Među otkrivenim podacima bilo je i to da je Kina dala zajam od 3,5 milijardi dolara za izgradnju železničkog sistema u Laosu, za koji bi trebalo da se isplati skoro četvrtina godišnje proizvodnje zemlje.

Drugi izveštaj AidData otprilike u isto vreme sugeriše da mnogi kineski zajmovi idu na projekte u zemalja koje favorizuju moćni političari i često neposredno pre ključnih izbora.

Neke od izgrađenih stvari nisu imale ekonomskog smisla i bile su prožete problemima.
U Sri Lanki, aerodrom koji finansiraju Kinezi izgrađen u predsednikovom rodnom gradu, daleko od dela gde živi većina stanovništva zemlje, toliko se jedva koristi da su slonovi primećeni kako lutaju na pisti.

Pukotine se pojavljuju u hidroelektranama u Ugandi i Ekvadoru, gde je u martu vlada dobila sudsko odobrenje za optužbe za korupciju vezane za projekat protiv bivšeg predsednika koji je sada u egzilu.

U Pakistanu je elektrana morala da bude zatvorena iz straha da bi mogla da se sruši. U Keniji, poslednje ključne kilometre pruge nikada nisu izgrađene zbog lošeg planiranja i nedostatka sredstava.

Dok je Parks kopao po detaljima o zajmovima, otkrio je nešto alarmantno: klauzule koje obavezuju da zemlje pozajmice deponuju američke dolare ili drugu stranu valutu na tajne depozitne račune koje bi Peking mogao da pretresa ako te zemlje prestanu da plaćaju kamate na kredite.

U Ugandi, Parks je otkrio da je kredit za proširenje glavnog aerodroma uključivao depozitni račun koji bi mogao da drži više od 15 miliona dolara. Zakonodavna istraga osudila je ministra finansija što je pristao na takve uslove, a glavni istražitelj je rekao da bi trebalo da bude krivično gonjen i uhapšen.

Parks nije siguran koliko je takvih računa otvoreno a samo njihovo postojanje uznemirilo je nekineske banke, investitore i druge zajmodavce i učinilo ih nespremnim da prihvate manje nego što im duguju.

“Ostali kreditori kažu: ’Nećemo ponuditi ništa ako je Kina, u stvari, na čelu linije za otplatu‘“, rekao je Parks. “To dovodi do paralize. Svi se međusobno pitaju: „Hoću li ja ovde da ispadnem glupan?“

Tajno pozajmljivanje

U međuvremenu, Peking je preuzeo novu vrstu tajnog pozajmljivanja koja je dodala konfuziju i nepoverenje. Parks i drugi su otkrili da je kineska Centralna banka efektivno pozajmljivala desetine milijardi dolara preko onoga što izgleda kao obična berza stranih valuta.

Razmene stranih valuta, koje se nazivaju svopovi, omogućavaju zemljama da u suštini pozajmljuju više korišćene valute poput američkog dolara kako bi nadoknadile privremene nestašice u stranim rezervama. Namenjeni su za potrebe likvidnosti, a ne za gradnju, i traju samo nekoliko meseci.

Ali kineske razmene oponašaju dugotrajne zajmove i naplaćuju kamate veće od uobičajenih. I što je najvažnije, oni se ne pojavljuju u knjigama kao zajmovi koji bi doprineli ukupnom dugu zemlje.

Mongolija je godinama uzimala 1,8 milijardi dolara u takvim razmenama, što je iznos ekvivalentan 14 odsto njene godišnje ekonomske proizvodnje. Pakistan je godinama uzimao skoro 3,6 milijardi dolara godišnje, a Laos 300 miliona dolara.

Neke siromašne zemlje koje se bore da otplate Kini sada su se zaglavile u nekoj vrsti zajmova: Kina neće popustiti u gubitku, a MMF neće ponuditi zajmove sa niskom kamatom ako će od tog novca samo da plaćaju kamatu na kineski dug.

Za Čad i Etiopiju, prošlo je više od godinu dana otkako su spasilački paketi MMF-a ali skoro sav novac je zadržan jer se pregovori među njegovim kreditorima odugovlače.

„Imate sve veći broj zemalja koje su u teškom finansijskom stanju“, rekao je Parks, pripisujući to uglavnom zapanjujućem usponu Kine u samo jednoj generaciji od neto primaoca strane pomoćido najvećeg svetskog kreditora.

„Nekako su uspeli da sve ovo urade van očiju javnosti“, rekao je on. „Dakle, ako ljudi ne razumeju kako Kina pozajmljuje, kako funkcioniše njena praksa pozajmljivanja, nikada se nećemo rešiti ove krize“.