U Vrhovnom sudu SAD sumnjaju u Bajdenov oprost studentskih dugova

Saslušanje na Vrhovnom sudu u slučaju oprosta duga usledilo je pošto su konzervativne sudije već sprečile više Bajdenovih incijativa, ali i ukinule ustavnu zaštitu prava na abortus, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Konzervativna većina američkog Vrhovnog suda izrazila je sumnju u pogledu Bajdenovog programa olakšice studentskog zajma, što bi moglo da otvori put da jedna od vodećih ekonomskih mera njegove administracije bude ukinuta kasnije ove godine, ukazuje Fajnenšel tajms.

Tokom rasprave na Vrhovnom sudu u utorak konzervativne sudije su dovele u pitanje da li Bajden ima ovlašćenje da nekima izbriše studentski dug, kao i da li je takva mera pravedna.

Dok Bajdenova administracija brani program olakšica studentskih kredita kao neophodan za pomoć američkim domaćinstvima posle pandemije korona virusa, kritičari te mere sugerišu da ona nesrazmerno pomaže bogatijim porodicama u poređenju s drugim vladinim programima.

Analitičari predviđaju, kako navodi Fajnenšel tajms, da će Bela kuća pokušati da pronađe načine da zaobiđe sud ako sudije ukinu izvršnu uredbu, pošto je to politički važno za izbore 2024.

Bajden je u avgustu objavio plan za otpis do 10.000 dolara federalnih studentskih zajmova za Amerikance koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje, premda su prijave za program obustavljene pošto je sudija nižeg suda u novembru presudio da je nezakonit.

Plan takođe predviđa otpis do 20.000 dolara duga za one koji su dobili zajam preko Pel granta, koji se daje studentima iz porodica s nižim primanjima.

Vrhovni sud je u utorak počeo saslušanja u dva povezana slučaja: Ministarstvo obrazovanja protiv Brauna i Bajden protiv Nebraske, ukazuje BBC.

U prvom slučaju dve osobe koje su uzele studentski zajam tvrde da je administracija nepravedno isključila neke, uključujući one koji imaju komercijalne kredite, iz otpisa duga i da je to učinila bez davanja vremena za javne komentare.

U drugom slučaju šest država u kojima su republikanci na vlasti – Nebraska, Misuri, Arkanzas, Ajova, Kanzas i Južna Karolina – tvrdi da Ministarstvo obrazovanja nema ovlašćenje da otpiše studentski dug i da je Bajdenova administracija koristila kovid-19 pandemiju kao izgovor za ostvarivanje širih političkih ciljeva.

Pojedini pravni stručnjaci rekli su za BBC da slučajevi pred Vrhovnim sudu o oprostu dugova najavljuju probleme za jedno od Bajdenovih obećanja iz kampanje za izbore 2020.

Američka Vlada je počela da pruža pomoć zaduženim studentima u martu 2020, skoro odmah pošto je tadašnji predsednik Donald Tramp proglasio pandemiju kovid-19 za vanredno stanje. Potom su i Trampova i Bajdena administracija produžavale olakšice, do avgusta prošle godine kada se ministar obrazovanja pozvao na zakon iz 2003. za trajni otpis studentskih dugova.

Međutim, kako ukazuje Volstrit džurnal očekivalo se da će se plan oprosta duga suočiti s preprekama na Vrhovnom sudu, gde je konzervativna većina već bila kritična prema drugim Bajdenovim inicijativama i poništila nekoliko njih u vezi s pandemijom korona virusa, uključujući moratorijum na deložacije stanara i zahtev da veliki poslodavci testiraju svoje radnike zbog infekcije ili zahtevaju da se vakcinišu.

Bajdenova administracija, međutim, tvrdi da pitanje oprosta duga uopšte nije trebalo da se pojavi na Vrhovnim sudu, jer se šest država pod vođstvom republikanaca u jednom slučaju, kao i dve osobe koje su imale kredite u drugom slučaju, nisu oštećeni programom otpisa duga i stoga nisu imali pravni status za tužbu.

Konzervativni članovi Vrhovnog suda insistirali su da vladine inicijative s velikim političkim i ekonomskim posledicama mora da odobri Kongres, ističe Njujork tajms.

Glavni sudija Džon Roberts ukazao je da je administracija delovala bez dovoljno eksplicitnog ovlašćenja Kongresa za jednu od najambicioznijih i najskupljih izvršnih uredbi u istoriji SAD, kršeći principe podele vlasti.

Troje liberalnih sudija je, s druge strane, reklo da je Kongres već reagovao donošenjem zakona 2003. koji je ovlastio ministra obrazovanje da deluje u vanrednim okolnostima. “

Međutim, kako navodi Njujork tajms, do kraja oko tri i po sata argumenata u dva slučaja, činilo se da će konzervativna većina suda uništiti nade 26 miliona ljudi sa studentskim zajmovima, uključujući milione koji su dobili odobrenje za oprost duga.

Ako bi administracija pobedila u ovim slučajevim, to bi verovatno bilo na osnovu toga što niko od tužilaca u dva slučaja nije dokazao da ima pravo za tužbu, ali ni taj ishod nije verovatan.

Konzervativni sudije su pored ukazivanja da je Kongres trebalo da bude uključen u tako skup poduhvat, takođe dovele u pitanje pravednost programa, ističe Vašington post.

One su postavile pitanje da li je program oprosta duga fer prema onima koji su otplatili kredite, onima koji su finansirali fakultet bez duga ili onima koji su odlučili da ne idu na fakultet zbog troškova.

Sudija Roberts je predstavio hipotetički scenario s dvoje maturanta srednje škole – jedan uzima kredit da bi išao na fakultet, a drugi da započne posao za negu travnjaka. Zašto je pošteno, pitao je on, da se od vlasnika malog biznisa zahteva da u suštini kroz plaćanje poreza subvencioniše oprost zajma nekom studentu, koji će prema istraživanjima tokom života zaraditi više novca.

Konzervativne sudije kritikovale su Bajdena da je programom oprosta studentskih dugova zloupotrebio ovlašćenja, dok je poverenje javnosti u Vrhovni sud sve manje, ukazuje Tajms.

Slučaj s oprostom duga je usledio posle niza eksplozivnih presuda okončanih prošlogodišnjom odlukom da se poništi Rou protiv Vejda, čime je ukinuto ustavno pravo na abortus u SAD posle skoro pola veka.

Tramp je tokom četiri godine u Beloj kući imenovao trojicu sudija u Vrhovni sud, koji sada ima šest konzervativnih i troje liberalnih sudija.

Prošlogodišnja anketa je pokazala da je poverenje javnosti u sud palo na 25 odsto, što je istorijski nizak nivo, ističe londonski list.