U zatvor zbog stranog filma, frizure, mode

Jon Mi So kaže za Bi-Bi-Si da je imala 11 godina kada je prvi put videla pogubljenje jednog muškarca jer je, kako navodi, uhvaćen kako gleda južnokorejsku dramu.

Njegovom celom komšiluku je naređeno da motri na njega.

„U slučaju da odbijete taj nemili zadatak bili biste kvalifikovani kao izdajnik“, kaže Jon, koja živi u Seulu.

„Vrlo živo se sećam čoveka kome su vezali oči. Još uvek vidim kako mu suze teku. To je za mene bilo traumatično. Povez preko očiju bio je potpuno natopljen njegovim suzama. Potom su ga ustrelili“, seća se Jon.

Zamislite da ste stalno „zaključani“, bez interneta, društvenih medija, sa samo nekoliko državnih kanala pod nadzorom države, a čiji je cilj da vam kažu šta rukovodstvo želi da čujete, to je život u Severnoj Koreji kako ga opisuju oni koji su uspeli da prebegnu i započnu drugde novi život.

Kako navode, predsednik Kim Džong Un nastavlja dalje u svojoj autokratiji uvođenjem novog opsežnog zakona protiv nečega što režim opisuje kao „reakcionarnu misao“.

Svakome ko biva uhvaćen da prati medije iz Južne Koreje, Sjedinjenih Država ili Japana preti smrtna kazna.

Prestupnicima za pojedina dela sledi 15 godina boravka u zloglasnim logorima.

Ipak, nije stvar samo u tome šta ljudi gledaju, navodi britanska korporacija.

Nedavno je Kim napisao pismo koje je pročitano u državnim medijima u kojem poziva omladinski savez da suzbije „neukusno, individualističko, antisocijalističko ponašanje“ među mladima.

Kako se navodi, cilj je da se spreče „strani govor, frizure i odeća“ jer su to „opasni otrovi“.

Dejli NK, internet publikacija u Seulu sa izvorima iz Severne Koreje, piše da su tri tinejdžera poslata u kamp za prevaspitavanje jer su se ošišala poput južnokorejskog pop idola i zato što su nosili model pantalona sa nogavicama iznad članaka.

Kako se navodi, Kim je u ratu koji ne uključuje nuklearno oružje ili rakete.

Tumači se da je njegov cilj da zaustavi spoljne informacije koje dopiru do naroda Severne Koreje budući da život u zemlji postaje sve teži.

Smatra se da milioni ljudi gladuju.

Kim želi da se pobrine da se i dalje „hrane“ pažljivo osmišljenom propagandom države, umesto da im u život dopru talasi iz Seula, koji važi za jedan od najbogatijih azijskih gradova.

Severna Koreja je, kažu, odsečenija od spoljnog sveta više nego ikada pre, pošto je prošle godine zapečatila svoju granicu kao odgovor na pandemiju.

Iako su na izmaku neke zalihe, uvoz je i dalje ograničen.

Glavni urednik dejli NK, Li Sang Long za Bi-Bi-Si navodi da je cilj novog zakona da se „razbiju“ bilo kakvi snovi ili fascinacije mlađe generacije o Južnoj Koreji.

„Režim je zaključio da bi se mogao stvoriti osećaj otpora ako se uvedu kulture iz drugih zemalja“, navodi Li.

Čoi Jong-hun, jedan od retkih prebega koji je uspeo da se izvuče iz zemlje u poslednjih godinu dana, kaže da „što su vremena teža, propisi, zakoni i kazne postaju oštrije“.

Ranije slične oštre mere vlasti pokazale su, kako se navodi, koliko su ljudi snalažljivi u razmeni i gledanju stranih filmova koji se preko granice prekrijumčare iz Kine.

Niz godina su se drame krijumčarile preko USB priključaka, navodi Čoi, lako ih je sakriti, a takođe su šifrovani lozinkom.

„Ako tri puta zaredom ukucate pogrešnu lozinku, USB briše njen sadržaj. Možete je čak i podesiti tako da se to dogodi nakon jednog netačnog unosa lozinke ako je sadržaj izuzetno osetljiv“.

Takođe je mnogo slučajeva kada je USB postavljen tako da ga možete pogledati samo jednom na određenom računaru, pa ga ne možete priključiti na drugi uređaj ili dati nekom drugom.

Ali onda je režim u Pjongjangu počeo da naslućuje šta se radi.

Čoi se seća da je državna bezbednost upala na univerzitet 2002. i pronašla više od 20.000 kompakt diskova.

Kim Gum-Hjok kaže da je 2009. imao 16 godina kada su ga uhvatili stražari iz specijalne jedinice osnovane za „lov i hapšenje svih koji dele ilegalne video zapise“.

Dao je prijatelju neke DVD-ove južnokorejske pop muzike koje je njegov otac prošvercovao iz Kine.

Tretirali su ga kao odraslu osobu, odveli u tajnu sobu na ispitivanje, gde mu nisu dozvoljavali da spava.

Kaže da je četiri dana stalno udaran nogama i rukama.

„Bio sam prestravljen“, priča iz Seula gde trenutno živi.

Pošto je Kim iz jedne od elitnih porodica Pjongjanga, njegov otac je na kraju mogao da podmiti stražare da ga puste na slobodu, što će po novom zakonu biti, kažu, skoro nemoguće.