Državni sekretar SAD Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov složili su se, na odvojenim konferencijama za novinare, da je njihov razgovor u Ženevi o ukrajinskoj krizi, bio “konstuktivan” i “iskren”. Napretka,međutim, nema.
Novinarima se najpre obratio ruski ministar Lavrov, koji je ponovio da njegova zemlja ne planira da napadne Ukrajinu. “Rusija nikada nije pretila Ukrajincima i Ukrajini”, rekao je Lavrov, dodajući da pretnju po mir predstavljaju ukrajinske vlasti i NATO.
Prema njegovim rečima, dijalog će biti nastavljen sledeće nedelje, kada Moskva očekuje da od SAD dobije pismeni odgovor na svoje bezbedonosne zahteve, među kojima je najbitniji da Ukrajina “nikada” ne postane članica NATO.
Sekretar Blinken je takođe potvrdio da će naredni sastanak biti sledeće nedelje i da je današnji bio koristan. “Verujem da možemo da dođemo do diplomatskog rešenja ali to zavisi od Rusije”, rekao je Blinken,navodeći da Moskva bira između diplomatije i vojne intervencije, na koju će, tvrdi, SAD, saveznici i NATO odgovoriti jedinstveno.
On je ponovio da za SAD nije prihvatljivo pogađanje o principijelnim stvarima u koje spada i suvereno pravo država, Ukrajine takođe, da odlučuju o svojoj budućnosti. Podsećajući da su SAD uvele sankcije pojedinim zvaničnicima Rusije zbog destabilizacije Ukrajine, Blinken je upozorio da će se Moskva suočiti sa ozbiljnim odgovorom ukoliko nastavi takvu politiku.
Ovim sastankom je završena tura Blinkena po Evropi, koji nastoji da uspostavi lojalnost među američkim saveznicima kada je reč o tome kako reagovati ako Moskva realizuje napad na svog suseda. SAD su apelovale na Rusiju da povuče hiljade vojnika koje je rasporedila u blizini svoje granice sa Ukrajinom, upozoravajući da će svaki vojni upad naići na brzi, žestoki i jedinstveni odgovor Bele kuće i njenih saveznika.
Kako je preneo Gardijan, rusko ministarstvo spoljnih poslova je juče ujutru, uoči sastanka Blinkena i Lavrova saopštilo da Moskva traži garancije od Zapada, koje uključuju odredbe kojima se zahteva da NATO snage napuste Rumuniju i Bugarsku koje su se Alijansi pridružile 1997. Taj zahtev, ukazuje britanski list, odražava opseg napora ruskog predsednika Vladimira Putina da obnovi staru sferu uticaja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Blinken je u četvrtak u Berlinu gde je bio na sastanku sa šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok upozorio da se „suočavamo s kompleksnim problemima i za njihovo rešenje će biti potrebno vreme“. Kremlj je u međuvremenu osudio „destabilišuće“ izjave američkog predsednika Džozefa Bajdena od srede u kojima je obećao žestoki odgovor SAD i njihovih saveznika u slučaju vojnog upada Rusije u Ukrajinu. Moskva tvrdi da Bajdenove izjave mogu da daju ideje „usijanim glavama među ukrajinskim zvaničnicima“.
Vojne vežbe Irana, Rusije i Kine
Iran, Rusija i Kina su počele vojne vežbe mornarice u Indijskom okeanu, izvestili su iranski državni mediji. Kako je prenela Al Džazira, iranska državna televizija je saopštila da su se vežbi priključila tri ruska broda, od kojih je jedan razarač, i dve kineske jedinice, kao i 11 iranskih plovila. Teheran inače nastoji da produbi vojnu saradnju s Pekingom i Moskvom usred regionalnih tenzija sa SAD. Rusija je u četvrtak najavila manevre mornarice na više područja koji će trajati i tokom februara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.