Ubice pod plavim šlemovima

Ponekad novinarsko istraživanje počinje fotografijom koja na prvi pogled deluje bezazleno. U ovom slučaju, to je jedan selfi. Grupa žena i muškaraca u uniformama pozira pred kamerom.

Prema našim istraživanjima, fotografija je snimljena 2022. godine, kada su vojnikinje i vojnici iz Egipta, Bangladeša i Indonezije završili obuku za angažman u Plavim šlemovima UN u Demokratskoj Republici Kongo.

Razlog što fotografija uopšte nije bezazlena jeste ćelavi muškarac koji stoji u sredini. Pre nego što je poslat u misiju UN obavljao je jednu sasvim drugačiju dužnost: bio je zamenik direktora obaveštajnog odeljenja elitnih Bataljona za brze akcije (Rapid Action Bataillons, RAB) u Bangladešu.

Prema istraživanjima čije su rezultate prošle godine objavili Dojče vele i istraživačka platforma Netra njuz, te jedinice odgovorne su za ubistva i mučenja – i sve to uz dozvolu ili barem uz prećutnu saglasnost najviših vladinih službenika.

Tu optužbu je tada bangladeško Ministarstvo unutrašnjih poslova u izjavi za DW i Netra njuz kategorički odbacilo i ocenilo da je to „politički motivisana izmišljotina“.

Najmanje 40 pripadnika RAB u Plavim šlemovima

Bangladeš očigledno sistematski u misije UN šalje pripadnike tih „komandosa ubica“, kako je te elitne jedinice nazvao jedan naš sagovornik.

To su pokazala nova istraživanja novinarskog tima DW, platforme Netra njuz i nemačkog lista Zidojče cajtung.

Mesecima su novinari pregledali tajna vojna dokumenta, razgovarali s različitim izvorima informacija u Bangladešu i UN, i analizirali profile na društvenim mrežama. Na taj način je identifikovano više od stotinu vojnika, od kojih je 40 u proteklih pet godina najpre služilo u RAB, a potom su postali pripadnici Plavih šlemova UN.

Trojica od njih posebno su privukla pažnju, jer su radili za obaveštajno odeljenje RAB, dvojica čak kao zamenici direktora.

Ta tajna služba, kako nam je potvrđeno iz više izvora, u Bangladešu ima tajnu mrežu ćelija za mučenje. Više sagovornika pominjalo je tzv. waterboarding, upotrebu elektrošokova i simulacije streljanja.

Izveštaj UN: Pripadnike RAB isključiti iz misija

Bivši pripadnici Bataljona za brze akcije su iz Bangladeša slati u misije UN uprkos tome što su postojala jasna upozorenja. Tako je Odbor UN protiv mučenja, telo sastavljeno od nezavisnih stručnjaka, u svom izveštaju iz 2019. godine izrazio „duboku zabrinutost“ zbog „mučenja, samovoljnih hapšenja, nedokumentovanog držanje ljudi u zatvoru i nezakonitih ubijanja“ koja su počinile bangladeške snage bezbednosti.

Tadašnji član tog tela UN, Jens Modvig, kaže da je Odbor izneo jasne preporuke da se pripadnici RAB isključe iz mirovnih misija.

Uprkos tome, svi vojnici koje je identifikovao novinarski istraživački tim poslati su u misije nakon objavljivanja ovog izveštaja. Upozorenja Ujedinjenih nacija očigledno su ignorisana.

Države same kontrolišu svoje snage

Razlog za to je način na koji se regrutuju ljudi za misije Plavih šlemova UN. Naime, kontrola i izbor vojnika prepušteni su državama koje ih šalju.

Doduše, vlade moraju da potvrde da nemaju saznanja o tome da su predloženi vojnici počinili zločine protiv čovečnosti, ali te informacije se slabo kontrolišu. Ujedinjene nacije, kako same navode, uglavnom kontrolišu samo najviše komandante misija i njihove zamenike.

Jedan portparol UN u pismu upućenom Dojče veleu, Netri njuz i Zidojče cajtungu navodi da velika većina jedinica dobro obavlja svoj posao, ali i da UN nemaju informacije, a ni resurse za kontrolu svih učesnika u misijama.

Ujedinjene nacije u slučaju Bangladeša prepuštaju „zločinačkoj vladi da proverava koji oficiri su počinili zločine“, šokirano komentariše Menakši Ganguli, zamenica direktora organizacije Hjuman rajts voč za Aziju. Zločini RAB se, tvrdi, u Bangladešu uglavnom ne kažnjavaju. U toj zemlji, kako dodaje Ganguli, „nema interesa za pozivanje na odgovornost za zločine protiv čovečnosti“.

Ujedinjenim nacijama nedostaju vojnici

Novinarski istraživački tim utvrdio je da su UN i te kako svesne problema, ali se i one same nalaze u dilemi.

Naime, prema podacima UN, trenutno se 65.000 vojnika nalazi u mirovnim misijama u zemljama poput Južnog Sudana, Centralnoafričke Republike ili u regionu Kašmir.

Pre nekoliko decenija, većina jedinica dolazila je iz država kao što su Finska, Kanada ili Irska, ali u zadnje vreme zapadne zemlje šalju sve manje vojnika.

Kako je novinarima objasnio jedan insajder, u slučaju mirovnih misija UN vlade zapadnih zemalja uvek moraju da se zapitaju da li su spremne da snose posledice. Jer, ako njihovi vojnici poginu, vlada onda mora da se opravda pred istražnim odborom. Države poput Bangladeša takve probleme nemaju.

Pojedini pripadnici Plavih šlemova – „prilično brutalni“

Endrju Gilmor zato i ne pokušava da ulepšava situaciju. „Iskreno rečeno“, kaže, pojedini pripadnici Plavih šlemova „prilično su brutalni“. Gilmor je bivši diplomata UN.

Donedavno je bio zamenik generalnog sekretara za ljudska prava, a sada vodi fondaciju Berghof u Berlinu koja se širom sveta zalaže za mir.

On napominje da su ponekad čitavi kontingenti, a ponekad pojedini vojnici, pre priključivanja misiji UN bili uključeni u slučajeve zločina protiv čovečnosti.

Ipak, Gilmor brani svog bivšeg poslodavca. Ujedinjene nacije, kaže, čine sve što mogu kako bi podstakle države da izaberu samo one vojnike koji nisu počinili zločine. Gilmor je to u intervjuu ponovio nekoliko puta.

Upozorava i da su Ujedinjenim nacijama ruke vezane, jer ako izvrše preveliki pritisak, onda bi države mogle da povuku svoje jedinice. To bi ugrozilo čitave mirovne misije, „a onda umiru desetine hiljada ljudi“, kaže Gilmor.

Toj izjavi protivreči jedan portparol UN. On tvrdi da svetska organizacija ima dovoljno jedinica i da bi svaka pretnja povlačenjem trupa imala samo ograničen efekat.

Ipak, da postoji pritisak na Ujedinjene nacija pokazuje primer Šri Lanke. U toj zemlji, u kojoj se 2019. vodio građanski rat, imenovan je novi vrhovni vojni komandant. Šavendra Silva je tokom rata komandovao jednom divizijom, koja je, prema informacijama UN, bila odgovorna za brojne zločine protiv čovečnosti.

Nakon velikog zgražavanja javnosti, UN su objavile da ubuduće više neće prihvatati učešće Šri Lanke u mirovnim misijama. Međutim, predviđen je i izuzetak – kada su „operacije UN izložene ozbiljnom operativnom riziku“, kaže portparol.

Čini se da UN velikodušno koriste taj „izuzetak“: Šri Lanka je 2019. poslala 687 svojih vojnika u misije Plavih šlemova UN, a 2020, dakle nakon imenovanja Silve, bilo ih je 665.

Na kraju krajeva, kako kaže jedan zapadni političar koji je upućen u mehanizme funkcionisanja UN, nikoga stvarno i ne interesuje koga šalju Bangladeš ili neke druge zemlje. „Srećni smo što uopšte možemo da pronađemo dovoljno vojnika za misije koje su često opasne“, objašnjava taj političar.

Bangladeš čak planira da poveća svoje učešće u misijama UN. Jedan tamošnji general ponosno je objavio da je glavna komanda UN Bangladešu dala da bude koordinator za stvaranje mreže država u Južnoj Aziji koje žele da pošalju svoje vojnike. To pokazuje „koliko smo mnogo cenjeni“, rekao je taj general.

Jedan portparol UN potvrdio je da Bangladeš ima određenu ulogu u stvaranju mreže, ali je i dodao da nijedna država-članica „nije zamoljena da bude koordinator“.

Brojni upiti koje je istraživački novinarski tim uputio vladama Bangladeša i Šri Lanke, kao i pojedinim oficirima tih zemalja, do sada su ostali bez odgovora.