Ubijanje nevinih u Izraelu i Gazi

Dodatni video i audio materijal bio je sa kamera u vozilima, saobraćajnih kamera, presretnutih telefona i telefona žrtava.

U pozivnici je stajalo upozorenje da će snimci prikazivati užasno nasilje i ubistva.

Izbegavam nasilne filmove, tako da je moja prva instinktivna reakcija bila da odbijem poziv.

Ali, kao neko ko često ukazuje na napredak koji smo, tokom milenijuma, ostvarili u širenju kruga moralnih uverenja, odlučio sam da bi trebalo da vidim nešto što će predstavljati izazov za moj optimizam.

Zlo je reč koju retko koristim, ali ono što sam video bilo je zlo u svom najčistijem obliku: muškarci naoružani automatskim puškama idu od kuće do kuće i pucaju na bespomoćne i prestravljene porodice u njihovim jednostavnim domovima kibucima, snimajući ubistva i uzvikujući „bog je veliki“.

Ubili su oca pred njegovo dvoje male dece. Odsekli su glavu jednoj od svojih žrtava, rekavši da će je dati gomili da se igra sa njom.

Videli smo kako su uspaničeni mladi ljudi na muzičkom festivalu ubijani dok pokušavaju da se sakriju ili pobegnu.

Video sam samo deo od 1.200 ubistava koja su snage Hamasa počinile tog dana, prema zvaničnim podacima Izraela.

Beeri, kibuc u blizini Gaze, izgrađen je na socijalističkim principima i, uprkos izrazitom pomaku Izraela udesno, zadržao je svoje levičarske vrednosti.

Stanovnici kibuca su protiv izraelske desničarske vlade i veruju da je mir sa Palestincima i dalje moguć.

Oni su pomagali da se ljudi iz Gaze kojima je bio potreban medicniski tretman transprotuju u Izrael i da se vrate.

Ali, za Hamas to nije predstavljalo nikakvu razliku. U kibucu su naoružani napadači ubili 97 ljudi.

Kada je izraelska vojska prvi put pokazala ovaj snimak novinarima, admiral Daniel Hagari, tadašnji glavni vojni portparol, je rekao: „Želimo da shvatimo zašto smo u ratu i za šta se borimo“.

Tada, 23. oktobra, broj mrtvih u Gazi je, prema ministarstvu zdravlja kojim rukovodi Hamas, upravo premašio 5.000.

Gledanje video snimaka mi je pomoglo da razumem zašto je Izrael spreman da prihvati smrt tolikog broja Palestinaca.

Gledajući tako bezosećajna okrutna ubistva, shvatio sam da je nemoguće odupreti se osećaju da bi i same ubice trebalo ubiti.

Imati takav osećaj nije samo po sebi pogrešno: međutim, odlučiti se na delovanje na osnovu njega obično jeste, zato što to čini lošu situaciju još gorom.

U vreme kada sam gledao video snimak, Hamas je tvrdio da je u izraelskim napadima ubijeno preko 20.000 stanovnika Gaze, među kojima više od 8.000 dece i 6.200 žena.

To ne može da opravda nikakva želja za osvetom.

Međunarodna pravila koja uređuju etičko vođenje rata zabranjuju direktno targetiranje civila, ali dozvoljavaju gađanje vojnih ciljeva čak i kada se zna da će u njima biti ubijeni neki civili.

Ta pravila proizilaze iz onoga što je poznato kao doktrina dvostrukog efekta, linija etičke misli koja koja seže do katoličkog teologa iz 13. veka Tome Akvinskog.

Prema ovom gledištu, postupak koji bi inače bio pogrešan (kao što je ubistvo nevine osobe) može biti dozvoljen ako predstavlja nenamernu nuspojavu dozvoljenog čina (kao što je udar na vojni cilj, kada se vodi pravedni rat), pod uslovom da je stečena korist veća od štete.

Nejasnoća ove poslednje odredbe – koja je poznata kao zahtev proporcionalnosti – omogućava Izraelu da tvrdi da postupa u okviru pravila ratovanja.

Ali detaljnije istrage konkretnih vojnih akcija koje je Izrael preduzeo jasno pokazuju da njegovi napadi prevazilaze svako razumno uverenje da je vojna korist veća od štete po civile.

Njujork tajms je istražio jednu takvu vojnu operaciju, vazdušni napad izveden 31. oktobra na stambenu četvrt u Džabaliji, na severu Gaze.

Izrael je saopštio da je meta Ibrahim Biari, viši zapovednik Hamasa za kojeg se smatralo da je bio „u centru“ masakra 7. oktobra.

Izrael tvrdi da je Biari ubijen. Jedna britanska organizacija za praćenje konflikata navela je da je ubijeno i 126 civila, a prema drugim procenama broj je još veći.

Tajms je citirao reči Larija Luisa, bivšeg višeg savetnika američkog Stejt departmenta za civilnu štetu: „Spremnost da se prihvati ovoliki nivo štete po civile je daleko veća od onoga što sam video u operacijama u prošlosti“.

Ako je Biari bio „u centru“ kada su u pitanju scene koje sam gledao u video snimku, bio je sposoban za izuzetno zlo i trebalo bi da bude izveden pred lice pravde.

Ali to ne opravdava ubistvo 126 civila.

Uz spremnost Izraela da ubije brojne civile kako bi postigao neesencijalne vojne ciljeve, moramo da dodamo i restrikcije na hranu, vodu i gorivo koje je uveo u Gazi.

Hjuman rajts voč je optužio Izrael da koristi izgladnjivanje kao sredstvo ratovanja, što predstavlja ratni zločin.

To čini verodostojnom zapanjujuću izjavu koju je prošlog meseca izneo jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi, da je Izrael angažovan u „sistematskim naporima da iz Gaze istera njen narod“, za šta je rekao da bi potpalo „pod pravnu definiciju genocida“.

To je šokantna optužba, naročito za jednu nacionalnu državu osnovanu posle genocida.

Izraelska vlada bi to mogla da opovrgne tako što će zaustaviti neprijateljstva i dopustiti da u Gazu stignu osnovne zalihe koje su neophodne njegnom narodu.

Piter Singer, profesor bioetike na Univerzitetu Prinston, je osnivač dobrotvorne organizacije „The Life You Can Save“. Autor je knjiga „Praktična etika“, „Život koji možete da spasete“, „Oslobođenje životinja sada“ i koautor (sa Ših Čao-Hveijem) dela „Budista i etičar“ (Shambhala Publications, 2023).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org