AP Photo/Al-Jazeera/APTN, fileAmerički napad bespilotnom letelicom u Kabulu u kojem je ubijen lider Al Kaide Ajman al-Zavahri pojačao je zainteresovanost za delovanje avganistanskih vladara talibana i dodatno podrio njihove napore da obezbede međunarodno priznanje i preko potrebnu pomoć.
Sporazumom potpisanim u Dohi 2020. godine, o uslovima povlačenja SAD iz Avganistana, talibani su se obavezali da neće pružati utočište članovima Al Kaide, islamske ekstremističke grupe odgovorne za napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.
Nepunih godinu dana od haotičnog povlačenja američke vojske i NATO-a iz Avganistana, ubistvo Al-Zavahrija otvorilo je pitanja o umešanosti talibanskih vođa u skrivanje organizatora terorističkih napada 11. septembra i jednog od najtraženijih begunaca u SAD.
Al-Zavahri je ubijen na balkonu kuće u kojoj se krio, u luksuznom kvartu Širpur u Kabulu, gde živi nekoliko talibanskih lidera koji su se uselili u vile zvaničnika zbačene avganistanske vlade, podržane od Zapada.
Talibani su prvobitno nastojali da opišu napad tako da ispadne da SAD krše dogovor iz Dohe, što je Al-Zavahri godinama radio putem video snimaka objavljenih na internetu.
Al-Zavahri je postao lider Al Kaide pošto je njegov prethodnik Osama bin Laden ubijen u Pakistanu 2011. godine, u operaciji američkih snaga.
Posmatrači ekstremističkih grupa su u julu obavestili Savet bezbednosti UN da Al Kaida uživa veću slobodu u Avganistanu pod vlašću talibana, ali da je ograničena na savetovanje i podršku novim vladarima zemlje.
U izveštaju su posmatrači naveli da su dve grupe i dalje bliske i da su borci Al Kaide, za koje se procenjuje da ih je između 180 i 400, zastupljeni „na individualnom nivou“ među talibanskim borbenim jedinicama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
