Ubistvo Nasralaha veliki udarac za Hezbolah, ali su ih prerano otpisali?

Njegova smrt označava značajan trenutak u novijoj istoriji Bliskog istoka, ali dugoročne posledice su neizvesne. Ključno je pitanje da li ubistvo vođe znači i kraj militantne grupe – gledajući kroz istoriju, to se nije dešavalo, navodi CNN u analizi koju je napravio o snazi Hezbolaha i mogućnosti da se reorganizuje.

Izrael bi iz svoje istorije trebalo da da zna da takvi udari ne uspevaju uvek da osakate militantnu grupu.

Izrael je 2008. ubio Hezbolahovog vojnog vođu , Imada Mugnije, u Damasku, u Siriji, ali grupa je tek u godinama koje su usledile nakon toga prikupila značajnu vojnu snagu.

Četiri godine ranije, Izrael je u vazdušnom napadu ubio osnivača Hamasa, šeika Ahmeda Jasina.

Ipak, grupa se nije raspala, a skoro dve decenije kasnije i dalje je izvodila napade, poslednji je 7. oktobra u Izraelu, što je bio povod za krvavi pohod Izraela na Gazu, prenosi N1.

Nedavno, u julu, Izrael je rekao da je ubio jednog od organizatora napada 7. oktobra, Mohameda Deifa , ključnog vojnog komandanta Hamasa, ali se ta militantna grupa i dalje bori u Gazi.

Izrael je praksu ubijanja vođa militatnih grupa i teroroističkih organizacija usvojio od svog partnera SAD.

SAD imaju svoju istoriju ubijanja terorističkih vođa u nadi da će osakatiti svoje neprijatelje. Kada je Abu Musab al-Zarkavi, vođa Al Kaide u Iraku, ubijen u američkom bombardovanju 2006. godine, to je tretirano kao veliki proboj jer je Al Kaida u Iraku značajno doprinela građanskom ratu koji je tada razarao zemlju.

Ipak, osam godina kasnije, Al Kaida u Iraku se na kraju pretvorila u ISIS , koji je preuzeo teritoriju veličine Portugala i predsedavao populacijom od oko osam miliona ljudi u Iraku i Siriji. ISIS je izveo i razorne terorističke napade na Zapadu, na primer, u Parizu 2015. godine u kojima je ubijeno 130 ljudi.

Ono što je zapravo okončalo ISIS-ov geografski “kalifat” nije bio napad na njegovo vođstvo, već kopnena kampanja protiv terorističke vojske od 2014. do 2019. koju su vodile iračka vojska i snage sirijskih Kurda uz podršku hiljada američkih vojnika i značajnih američkih vazdušnih snaga.

ISIS-ova baza, drugi po veličini grad u Iraku, Mosul, totalno je uništena tokom ovog rata.

U maju 2016. tadašnji predsednik Barak Obama odobrio je napad dronom u Pakistanu u kojem je ubijen sveukupni vođa talibana, mula Aktar Mohamad Mansur. Ipak, danas talibani kontrolišu ceo Avganistan.

Predsednik Donald Tramp naredio je napad u Bagdadu, u Iraku, početkom januara 2020. godine u kojem je ubijen Kasem Solejmani, komandant iranske Islamske revolucionarne garde snaga Kuds, koji je bio ključan za odnose Irana s njegovim proksi snagama u regionu kao što su Hezbolah, Hamas, Huti u Jemenu i šiitske milicije u Iraku.

Nakon što je Solejmani ubijen, Tramp je rekao: “Solejmani je planirao neposredne i zlokobne napade na američke diplomate i vojno osoblje, ali smo ga uhvatili na delu i ugasili ga.”

Ipak, njegova smrt nije imala trajni uticaj na iransku regionalnu moć i ambicije, a Hezbolah, Hamas i Huti u Jemenu nastavili su sa napadima na izraelske ciljeve, a šiitske milicije su nastavile sa napadima na američke ciljeve u Iraku.

Sjedinjene Države su označile talibane, Hute, Hamas, ISIS i Hezbolah kao terorističke grupe.

Ubistvo Nasralaha za Izrael je uspeh kao deo napada na Hezbolah koji se intenzivirao ranije ovog meseca tajnom akcijom kada je eksplodiralo na hiljade pejdžera i voki-tokija praćenih masivnim vazdušnim napadima koji su uništili infrastrukturu i druge ciljeve te ubili hiljade civila.

Ali prerano je za otpisivanje Hezbolaha, iako je očigledno u neredu. Istorija sugeriše da će se reorganizovati i imenovati druge vođe da nastave svoju dugu borbu protiv Izraela.