Ubrzanje imunizacije sada jedini imperativ

Za to se navode brojni razlozi – od kašnjenja u isporukama vakcina, preko loše organizacije i manjkavosti zdravstvenih sistema, s obzirom da ne postoje prethodna iskustva, do ograničenih količina cepiva i naročito nepoverenja javnosti u njihovu bezbednost.

Jedna od najskeptičnijih zemalja prema vakcinaciji na svetu jeste Francuska, gde su rezultati anketa javnog mnjenja čak i pre pandemije virusa korona ukazivali na nizak stepen poverenja prema programima imunizacije, preneo je Si-En-Bi-Si.

To nepoverenje istrajava i nakon što je započeta vakcinacija protiv kovida 19 u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji.

Rezultati ankete koju je sproveo Ipsos zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom između 17. i 20. decembra (dakle, nakon što su date prve vakcine u SAD i Britaniji, ali ne i u EU), u kojoj je učestvovalo 13.500 ljudi u 15 zemalja, pokazali su da samo 40 odsto ispitanika u Francuskoj planira da se vakciniše.

Najveći postotak onih koji su izrazili želju da se vakcinišu zabeležen je u Kini, čak 80 odsto. Poređenja radi, u Ujedinjenom Kraljevstvu je 77 odsto ispitanika reklo da planira da se vakciniše, a u SAD 69 odsto.

U Francuskoj je od 4. do 17. januara dato više od 420.000 doza vakcina (što nije ekvivalent broju vakcinisanih, s obzirom da ima onih koji su primili dve injekcije), a najmanje jednu dozu je primilo 0,65 odsto stanovnika, pokazuje podaci sa ourworldindata.org.

Kako je preneo Si-En-Bi-Si, u zemlji koja je vakcinaciju protiv kovida 19 započela 27. decembra kada i cela EU, do 12. januara je bilo vakcinisano 190.000 ljudi.

Cilj Francuske je da se do kraja januara vakciniše milion ljudi, pri čemu prioritet imaju stariji građani i medicinsko osoblje, ali prema Kovid trekeru Francuske, ako se nastavi ovom stopom, taj cilj neće biti postignut pre 24. februara.

Poređenja radi, podaci sa ourworldindata.org pokazuju da je u Ujedinjenom Kraljevstvu od 20. decembra do 16. januara dato 4,31 milion vakcina, te da je bar prvu dozu primilo 3,86 miliona ljudi ili 5,68 odsto populacije.

Cilj zemlje je da do sredine februara vakciniše 13 miliona ljudi iz svojih prioritetnih grupa, piše Si-En-Bi-Si.

Na meti kritika zbog sporog procesa vakcinacije se našla i nemačka vlada, a ministar zdravlja Jens Špan je prošle nedelje branio odluku Vlade da nabavlja i izdaje dozvole za vakcine protiv kovida 19 zajedno sa ostatkom EU.

Ukazavši da Nemačka zavisi od slobode kretanja ljudi i robe preko granica EU, Špan je rekao zakonadavcima da je to „da se zemlje ne vakcinišu pojedinično, već cela Evropa pitanje ekonomskog smisla“.

Iako su velike zemlje poput Francuske i Nemačke, dodao je, mogle to same to da izguraju, manje države bi morale da se bore za potrebne doze, što bi moglo da dovede, kako je naveo, do ogorčenosti među 27 članica evropskog bloka.

Špan, međutim, nije pominjao, piše AP, da je Nemačka takođe potpisala bilateralne ugovore s proizvođačima vakcina, te se ove godine očekuje isporuka 140 miliona doza Fajzer/BioNtek i Moderna vakcina.

Nemačka je naručila i 56 miliona doza vakcina Astra zeneka i još sto miliona doza od proizvođača čije vakcine tek treba da dobiju dozvolu za upotrebu u EU.

EU je zahtevala da ove vakcine dobiju dozvolu po regularnom, a ne hitnom postupku, što će, rekao je Špan, pomoći da veći deo javnosti prihvati vakcine.

Međutim, to je dovelo do odlaganja početka vakcinacije u poređenju s drugim zemljama.

Nemačka je do prošle nedelje vakcinisala manji broj ljudi po glavi stanovnika u poređenju sa Izraelom, Britanijom i SAD, a do 15. januara najmanje prvu dozu vakcine primilo malo više od milion od ukupno 83 miliona stanovnika, pokazuju podaci sa ourworldindata.org.

Birokratija, skandali i politički ekstremi

Za sporu vakcinaciju u početnoj fazi u Francuskoj se, između ostalog, krivi birokratija, ali i široko rasprostranjeno nepoverenje koje je, kako se navodi, rezultat sumnji u vladu, ranijih skandala u domenu javnog zdravlja i demografskih karakteristika, kao što su starosno doba i pol. Prema podacima do kojih je došao Antoan Bristjel, vanredni profesor društvenih nauka i istražitelj u domenu političkih nauka u laboratoriji PACTE na Institutu za političke nauke u Grenoblu, postoji tendencija da u Francuskoj stariji ljudi više veruju u vakcine nego mlađi, te da prema vakcinaciji veći zazor imaju žene nego muškarci i da se žene više boje od potencijalnih kontraindikacija. On je dodao da je veća verovatnoća da će ljudi koji su naklonjeni ekstremnoj levici ili ekstremnoj desnici pokazivati otpor prema vakcini i nepoverenje prema vladi. Kako je naveo, ispostavlja se da na želju za vakcinacijom u Francuskoj utiče i poverenje u institucije i naučnike, a nepoverenje je rezultat i širenje dezinformacija na društvenim mrežama, kao i izveštavanje o teorijama zavere u mejnstrim medijima.

I decentralizacija problem

Zakonodavci iz redova nemačke opozicije su uputili kritiku, rekavši da 16 nemačkih država organizuje vakcinaciju svaka na svoj način, bez centralizovanog sistema koji bi eventualno omogućio da najugroženiji budu prioritet. Ministar Špan je rekao, preneo je AP, da je važno „ostati realan tokom predstojećih nedelja“, dodajući da građani Nemačke mogu da očekuju da će još neko vreme morati da nose maske, praktikuju „socijalno distanciranje“ i smanje fizičke kontakte.