Ubrzava se popis stanovništva u Crnoj Gori

Iz Demokratskog fronta premijeru su tada odgovorili: „Ako ne bude popisa, neće biti ni ove vlade! Dosta je bilo“. Poručili su mu da „ako se na dnevnom parlamenta ne nađe zakon kojim se obezbeđuje sprovođenje popisa od 1. novembra ove godine“, zaboravi na sve ono što je dobio voljom ljudi koji znaju ko su i šta su i koji žele da se to, kažu, konačno verifikuje na prvom slobodno organizovanom popisu od 1945.

Datum koji je tada pomenuo jedan od lidera DF Andrija Mandić u opticaju je i sada i prema nezvaničnim najavama iz Podgorice, Vlada bi već 1.novembra mogla da krene u popis stanovništva. Nacrt zakona o popisu stanovništa u 2021. trebalo bi ovih dana da se nađe pred Vladom Crne Gore, a onda i pred parlamentom.

Međutim, da bi taj veliki statistički poduhvat bio valjano obavljen uz poštovanje svih zakona i procedura trebalo bi bar pola godine priprema, smatraju upućeni.

„Oni su spremni da idu na popis bez javne rasprave a to je jeres u statističkom svijetu i ne bi bilo dobro da to urade, jer je opasno, predstavlja kršenje više propisa i zakona i nije u skladu s procesom EU“, naglašava izvor Danasa iz Podgorice.

Dodaje da je statistika „vrlo osjetljiva stvar te da se tu ništa ne prelama preko koljena naročito ako može dodatno da instalira podele i sukobe“.

Savet statističkog sistema trebalo je u utorak da se izjasni o Nacrtu, ali je većina članova tog tela bila protiv, jer im je, kažu, dokument dostavljen tek pred početak hitne sednice, i to elektronske a ne redovne, suprotno Pravilniku.

„Naime, danas (07.09) je u 7.15 sati, bez prethodnog obaveštenja, po hitnom postupku, počela elektronska sednica Saveta na kojoj se članice i članovi u roku od 24 sata moraju izasniti da li prihvataju nacrt Zakona o Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021, naveli su u utorak iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT) čiji je predstavnik Dragan Koprivica podneo ostavku na mesto u Savetu.

Iz CDT-a poručuju da se radi o zakonskom tekstu koji ima veliki statistički i politički značaj, a koji može imati svoje implikacije i na već uzdrmanu društvenu stabilnost, pa zbog toga ova odluka Saveta dodatno iznenađuje.

Članovi Saveta zahtevali su da se o sadržaju podataka, čije je prikupljanje predviđeno Nacrtom, održi javna rasprava u trajanju od najmanje 20 do 40 dana. Usvajanjem Zakona o popisu stanovništva bez javne rasprave, po mišljenju Koprivice, vlada jasno demonstrira da joj je „politička trgovina bitnija od poštovanja principa dobre uprave i stabilnosti u zemlji“.

Izvesno je da postoje interesi i dogovori određenih političkih grupacija te nesumnjivo jaki pritisci, smatraju mnogi u Podgorici. Elektronska sednica Saveta statističkog sistema održana je samo dva dana nakon događaja na Cetinju, kada je nesumnjivo bilo pritisaka na Crnu Goru da se u konačnici obavi čin ustoličenja mitropolita Joanikija u nedelju na Cetinju uprkos pozivima da se taj obred obavi negde drugo.

Premijer Krivokapić se tada požalio liderima DF na državni udar i pozvao ih u pomoć na sastnak u Vladi u noći između subote i nedelje. Kako su pojasnili Andrija Mandić i Milan Knežević na konferenciji za medije „bile su neophodne šire konsultacije ne samo izvršne vlasti, nego i onih koji podržavaju tu izvršnu vlast, s obzirom da je postojao problem u Vladi i u menadžmentu policije, gde neki nisu hteli da rade svoj posao”.

Podsećamo, poslanici DF-a u više navrata isticali su da će se nakon popisa u stvari videti koliko je Srba u Crnoj Gori, odnosno da se građani većinski nacionalno izjašnjavaju na taj način.

Bez obzira na ranije česte nesuglasice između premijera Krivokapića i lidera prosrpskog Demokratskog fronta, Cetinje ih je izgleda zbližilo. Čestike vladi na dobro obavljenom poslu stigle ne samo od DF već i od predsednika Srbije Aleksandra Vučić koji je kazao da je dobro što je Vlada Crne Gore „promenila odluku i da je dozvolila da se održi ustoličenje“ mitropolita Joanikija na Cetinju.

Šta predviđa Nacrt
Ni o samom Propisu popisa ne postoji saglasnost – hoće li biti samo registarski, kako je preporučila EU ili da evidentira i veru i naciju.

Registarski popis stanovništva predstavlja metod prikupljanja podataka o jedinicama popisa (licima, domaćinstvima i stanovima) na bazi dostupnih registara koji se vodi u organima državne uprave.

Nacrtom je predviđeno i prikupljanje podataka o bračnom statusu, vanbračnoj zajednici, životnom partnerstvu lica istog pola, poznavanju stranih jezika i rada na računaru, zanimanju, mestu rada.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da će se podaci prikupljati neposredno, metodom intervjua, u prostorijama gde lice živi. Popisi u Crnoj Gori i dosad su rađeni po tradicionalnoj metodi, “od vrata do vrata”.

SNP traži smenu direktorke Monstata
Socijalistička narodna partija izražava zabrinutost što se u ovako veliki i važan projekat kakav je Popis stanovništva ulazi bez plana aktivnosti, koji je neophodan, a krivca vide u Monstatu, državnoj statističkoj agenciji. Zatražili su da premijer Zdravko Krivokapić, zbog neodgovornog odnosa prema ovom projektu, smeni direktoricu Gordanu Radojević.

Kako ističe poslanik SNP-a Dragan Vukić, glavni izvođač radova je Monstat, koji svojim odnosom prema Popisu dokazuje da nije dorastao zadatku.

„Mostat je bio dužan da već pripremi sve procesne radnje za održavanje popisa, jer je ovo ‘popisna godina’, a proces je budžetiran. Iz tih razloga, SNP traži od premijera Krivokapića da smeni Radojević, koja je očigledno partijski vojnik bivše vlasti, jer jedino se bivša vlast buni protiv organizovanja Popisa stanovništva ove godine“, navodi Vukić.