Udruženje Roda uputilo pismo hrvatskom premijeru

Ovo udruženje se obratilo premijeru u ime hiljada žena koje su u okviru kampanje Prekinimo šutnju svedočile „o traumatičnim, nepotrebno bolnim, nasilnim i ponižavajućim iskustvima“ tokom različitih ginekoloških intervencija kojima su bile podvrgnute.

„Val tisuća potresnih svjedočanstava žena suočava nas s činjenicom da žene svih generacija i iz svih dijelova Hrvatske već desetljećima trpe fizičku bol i poniženje tijekom rutinskih ginekoloških pregleda, prekida trudnoće, postupaka medicinski potpomognute oplodnje te tijekom trudnoće, porođaja i u periodu nakon porođaja“, navodi se u pismu. Nadalje se opisuje neprofesionalnost i nehumanost medicinskog osoblja, koje u mnogim slučajevima ne pruža adekvatne informacije pacijentkinjama. Takođe se izražava zabrinutost zbog najava inspekcijskih nadzora u zdravstvenim ustanovama koji će se sprovoditi bez učešća zainteresovane javnosti, budući da su takvi inspekcijski nadzori dosad služili „zataškavanju nepravilnosti“, a ne unapređenju sistema.

Kampanja Prekinimo šutnju započela je spontano nakon javnog svedočenja poslanice Ivane Ninčević Lesandrić o sopstvenoj traumi prilikom ginekološkog zahvata bez anestezije, želeći da ukaže na problem koji postoji u zdravstvenom sistemu. Međutim, usledile su reakcije iz zdravstva kojima su negirali da se tako nešto dešava u njihovim ustanovama, pa čak i optužili poslanicu da ne govori istinu.

Podstaknuto činom poslanice Ninčević Lesandrić, roditeljsko udruženje Roda je pokrenulo akciju prikupljanja ličnih priča žena kako bi prekinule ćutanje i pokazale da problem u zdravstvu zaista postoji i da se time žene suočavaju svakodnevno.

„Doktorka mi je govorila da sam razmažena“

U kampanji Prekinimo šutnju žene su bile pozvane da na parčetu papira ispišu svoje loše iskustvo u zdravstvenim ustanovama. Dosad je prikupljeno oko 400 ispovesti: „Biopsija, Virovitica. Plakala sam od bolova dok mi je uzimao komadiće, na što mi je rekao – kad si se seksala nisi plakala pa sad začepi.“ „Vukovarska bolnica 2017. Kiretaža na živo, iako sam zamolila anesteziju zbog psihičke rastresenosti. Trudnoća deseti tjedan, srce stalo… Držali su mi ruke, noge i glavu, doktorica mi je govorila da sam razmažena jer plačem. Žalba ravnateljici odbijena bez isprike, samo bol ostala.“