Udruženo bezakonje Turske i Evropske unije

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) saopštio je da svako kolektivno izbacivanje stranaca „nije saglasno evropskom pravu“, a sličnu izjavu dao je i evropski koordinator UN za izbegličku krizu.

Amnesti internešenel je saopštio da je dogovor EU i Turske zadao „smrtonosni udarac“ tražiocima azila, da ima „moralne i pravne nedostatke“. Dogovor nije dovršen i razgovori će biti nastavljeni na samitu EU 17. i 18. marta. U Turskoj trenutno ima 2,7 miliona sirijskih izbeglica.

Dogovorom Ankare i EU svaka osoba, bila ona i izbeglica, koja iz Turske dođe na grčka ostrva mimo uobičajene tranzitne procedure i bez dokumenata proglašava se za ilegalnog migranta, a troškove njenog vraćanja u Tursku pokrivaće EU. Takođe, Unija je obećala Turskoj ukidanje viznog režima do juna i prihvatila dupliranje finansijske pomoći Ankari za suočavanje sa izbegličkom krizom – umesto tri milijarde evra obećanih u novembru, Turska bi trebalo da dobije šest milijardi evra; najzad, obećano je i otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu Turske u EU. Turska je kandidat od 1999.

Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, rekao je da je na samitu načinjen „proboj“ i da se nada da će dogovor biti parafiran naredne nedelje. Dogovor sa Turskom je „veoma jasan signal da su prošli dani neregularne migracije u Evropu“. Nemačka kancelarka Angela Merkel, piše Bi-Bi-Si, bila je razboritija rekavši: „Proboj je ako postane stvarnost“.

Davutoglu je ocenio da je njegova zemlja zaslužna za „preokret“ rekavši da odluka „obeshrabruje ilegalne migracije, sprečava krijumčare ljudi, pomaže ljudima koji žele da dođu u Evropu ohrabrujući legalne migracije“.

Kritičari navode da su lideri EU „progledali kroz prste“ Ankari kada je reč o kršenju ljudskih prava u Turskoj, posebno s obzirom na poslednje državno preuzimanje privatnih medija, uključujući Zaman i agenciju Džihan.

„EU i Turska su potonuli još niže praktično se cenjkajući na račun prava i dostojanstva nekih od najranjivijih ljudi na svetu“, rekla je Iverna MekGauen iz Amnesti internešenela, prenosi Bi-Bi-Si dodajući kako Unija smatra da će pravna pitanja biti rešena proglašavanjem Turske za „bezbednu treću zemlju“ za povratak (izbeglica). Amnesti pak ističe da se nesumnjivo dovodi u pitanje čitav koncept „bezbedne treće zemlje“, što ne treba da čudi, pošto je nedavno za bezbedan proglašen i Avganistan.

Turska, podseća britanski javni servis, nije ni potpisnica Ženevske konvencije što će otvoriti još više pravnih pitanja. „Ostaju ozbiljna pitanja. Šta će se dogoditi sa hiljadama migranata koji su već u Grčkoj, koja se borila da im pruži utočište i registruje ih? Sistem 'jedan unutra jedan van' primenjuje se samo na Sirijce. Šta će biti sa svim ostalim migrantima koje vrate u Tursku? I u tom slučaju će morati da se razmatra legalnost njihovog vraćanja, kao i sposobnost Turske da ih vrati u njihove zemlje porekla. Međutim, najveći problem biće sami migranti koji su reskirali svoje živote i uložili puno svog novca, zar oni, jednostavno, neće pokušati da idu drugim rutama?“, pita se britanski servis.

Najzad, Viktor Orban preti da će uložiti veto na svaki predlog o naseljavanju izbeglica i migranata u Evropi, a među državama članicama EU postoji veliki otpor ideji da se Turskoj ukine vizni režim.

Zabrinutost Grčke i Kipra

Ankara je u zamenu za aktivno učešće u rešavanju migracione krize u Evropi zatražila da bude otvoreno pet novih pregovaračkih poglavlja o pristupanju te zemlje Evropskoj uniji. Kipar i Grčka su tim povodom izrazili zabrinutost, rekao je jedan diplomatski izvor, prenosi Sputnjik. Turska je zatražila da proces njenog pridruživanja EU bude ubrzan u slučaju postizanja sporazuma o ujedinjenju Kipra.