Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko udvostručio je represiju dok se Belorusija priprema za parlamentarne izbore u februaru. Neće biti mnogo izbora na glasačkim listićima, ukazuje Mark Temnicki u analizi za Centar za analizu evropske politike.
Od predsedničkih izbora 2020. godine, Lukašenko je ubrzao svoje autoritarne udare, a hiljade Belorusa koji su govorili protiv vlade fizički su pretučeni i neopravdano zatvoreni. Opozicioni lideri i drugi pripadnici inteligencije osuđeni su na duže zatvorske kazne, a nekima je i prećeno pogubljenjem.
Smrt Vadzima Khraska 9. januara, nakon što su mu zatvorske vlasti odbile lečenje od upale pluća, bila je podsetnik na neobaveznu brutalnost beloruskih vlasti.
Khrasko, IT specijalista, izdržavao je trogodišnju zatvorsku kaznu zbog davanja donacija opozicionim grupama.
Svi nivoi vlasti uključeni su u nastojanje da se Lukašenko zadrži na vlasti, a nadzor je pojačan. Nakon nasilnih represalija koje su usledile nakon protesta 2020. godine, građani su zabrinuti za svoju bezbednost i oprezni su od javnih demonstracija, plašeći se progona. Mnogi će u potpunosti odustati od glasanja.
U svakom slučaju neće biti mnogo izbora. Prošle godine, Vrhovni sud Belorusije je ugasio Partiju beloruskog narodnog fronta, dok su Zelena stranka, Republikanska partija, Socijaldemokratska partija narodnog sporazuma i Beloruska socijaldemokratska partija zabranjene. Ujedinjena građanska stranka je takođe ugašena odlukom Vrhovnog suda.
Beloruske vlasti takođe kontrolišu medije, tako da će novinske kuće nastaviti da promovišu Lukašenkov režim i podrivati sve preostale opozicione kandidate.
Zamrznuti od političkog procesa, protivnici su tražili druge načine da se bore protiv režima. Nakon Lukašenkove podrške invaziji Rusije na Ukrajinu, na primer, nekoliko vojnih oficira podnelo je ostavke u znak protesta.
Železničke pruge su sabotirane kako bi se sprečilo da Rusiju transportuje opremu iz Belorusije na liniju fronta, a Belorusi su uzeli oružje da pomognu u odbrani Ukrajine.
Belorusi su pomagali u oslobađanju Buče u ranim fazama rata, dok se drugi bore na istočnom frontu i učestvovali su u prekograničnim racijama na ruski pogranični region Belgorod.
Njihov cilj je, kažu, da pomognu Ukrajini u nadi da će i Belorusija pomoći da se odbrani i odupre Rusiji, i da postane slobodna i demokratska zemlja, a ne vazalna država koja zavisi od svog suseda za gorivo, novac i zaštitu.
Mnogi kritičari sada kažu da je Belorusija nešto više od provincije Putinove Rusije, navodeći primere kao što je Lukašenkov pristanak da bazira ruske vojne jedinice angažovane u agresiji na Ukrajinu.
Opozicionari u egzilu nastavili su borbu protiv režima, pritiskajući zapadne vlade da produže sankcije i ističući brutalnost Lukašenkove vladavine.
Suočeni sa nasiljem i represijom, 2024. će biti presudna za opoziciju jer traži načine da potkopa Lukašenkovu dominaciju. Oni su posvećeni prosperitetnoj, slobodnoj naciji i stalno su svesni rizika koje preuzimaju suprotstavljajući se njegovom vođstvu.
Malo toga će se promeniti kao rezultat lažnih izbora u februaru. Depresivno, njegova jedina korisna svrha biće da podvuče diktatorsko ponašanje režima i postavi teren za još jedno namešteno glasanje 2025. kada će Lukašenko, koji sada ima 69 godina, nastojati da produži svoju 30-godišnju vladavinu.
Tužna je istina da je njegovo sumnjivo zdravlje verovatno najveća nada za njegov odlazak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.