„Predsednik Tramp ima dobru nameru da okonča rat u Ukrajini“: Ukrajinski ambasador za Demostat

Osvrnuo se i na dezinformacije koje su prisutne u srpskim medijima u vezi sa ratom u Ukrajini, ali i na promenu retorike koju u poslednje vreme primećuje u izveštavanju.

Posebno smatra značajnim imenovanje novog ambasadora Srbije u Kijevu, piše Demostat.

Na pitanje: Šta Ukrajina može da očekuje od promene u SAD? Ambasador Tolkač rekao je da “u ovom slučaju, mislim da će generalna linija spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država ostati stabilna, samo ćemo videti neke manje promene u bliskoj budućnosti. Takođe, mislim da je za sve nas veoma važno da se ovaj rat zaustavi.“

Od međunarodne zajednice očekuje da podrži principe međunarodnog prava po pitanju teritorijalnog integriteta, jer bi, kako kaže „ukrajinski primer mogao značajno da utiče na mnogo sistema u svetu. I mislim da, pre svega, moramo da održimo stabilnost u svetu.“

Dodaje da bismo „želeli da vidimo našu državu u istim granicama kakve smo imali u periodu raspada Sovjetskog Saveza, odnosno 1991. godine.“

Siguran je da će „američki politički sistem pomoći svima nama da odbranimo ove principe, pre svega.“

Trampovo obećanje

Najavu Donalda Trampa da rat u Ukrajini može da završi za 24 sata smatra dobrom namerom, iako misli da to nije realno. „To je neka vrsta dobre ideje za budućnost, ali, nažalost, biće veoma teško i potrebno je mnogo dugih pregovora. Danas je prošlo više od 1.000 dana od početka ovog rata.“, rekao je ambasador Tolkač.

Očekuje nastavak podrške zapadnih saveznika, iako je svestan činjenice da “za sve ostale ljude, ova situacija, ova tragedija naše države, malo je dalja. I ne mogu je osećati tako bolno kao mi. U tom smislu, da, svi političari, svi ljudi u evropskim zemljama i u ostatku sveta svakodnevno se umaraju od ovog konflikta i žele da ga okončaju.“

Siguran je da „moramo demonstrirati ostatku svetske zajednice da niko ne može kršiti pravila, a da ne bude kažnjen. U tom smislu, očekujem da možda naši saveznici neće biti toliko aktivni, ali će ostati stabilni kao što su nam obećali.“

„Formula mira“, kako kaže „od samog početka zasniva se na svim principima Ujedinjenih nacija. To nije ništa novo za nas, samo želimo da obnovimo te principe i ponovo ih stavimo na sto.“

„Treba samo da ponovimo našu nameru da očuvamo te principe i da izgradimo mir u Ukrajini, kao i u ostatku sveta, na stabilnoj platformi. Recite mi, šta je tu novo za Srbiju ili za Ukrajinu? Mi i vi smo oduvek izjavljivali da želimo da očuvamo teritorijalni integritet naših zemalja,“ rekao je ambasador Tolkač.

Srbija i Ukrajina: Istorijska povezanost i buduća saradnja

Ambasador Tolkač izrazio je zadovoljstvo humanitarnom pomoći Srbije, a koja je samo prošle godine iznosila više od 50 miliona dolara. Nastavak saradnje očekuje u oblasti elektroenergetskog sistema, kroz rezervne delove za ukrajinsku elektroenergetsku mrežu.

Ocenjuje kao veoma uspešnu posetu Tamare Vučić Ukrajini, humanitarnu pomoć koju je tom prilikom uručila, ali i sastanak sa Elenom Zelenski. “Ta poseta je bila uspešna i za nas i za vas. Mogli bismo reći da nam je ova srpska diplomatija dala dobar i značajan signal za budućnost,“ rekao je ambasador Tolkač, podsećajući da je prošle godine gospođa Vučić pozvala Elenu Zelenski da poseti Srbiju u maju ove godine.

„Bili bismo zadovoljniji kada bismo videli jasniju i aktivniju poziciju, ne samo na multilateralnom nivou, kao što je podrška koju ste nam pružili u UN i drugim međunarodnim organizacijama, već i kroz pridruživanje sankcijama Evropske unije. Ali to je vaša odluka i vaše mišljenje. Vi najbolje znate šta je najbolje za vašu zemlju. Videćemo kako će to izgledati u budućnosti. Mislim da treba da ponovimo i vratimo naše prijateljske odnose koje smo istorijski imali između naših zemalja kroz sve ove godine,“ rekao je ukrajinski ambasador.

Siguran je da će imenovanje ambasadora Srbije u Kijevu doprineti unapređenju buduće saradnje na svim nivoima.

NATO: Sigurnosni štit za Ukrajinu, dilema za Srbiju

Dok Ukrajina vidi NATO kao jedini garant sigurnosti od ruske agresije, ambasador ocenjuje da je pitanje članstva Srbije u Alijansi kompleksno. „Srbija ima dugu tradiciju neutralnosti, ali odluka o pristupanju NATO-u treba da bude odluka celokupnog društva,“ kaže on.

“Dobro pamtimo 1999. godinu i NATO operaciju ovde u Srbiji. Samo želim da vas podsetim da Ukrajina nikada nije podržala tu operaciju. Od prvog trenutka bili smo protiv nje,“ rekao je ukrajinski ambasador.

Ocenjuje da je danas situacija u Ukrajini drastično drugačija nego u Srbiji. “Vi ste u centru Evrope, svi vaši susedi su postali članice NATO-a, i u tom smislu, ne mislim da osećate neprijateljstvo od tih zemalja. S naše strane, situacija je zanimljiva, jer kada smo se mi vratili svom kursu reintegracije, prvi korak Ruske Federacije 2014. bio je početak okupacije Krima, a zatim i istoka Ukrajine. Danas ta okupacija i dalje traje.“

Naglašava da Ukrajina nikada nije krila svoju nameru da se integriše u evropsku zajednicu, dok, kako kaže „danas vidimo ovaj proces ruske agresije kao neku vrstu kazne zato što ne želimo da budemo zajedno s Rusijom. Želimo da budemo deo ostatka sveta, ali ne s Rusijom na istom brodu. Rusija je naš sused. Ne možemo ih „gurnuti“ nazad ili stvoriti neku vrstu mora između nas. U tom smislu, NATO je za nas jedina opcija koja nam može pružiti sigurnost od ruske okupacije.“

„Mogu da istaknem da pre početka ruske okupacije Krima i istoka Ukrajine, ukrajinsko javno mnjenje nije bilo toliko odlučno da se pridruži NATO-u. Tek nakon početka ruske agresije protiv Ukrajine, naše mišljenje se drastično promenilo, i sada svi Ukrajinci žele da se pridruže NATO-u i imaju taj sigurnosni kišobran“, zaključuje ukrajinski ambasador.

Informacioni rat: Bitka za istinu

Na pitanje: Koliko je zadovoljan izveštavanjem medija u Srbiji o ratu u Ukrajini, odgovorio je da su „srpski mediji istorijski veoma zavisni od ruskih medija. Mnogi vaši listovi i portali prenose ruske narative o ovom ratu. Mnogi od tih narativa su zaista nešto neviđeno. Ali ono što mogu reći jeste da sam u poslednje vreme primetio izvesnu promenu, od proruskih stavova ka uravnoteženijim ili proukrajinskim stavovima.“

Po njegovom mišljenju „početak ovog sveobuhvatnog rata protiv Ukrajine pokrenuo je mnoga pitanja unutar srpskog društva. Srbi, kao i Ukrajinci, ne mogu da razumeju zašto i kako je potrebno okupirati neku teritoriju, zašto ne razgovarati, već forsirati oružjem da se neko složi s ruskim mišljenjem, bilo da su to Ukrajinci ili neko drugi.“

„Tako da ima mnogo pitanja za sve nas. Nekada ne mogu da razumem kada vidim slogane poput „Krim je Rusija, Kosovo je Srbija“. Kada vidim te slogane, uvek se pitam gde je tu logika,“ smatra ambasador Tolkač.

Ambasador Tolkač zahvalio se Demostatu i svim portalima i organizacijama koje su omogućile „da širimo našu perspektivu i informacije o ratu u Ukrajini.“ Ističe da je važno pobediti u ovom informacijskom ratu „kako bismo zaustavili snažan tok ruske propagande.“

Cena rata: Hiljade života i raseljeni milioni

Zvanične brojke govore da je tokom rata poginulo preko 42.000 ukrajinskih branilaca i 659 dece. Iako su to zvanično potvrđeni podaci, ambasador smatra da su te brojke mnogo veće, nego što se danas tvrdi.

„Mnogo naših građana je takođe poginulo tokom ovog rata – civili u Harkovu, Zaporožju, Hersonu i drugim gradovima koji se svakodnevno bombarduju ruskim projektilima.“

„Poslednja dva meseca napadi ruskim raketama i dronovima postali su mnogo intenzivniji nego ranije. Danas možemo reći samo da smo izgubili mnogo, a Rusi su ukrali 20.000 naše dece i odveli ih u Rusiju, ne želeći da ih vrate.“

Uprkos konstantnoj opasnosti, ukrajinski građani nastavljaju sa životom. Deca pohađaju škole, često u podzemnim skloništima, dok su medicinski centri obnovljeni nakon razaranja. „Ne možemo zaustaviti život – to bi značilo poraz,“ kaže ambasador, ukazujući na otpornost ukrajinskog naroda.”