Ukrajina: Avioni F-16 sve bliže zoni borbenih dejstava

Ako Ukrajina želi da pobedi u ratu protiv ruskog napadača, ona mora da kontroliše svoj vazdušni prostor – tako je to nedavno izjavio i vrhovni komandant ukrajinske vojske, general Valerij Zalužni. Tokom ove nedelje Ukrajina je napravila mali korak ka ostvarenju tog cilja. Pet borbenih aviona tipa F-16 prebačeno je u vojnu bazu rumunskog ratnog vazduhoplovstva „Aerijana 86 Borčea“.

Taj vojni aerodrom na jugoistoku Rumunije udaljen je dva i po sata vožnje do ukrajinske granice. Tamo će ukrajinski piloti proći program obuke za korišćenje aviona F-16, a obučavaće ih rumunski i drugi instruktori iz zemalja NATO, rekao je za DW rumunski vojni ekspert Katalin Pitu. On procenjuje da će program obuke trajati „između pet i devet meseci, u zavisnosti od individualnih sposobnosti pilota“.

Obuka pilota u SAD i Rumuniji

Budući ukrajinski piloti borbenih aviona F-16 pre toga su već prošli obuku u SAD, potvrdio je za DW portparol ukrajinskog Ratnog vazuhoplovstva Jurij Ihnat. Obuka se sada nastavlja u neposrednom ukrajinskom susedstvu. U saradnji s američkim proizvođačem aviona tipa F-16, kompanijom „Lokid“, rumunsko Ratno vazduhoplovstvo je na lokaciji Borčea stvorilo „centar za obuku, ne samo za ukrajinske, već i za rumunske pilote, odnosno pilote iz drugih država“, objasnio je Pitu.

Katalin Pitu je, inače, do marta ove godine bio Glavni vojni državni tužilac u Rumuniji. Taj visokorangirani oficir želi da proširi optimizam uoči početka druge teške ratne zime koja predstoji ljudima u Ukrajini. „Ukrajina će u najboljem slučaju, uz pomoć te flote, koja će se za početak sastojati od 42 borbena aviona tipa F-16, odnosno protivvazdušne odbrane na zemlji, odnosno sistema koji takođe stižu iz NATO, moći da iz ovog rata izađe kao pobednica“, naglašava Pitu samouvereno. Ujedno dodaje da bombardere F-16 Ukrajina može da opremi „širokom paletom raketa” iz arsenala NATO.

Kontrola vazdušnog prostora na proleće

Tako se može preuzeta kontrola nad vazdušnim prostorom, o čemu je nedavno u svojoj analizi na devet stranica u britanskom magazinu „Ekonomist“ govorio komandant ukrajinske vojske Zalužni: „Potrebno je ostvariti nadmoć u vazduhu kako bi se pronašao izlaz iz rovovskog rata“, napisao je Zalužni. „Neprijatelj još uvek ima znatnu nadmoć u vazdušnom prostoru, a to otežava napredovanje naših trupa“, naglasio je i dodao da je to „jedan od ključnih faktora“ za situaciju na frontu, gde već neko vreme nema značajnijih promena, a front je statičan. Već na početku ukrajinske kontraofanzive u maju, ukrajinski vojnici suočili su se sa žestokom paljbom ruskih helikoptera, a ruski borbeni avioni raketama su bombardovali ukrajinske gradove i položaje – sa bezbedne udaljenosti.

Osim toga, valja napomenuti i da je Rusija minskim poljima blokirala front. Ukrajinska vojska za sada ne uspeva da pronađe „lek“ za te mine. Radi se navodno o više od osam miliona mina koje je ruska vojska „posejala“ pre svega na jugu Ukrajine. To je minsko polje istorijskih razmera: poređenja radi, to je otprilike polovina mina koje je nemački Vermaht tokom Drugog svetskog rata pod komandom maršala Ervina Romela „posejao“ na severu Afrike. Ljudi na severozapadu Egipta i danas su ugroženi tom ostavštinom nacističkog oficira. U Egiptu se, prema procenama, nalazi još uvek oko 17,5 miliona mina.

Problem za Ukrajinu je sledeći: ako front ostane statičan, to je prednost za Rusiju, jer Kremlj, uprkos velikim gubicima i dalje raspolaže velikih rezervama municije, napisao je Zalužni.

Nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange analizu ukrajinskog generala tumači pre svega kao poziv u pomoć upućen na adresu pedesetak zapadnih nacija koje podržavaju Ukrajinu, a među kojima je i Nemačka. Ukrajini su „potrebni borbeni avioni, dronovi, oruđe za borbu protiv ruskih artiljerijskih sistema i poboljšanje po pitanju elektronskog vođenja borbi“, kaže Lange, dobar poznavalac i Rusije i Ukrajine. „To koliko će da traje rovovski rat zavisi i od toga šta i koliko brzo mi isporučujemo.“

Die Ukraine braucht Kampfflugzeuge und Drohnen, Werkzeuge zur Bekämpfung der russischen Artilleriesysteme und bessere elektronische Kampfführung. Ob es zu einem langanhaltenden Stellungskrieg kommt, hängt auch davon ab, was und wie schnell wir liefern. https://t.co/gOfwxHOqUO

— Nico Lange (@nicolange_) November 3, 2023

Ipak, ukrajinska vojska, kako tvrdi Lange, redovno beleži i uspehe. Nedavno su Ukrajinci očigledno uspeli da unište i jedan ruski vojni brod, istočno od okupiranog ostrva Krima. S tog broda su, kako se pretpostavlja, ispaljivane i rakete na ukrajinske gradove.

Ukrajinski uspesi na reci Dnjepar

Američki trust mozgova Institut za proučavanje rata (ISW) osim toga javlja da su ukrajinske vojne snage veličine jedne čete još tokom oktobra izvele uspešne napade „na drugoj strani reke Dnjepar, na istočnoj obali koja pripada Oblasti Herson“.

Očigledno je da ruske snage na tom jugozapadnom delu fronta nisu uspele da zadrže i potisnu Ukrajince. Ali, to nije sve: ukrajinska vojska je, kako se tvrdi, uspela da prebaci „dodatno osoblje i materijal na položaje na istočnoj obali“. Analitičari američkog Instituta još uvek nisu sigurni da li će i može li Ukrajina trajno da ostvari prednost na frontu duž južnog dela reke Dnjepar. Brojne informacije kojima raspolaže ISW potiču od ruskih vojnih blogera, a izjave o onome što se događa na samoj liniji fronta nije moguće proveriti.

Za to vreme, rumunski vojni stručnjak Katalin Pitu želi da ohrabri istočne komšije. On je, kaže, uveren da će „Ukrajina da oslobodi kompletnu svoju teritorij koju je ruski agresor ilegalno zauzeo“. Osim toga, kako dodaje, rumunske vojne snage čine sve kako bi borbeni avioni tipa F-16 za nekoliko meseci mogli na bezbedan način da budu prebačeni u Ukrajinu. To će se, napominje, uraditi uz „najveći stepen tajnosti“. Rusija će naravno želeti da napadne i uništi te letelice, zaključuje Pitu, zato što to za njih predstavlja „ozbiljnu opasnost“.