„Ukrajina pobeđuje, pomognimo im da završe posao do kraja“: Bivši britanski ministar odbrane Ben Volas u autorskom članku za britanski Telegraf

Svi muškarci i žene koji se bore u redovima ukrajinske vojske poručuju iznova svima u NATO-u koliko smo ih potcenili.

Prvo, establišment je sumnjao u njihovu sposobnost da brane svoju zemlju od početne ruske invazije. Previše država je čekalo da vidi u kom pravcu će vetar duvati. Grupni mislioci, sa svojim kompjuterima i „ruskim iskustvom“, izračunali su da mogu da izdrže samo nekoliko nedelja.

Pošto se pokazalo da nisu u pravu, svoj pesimizam su prebacili u kontraofanzivu. Ali nisu uspeli da shvate važnost ljudskog faktora. Nisu uspeli da u Ukrajincima uoče isti duh koji smo posedovali 1939.

Nisu uspeli da se prisete citata Alana Tjuringa da „ponekad ljudi od kojih niko ne može zamisliti ništa rade stvari koje niko ne može zamisliti“. Nisu uspeli da shvate da je u ratu najdragocenija roba nada.

Ukrajina od letos ponovo uči posao. Njene snage prilagođavaju taktiku, upijaju lekcije i na najbolji način koriste opremu koju smo im svi poklonili.

Oni uzimaju britansku opremu i postižu stope uspeha daleko iznad očekivanja. Sećam se posete tajnoj lokaciji u inostranstvu, van Ukrajine, dok smo pripremali ukrajinske vojnike kako da koriste rakete za protivvazdušnu odbranu StarStreak.

Imali su nedelju dana da obuče sistem za koji nama treba meseci da savladamo. Britanski narednik je pokazao na mladog Ukrajinca, koji je jedva postao tinejdžer. „Neće pustiti simulator i neće prestati da trenira dok ne pogodi metu“, rekao je. Taj mladić je srušio dva ruska jurišna helikoptera.

Kada se nada spoji sa odgovarajućom opremom, Ukrajinu ne može biti zaustavljanja. Naša je dužnost da tu nadu održavamo i da je potkrepimo sredstvima i opremom dok se posao ne završi.

Zbog toga su britanske protivtenkovske rakete NLAV bile toliko važne. Pokazali su da se ruski oklop može zaustaviti. I zaustavili su ih, stotine na putu za Kijev.

Imamo priliku da pomognemo da se rat završi. Ruska vojska puca. Ukrajina je naučila nove taktike za prevazilaženje užasnih minskih polja, a udari Storm Shadow (krstareća raketa dugog dometa) razaraju ruske štabove. Svedoci smo početaka bitke za Krim.

Moramo da pružimo Ukrajini potrebnu podršku da ovaj rat dovede do kraja. Kao ministar odbrane, često sam se suočavao sa razlozima da to ne uradim – uglavnom ljudi koji ne znaju razliku između jednog kraja puške i drugog.

Protraćeno je vreme da se prevaziđe institucionalna inercija. Trebalo bi da budemo ponosni na našeg načelnika štaba odbrane i vojne vođe koji su pokazali ne samo vođstvo u Vajtholu, već i na međunarodnom planu.

Pre nego što sam dao ostavku funkciju ministra odbrane, zamolio sam premijera da uskladi ili poveća 2,3 milijarde funti obećanih Ukrajini ove godine, kao dodatak na 4,6 milijardi funti koje smo već potrošili. Velika Britanija više nije najveći evropski donator – Nemačka jeste.

Ovaj rat se može dobiti. Vladimir Putin propada. Kao što ljudska emocija vodi Ukrajinu ka uspehu, ona je takođe neizbežna mana Putina i njegovog zločinačkog režima. Romantika, ego i osveta naterali su Putina da pređe u Ukrajinu i to će biti njegova propast.

Njegova vojska je izgubila više od 2.500 tenkova, 6.500 oklopnih vozila i skoro 300.000 vojnika ubijenih ili povređenih. Nijedan komandant koji je vodio glavne ruske jedinice u Ukrajinu nije više na mestu.

Putin se očajnički hvata za poslednje dve stvari koje ga mogu spasiti – vreme i cepanje međunarodne zajednice. Britanija može učiniti nešto za oboje. Moramo pomoći Ukrajini da održi svoj zamah – a za to će biti potrebno više municije, ATACMS-a i Storm Shadow.

Najbolji način da se međunarodna zajednica održi na okupu jeste demonstracija uspeha.

Ukrajina, takođe, može da odigra svoju ulogu. Prosečna starost vojnika na frontu je preko 40 godina. Razumem želju predsednika Zelenskog da sačuva mlade za budućnost, ali činjenica je da Rusija tajno mobiliše celu zemlju.

Putin zna da će mu pauza dati vremena da izgradi novu vojsku. Dakle, baš kao što je Britanija uradila 1939. i 1941. možda je vreme da se ponovo proceni razmere ukrajinske mobilizacije.

Hajde da ne pauziramo jedan dan. Hajde da sagledamo ovo. Svet gleda da vidi da li Zapad ima rešenost da se založi za naše vrednosti i sistem zasnovan na pravilima. Ono što sada radimo za Ukrajinu postaviće pravac za svu našu bezbednost u godinama koje dolaze, zaključuje Ben Volas.