Ukrajina čeka na još zapadnog oružja da krene u kontraudar

Nemačka Vlada je sklopila novi paket vojne pomoći Ukrajini. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane u Berlinu, pomoć je teška oko 2,7 milijardi evra što je najveći paket koji Nemačka isporučuje od početka ruske agresije u februaru prošle godine.

„Ovim vrednim prilogom hitno potrebnog vojnog materijala još jednom pokazujemo da Nemačka ozbiljno pruža podršku“, rekao je ministar odbrane Boris Pistorijus.

Kako je saopšteno, tu će biti trideset tenkova Leopard, dvadeset borbenih vozila pešadije Kuna, preko dvesta izviđačkih dronova, četiri sistema protivvazdušne odbrane Iris-T, preko sto oklopnih vozila i municija.

Vojni analitičari posebno su naglašavali vrednost moderne protivvazdušne odbrane (PVO) i nemačkih sistema Iris-T, kao i drugih, poput Patriota.

Tvrdi se da je i kontraofanziva Kijeva odložena u čekanju na lepše vreme i još zapadnog naoružanja, ali da bi uskoro mogla da počne.

U upotrebi za sada dva sistema IRIS-T

Na video-snimku ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva koji je početkom maja objavljen na Jutjubu, Jurij Ihnat širi pozitivne vesti: portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva saopštava da je nemački PVO sistem Iris-T SLM do sada zaustavio svih 60 raketnih napada – ruski projektili su oboreni svi do jednog.

Iako tu informaciju, kao i mnoge druge sa ratišta, nije moguće nezavisno proveriti, snimak na internetu pokazuje ukrajinskog vojnika koji stoji ispred nemačkog Iris-T i opisuje kako on i saborci na radaru otkrivaju ruske projektile ili dronova i na koji način te informacije „dele sa susednim protivvazdušnim raketnim kompleksima.“

Sve to je „prilično impresivno“, kaže. Ukrajinska vojska ne dozvoljava nezavisnim reporterima da se približe savremenim zapadnim sistemima PVO koji se koriste u Ukrajini. Njihove lokacije se smatraju strogom tajnom.

Nemačka je u aprilu isporučila Ukrajini drugi sistem Iris-T, što pokazuje „Lista usluga vojne podrške“ koju je krajem aprila ažuriralo nemačko Ministarstvo odbrane.

Prema ocenama stručnjaka, to je najsavremeniji protivvazdušni sistem nemačke proizvodnje. Proizvođač „Dil difens“ (Diehl Defense) iz južnog nemačkog grada Iberlingena na Bodenskom jezeru takođe proizvodi i rakete za Iris-T.

Cena jedne te „rakete za navođenje“ je preko pola miliona evra, barem tako ocenjuje Stokholmski institut za mirovna istraživanja SIPRI.

Sam sistem Iris-T košta oko 140 miliona evra, kaže u intervjuu za DW Andre Frank iz Kilskog instituta za svetsku ekonomiju (IFV). Ekonomista je deo istraživačke grupe koja svakih nekoliko meseci računa kolika je međunarodna finansijska podršku Ukrajini.

Raketa s dometom od 250 kilometara

To je računica sa mnogo nepoznatih. Kada će tačno koje oružje i municija biti isporučeni Ukrajini, informacije su koje u tajnosti drže Kijev i koalicija 54 država koje podržavaju Ukrajinsku kontakt grupu, predvođenu SAD.

Velika Britanija je isporučila takozvane Storm šedou (Storm-Shadow) rakete, koje proizvodi britansko-francuski konzorcijum. To je potvrdio britanski ministar odbrane Ben Volas tokom govora u parlamentu u Londonu.

To je prekretnica u ratu Rusije protiv Ukrajine. Jer, sa dometom od 250 kilometara, ukrajinsko vazduhoplovstvo može da dopre do ruskih čvorišta snabdevanja na Krimu.

Postepeno u Ukrajinu stižu nove pošiljke oružja koje su obećale zemlje koje je podržavaju. To je jedan od razloga zašto je dugo očekivana kontraofanziva Kijeva odložena, kaže za DW stručnjak za Ukrajinu i Rusiju Niko Lange.

Osim toga, neobično dug kišni period početkom maja produžio je takozvanu sezonu blata u južnoj i istočnoj Ukrajini. Dva puta godišnje, kiša u jesen i otapanje snega u proleće tipičnu crnu zemlju prave neprohodnom, posebno za tenkove i oklopna vozila teška nekoliko tona.

Ali, poslednjih dana postaje toplije i zemlja se suši, izveštava bivši američki vojnik i meteorolog Dejvid Helms.

Kontraofanziva nije kao u ratnom filmu

Prolećna ofanziva koju mesecima najavljuje ukrajinski predsednik Zelenski neće biti kao u ratnom filmu, ocenjuje za DW Niko Lange. „Ta kontraofanziva nije juriš ukrajinske strane koja kaže: ‘Svi na konje, sada jurišamo na ruske linije’.“

Lange, koji takođe radi za Minhensku bezbednosnu konferenciju, očekuje opreznu, sistematičnu i sporu akciju. „To će biti operacije u kojima se jedna nadovezuje na drugu, niz operacija, korak po korak.“

Pretpostavlja da će to „potrajati“. Lange podseća na prošlogodišnje oslobađanje grada Hersona na jugozapadnom delu reke Dnjepar. Trajalo je od avgusta do novembra – tri meseca samo za to područje.

Ukrajinska vojska će pokušati da iskoristi kraće rute unutar zemlje. U početku Lange očekuje da će napadi imati za cilj da testiraju rusku odbranu na pojedinačnim tačkama duž fronta.

Zemlje koje podržavaju Ukrajinu morale bi da se pripreme za dužu operaciju. To znači da je Ukrajina zavisna od „dugoročne sistematske podrške“. Ukrajini je potreban stalan dotok municije, kaže Lange.

Vojna industrija: Municija samo po narudžbi

Savet Evropske unije sredinom aprila odobrio je milijardu evra za kupovinu municije. Taj novac dolazi iz takozvanog Evropskog fonda za mir (EPF), budžeta za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Bez konkretnih narudžbina, industrija naoružanja neće širiti svoje kapacitete, kaže za DW stručnjak za tu industriju koji želi da ostane anoniman.

Niko Lange kritikuje politiku Evropljana u Ukrajini kao presporu. Zemlje EU su imale šansu „da budu ravnopravne sa SAD po tom pitanju, što su tvrdile da jesu dugi niz godina, ali su u ovom slučaju propustile priliku“.

Istovremeno, on je od političara u Evropi čuo da su zabrinuti da bi američka podrška Ukrajini mogla da oslabi nakon predsedničkih izbora u SAD – posebno ako bi se u Belu kuću vratio Donald Tramp. Na to navodno igra i ruski predsednik Vladimir Putin.

„Ako brinete, to nije dovoljno“, kaže Lange. Evropa mora „da podstakne industrijsku proizvodnju u Evropi“ – posebno kada je reč o municiji. Jer se ne može računati na brz završetak ovog rata.

Vojska u Kijevu, po svemu sudeći, sve više računa na uspeh: Nemačka, Holandija i SAD isporučile su Ukrajini tri odbrambena sistema Patriot.

Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov u maju je izvestio o spektakularnom obaranju nove ruske hipersonične rakete Kh-47 Kinžal.

Ranije se smatralo da zapadni sistemi nisu u stanju da zaustave tu raketu. Portparol Pentagona, Patrik Rajder, takođe je potvrdio obaranje uz pomoć sistema Patriot. On, međutim, nije želeo da kaže koji je od tri sistema u Ukrajini pogodio Kinžal.