Ukrajina dominira sa kandidatima za Nobelovu nagradu 2023. godine

Među pojedincima i organizacijama predloženim Norveškom Nobelovom komitetu, nekoliko imena koja su objavljena u javnosti, uglavnom se odnose na rat u Ukrajini ili na opoziciju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Prema statutu Fondacije Nobel, spisak kandidata se čuva u tajnosti najmanje 50 godina. Međutim, nekoliko hiljada sponzora, među kojima su parlamentaraci, ministri, bivši pobednici ili pojedini univerzitetski profesori, slobodno otkrivaju identitet svojim miljenika.

Ime dobitnik Nobelove nagrade za mir obično bude saopšteno početkom oktobra, zajedno kao i dobitnici Nobelove nagrade u ostalim kategorijama (za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i ekonomiju).

Svake godine bude predloženo nekoliko stotina imena za Nobelovu nagradu za mir. Prošle godine ih je bilo 343.

Jedan norveški lokalni zvaničnik iz populističke desnice rekao je da predlaže ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je postao simbol otpora ruskoj invaziji pokrenutoj 24. februara prošle godine.

Jedan norveški poslanik je dostavio ime svog sunarodnika Jensa Stoltenberga za koga smatra da „zaslužuje nagradu za svoj primeran rad na mestu generalnog sekretara NATO-a u teškom periodu za Alijansu, a to je brutalna ofanziva protiv jedne mirne susedne zemlje“.

U konkurenciji su i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koga je predložio predsednik pakistanskog Senata zbog njegovih mirovnih napora „pre i tokom rata Rusije i Ukrajine“.

Među protivnicima Kremlja, predloženi su Aleksej Navaljni koji je u ruskom zatvoru posle pokušaja trovanja, kao i novinar Vladimir Kara-Murza, takođe u zatvoru pošto je preživeo, kako kaže, dva pokušaja trovanja.

U prethodne dve godine nagrađeni su kritičari Kremlja.

Prošle godine, nagrada je otišla u ruke tri dobitnika, a to su ruska nevladina organizacija Memorijal kojoj je rusko pravosuđe naložilo raspuštanje, ukrajinski Centar za građanske slobode i zatvoreni beloruski aktivista Ales Bjaljatski.

Nobelovu nagradu za mir 2021. godine dobili su glavni urednik ruskog lista „Novaja Gazeta“, Dmitrij Muratov i filipinska novinarka Marija Resa za doprinos slobodi izražavanja koja je u njihovim zemljama ograničena.

Direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu Henrik Urdal smatra da je malo verovatno da će Nobelov komitet ove godine dodeliti nagradu povezanu sa Rusijom i Ukrajinom, da ne bi bio označen „evrocentričnim“.

„Sumnjam da će dodeliti treću put zaredom nagradu koja bi se odnosila na Rusiju“, rekao je Urdal.