Ukrajina i Rusija: Objašnjenje u mapama i grafikama

Rusija je u proteklim sedmicama pojačala vojno prisustvo duž granice sa Ukrajinom.

Procenjuje se da je na tim područjima raspoređeno oko sto hiljada vojnika, a još 20 hiljada ih je, prema izveštajima, stacionirano blizu samoproglašenih „republika“ Donjeck i Luhansk u Ukrajini, koje drže proruski separatisti.

Diplomatski razgovori zasad nisu doprineli spuštanju tenzija. Rusija se protivi formiranju NATO-ovih baza blizu svojih granica i traži pismene garancije da se Severnoatlantski pakt neće širiti dalje na istok. Jedan od glavnih ruskih zahteva je da Ukrajina nikada ne bude primljena u NATO, što Moskva smatra crvenom linijom.

SAD odbija ovaj ruski zahtev.

Kroz osam grafika Al Jazeera Balkans je predstavio istorijske, političke i ekonomske aspekte ukrajinsko-ruske krize.

Istorija SSSR-a

Rusija i Ukrajina bile su dve od 15 sovjetskih republika koje su činile SSSR.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine Ukrajina je 24. avgusta proglasila nezavisnost.

Političko vođstvo

Nakon kolapsa Sovjetskog Saveza, Ukrajina je odlučila da se odrekne ruskog imperijalnog nasleđa i da počne da se približava Zapadu.

Tokom proteklih 30 godina, Ukrajinu je vodilo sedam predsednika. Zemlja je imala trnovit put ka demokratiji, sa dvije revolucije, 2005. i 2014. godine.

Oba puta, demonstranti su se usprotivili ruskoj nadmoći i dali glas za prelazak na put ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO paktu.

Poređenja radi, Rusiju su vodila tri predsednika, a aktuelni Vladimir Putin je na liderskoj poziciji već 17 godina. Bivši agent sovjetskog KGB-a 2021. godine je potpisao novi Zakon koji mu omogućava da na vlasti ostane do 2036. godine.

Putin je više puta isticao da Rusi i Ukrajinci pripadaju „jednom narodu“, te da su deo istorijske „ruske civilizacije“, koja uključuje i susednu Belorusiju. Ukrajinci to odbacuju.

Koliko su velike Ukrajina i Rusija?

Ukrajina i Rusija su dve najveće države u Evropi. Sa površinom od više od 17 miliona kilometara kvadratnih, Rusija je najveća zemlja na svetu i oko 28 puta je veća od Ukrajine.

Od 90-ih godina proškog veka, obe zemlje zabeležile su pad populacije, sa stopom fertiliteta koja je među najnižim na svetu.

Do 2020. godine, ruska stopa bila je 1,5, a ukrajinska 1,2. Primera radi, da bi populacija ostala stabilna, potrebna je stopa fertiliteta od 2,1.

Naftna i plinska bogatstva

Rusija i Ukrajina bogate su naftom i plinom. Rusija ima najveće dokazane rezerve plina, od 48.938 milijardi kubnih metara. Više od 70 posto rezervi plina drži Gazprom, energetski div u državnom vlasništvu.

Rusija snabdeva Evropu trećinom plina koji ona koristi. Moguće američke sankcije zbog eventualnog konflikta mogle bi narušiti to snabdijevanje i prouzrokovati energetsku krizu u Evropi.

Otvaranjem Gazpromovog Severnog toka 2, plinovoda preko Baltičkog mora vrednog 11 milijardi dolara, zaobišla bi se Ukrajina i uštedele oko dve milijarde dolara tranzitnih troškova koje Rusija trenutno plaća.

Rusija takođe ima i rezerve nafte među najvećim na svetu, oko 80 milijardi barela, ili pet posto ukupnih svetskih zaliha.

Ukrajina ima rezerve nafte od 395 miliona barela, a plina 349 milijardi kubnih metara. Zemlja leži na raskrsnici između Zapada i Rusije i igra ključnu ulogu u isporuci ruskog plina evropskim tržištima.

Ekonomija

Zapadne zemlje su 2014. godine Rusiji nametnule sankcije zbog aneksije Krima. Pretnje novim sankcijama, u slučaju da Rusija napadne Ukrajinu, verovatno neće uticati na odlučivanje u Kremlju.

Evropska centralna banka (ECB) poručila je zajmodavcima sa ispostavama u Rusiji da budu spremni na posledice ekonomskih sankcija.

Studija Univerziteta Aalto iz Finske o efektima sankcija otkrila je da su one u periodu od 2014. do 2017. godine štetno uticale na više od 80 odsto ruskih kompanija.

Ukrajina ima bruto domaći proizvod (GDP) od oko 3.100 dolara, a ruski je oko četiri puta veći, oko 11.700 dolara.

Prema Nacionalnoj banci Ukrajine, inflacija u zemlji je oko deset odsto, dok je Banka Rusije u 2021. prijavila inflaciju od oko 8,5 odsto.

Prema britanskoj agenciji Reuters, ruska rublja i ukrajinska grivna ove godine su valute zemalja u razvoju sa najlošijim rezultatima.

Trgovinski partneri

Ruska trgovina sa Ukrajinom se sa rekordnih 50 milijardi dolara iz 2011. godine u 2019. spustila na 11. Rusija ipak ostaje jedan od najvećih ukrajinskih trgovinskih partnera.

U slučaju ruske agresije, biće poremećen protok pšenice i žitarica. Ukrajina i Rusija su među najvećim izvoznicima žitarica i za njihove isporuke koriste luke na Crnom moru, ključnoj geoekonomskoj regiji i čvorištu za transport robe.

Ekonomske sankcije ili vojna akcija mogli bi imati značajan efekat na troškove hrane, pa bi uvoznici tražili alternative.

Odnos vojnih snaga

Rusija je vojno jedna od najmoćnih sila sveta i spada među pet najvećih potrošača za odbranu.

U 2020. godini, Rusija je potrošila 61,7 milijardi dolara za vojsku, što predstavlja oko 11,4 odsto državnih troškova.

S druge strane, Ukrajina je za vojsku izdvojila 5,9 milijardi dolara, ili oko 8,8 odsto od svoje ukupne potrošnje, navodi Međunarodni institut za mirovna istraživanja iz Stokholma (SIPRI).

Otkako su tenzije počele, članice NATO-a su u strahu od moguće kopnene invazije Rusije pojačale podršku Kijevu slanjem dodatnih trupa i vojne opreme.

U nedjelju, Ukrajina je primila drugu isporuku oružja od SAD-a, kao deo paketa od 200 miliona dolara koji je u decembru odobrio američki predsednik Džo Bajden.

Izvor: Al Jazeera Balkans