Ukrajina je tajno razvila oružje moćnije od HIMARS-a?

Vilha-M ima domet od 110 km i bojevu glavu od 300 mm i više od 200 kg i može da pogodi ciljeve sa visokom preciznošću, kaže za The Var Zone Ivan Vinik, prvi zamenik šefa Nacionalne asocijacije ukrajinske odbrambene industrije.

Poređenja radi, GMLRS municija – ispaljena iz visoko pokretnih artiljerijskih raketnih sistema M142 ili HIMARS i višecevnog raketnog sistema M270 (MLRS) isporučena Ukrajini – ima domet od oko 80 km i 227 mm i bojevu glavu nešto lakšu od 100 kg.

„Da, Vilha je korišćena u borbi“, rekao je Vinik u utorak tokom američko-ukrajinske bezbednosne konferencije održane u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu. Nije mogao da otkrije tačnu lokaciju na kojoj su korišćene rakete Vilha-M.

Mnogo nepoznanica

U narednim intervjuima u sredu, Vinnik je za The Var Zone rekao da je program modifikacije Vilha počeo 2018. godine i da je do sada proizvedeno oko 100 jedinica. Prvi put su korišćeni u borbi u maju 2022.

Njihova preciznost, rekao je Vinnik, je poboljšana takozvanim „gasnim kormilima“ — mnoštvom malih rupa koje oslobađaju pogonsko gorivo — koje se koriste za navođenje projektila do cilja pomoću GPS-a. Dok se za Vilkha-M kaže da je prilično tačnai precizna raketa, još nije poznato koliko je precizna.

Pitanja o korišćenju Vilhe pojavila su se prošle nedelje nakon što je okupirani lučki grad Mariupolj na Azovskom moru – oko 80 kilometara od najbližih ukrajinskih jedinica u to vreme – pogođen u nizu noćnih napada.

Moguće je da je u tim napadima korišćen GMLRS i nije nezamislivo da se misli da je reč o raketi Vilha-M, ali Vinik nije želeo da otkrije tu informaciju. Iako je do sada proizveden samo mali broj, Vilha-M omogućava Ukrajini da dostigne 36 procenata dalje sa dvostruko većom nosivošću od GMLRS-a.

Vinnik je rekao da postoje planovi za modifikovanje Vilha-M kako bi se povećao domet na 150 km. Vinnik je odbio da kaže tačno kada bi varijante dužeg dometa mogle biti spremne ili koliko će ih biti proizvedeno.

„Nadamo se da će biti spremni baš na vreme za kontraofanzivu na jugu prema Azovskom moru“, rekao je Vinnik za The Var Zone, dodajući da modifikovane varijante neće biti testirane pre upotrebe u borbi: „ testovi će biti na bojnom polju“.

Veliki domet i snažan projektil

Vilha-M proširenog dometa imala bi otprilike isti domet kao bomba malog prečnika lansirana na zemlju (GLSDB), koju je Pentagon nedavno odobrio za upotrebu u Ukrajini, ali sa mnogo većom bojevom glavom i mnogo većim kinetičkim udarom. Ovo oružje bi bilo posebno korisno protiv ciljeva kao što su mostovi, velike strukture i teška utvrđenja koja nisu pogodna ni za GLSDB ni za GMLRS.

Ali čak i sa dometom od 150 kilometara, nova varijanta Vilha bi i dalje imala manje od polovine dometa balističkih raketa kratkog dometa američke vojske (ATACMS), koje mogu da pogode ciljeve udaljene oko 350 kilometara. Međutim, SAD su do sada odbijale da ih pošalju u Ukrajinu.

„Ovo ipak nije loše. Daleko je bolje od onoga što imamo sada“, rekao je Vinnik u utorak na američko-ukrajinskoj konferenciji o modifikovanoj Vilhi.

Teško je utvrditi koliko je Ukrajina aktivna kada je u pitanju razvoj i korišćenje sopstvenog preciznog oružja dugog dometa. Za Ukrajince se, na primer, spekuliše da su oživeli svoj nekada prilično zreo domaći program balističkih raketa.

Bez obzira na to, Vilha-M je redak dokaz da je Ukrajina veoma sposobna i da, uprkos stalnim napadima, aktivno radi na uvođenju sopstvenog teškog dalekometnog naoružanja u borbu, makar i u ograničenom broju, piše The Var Zone, prenosi Indeks.