„Vreme je da Ukrajina unovči svoj dobitak“: Uspešni igrači pokera i uspešni generali dele nešto zajedničko

I više od tri meseca nakon ofanzive na Kursk, vreme je da Ukrajina napusti sto.

Šta god da će kontraofanziva postići, postignuto je. Šta god da nije uspela da postigne, sada je prekasno. Samo naivac ostaje u igri kada su se kvote promenile, piše u analizi za CEPA Majkl Pek, spoljnopolitički komentator.

Pokretanje ofanzive na Rusiju je uvek bila rizična opklada za Ukrajinu. Brojčano nadjačani i šanse za postizanje strateškog uspeha nikada nisu bile velike.

Ali ostati u defanzivi i voditi rat na iscrpljivanje protiv jačeg neprijatelja bio bi zagarantovan gubitak. U ratu ili u kazinu radite sa kartama koje imate, a ne sa onim koje želite.

Za razliku od svoje katastrofalne kontraofanzive 2023, Ukrajina se ovoga puta ne može kriviti zbog nedostatka pripreme ili nedostatka bezbednosti.

Ukrajinci su uspeli da lociraju slabo branjeni sektor ruske linije, koncentrišu svoje najbolje brigade – najmanje 10.000 do 15.000 vojnika – i postižu taktičko i operativno iznenađenje.

Zauzimanje 500 kvadratnih milja ruske teritorije nije malo dostignuće.

Problem je bio u tome što se od operacije očekivalo previše. Možda bi Rusija skrenula snage sa sopstvene ofanzive na jug Ukrajine da zaštiti otadžbinu?

Naravno, Putinova vlada nije mogla da dozvoli da se osvoji rusko tlo. Ili, sa stranim osvajačem na ruskom tlu po prvi put od Drugog svetskog rata, Putinov režim bi bio osramoćen, a antiratno raspoloženje u Rusiji raspaljeno?

A u naciji sa zdravim političkim sistemom odgovornosti, ove stvari su se mogle dogoditi.

Na primer, predsednik Lindon Džonson je odlučio da se ne kandiduje za reizbor nakon što je održao svoj govor „svetlo na kraju tunela“ o Vijetnamu neposredno pre Tet ofanzive. Ali Rusija nije zdrava.

Vlada koja svoje vojnike tretira kao ljudske metke — a svoje ljude kao fabrike beba za novu generaciju regruta – je imuna na sramotu. Uprkos dve godine loše vođenog rata i 600.000 žrtava, jedine glave koje se kotrljaju pripadaju onima koji se suprotstavljaju Putinu.

Umesto da skrene trupe sa napada na Donjeck, Moskva je zapečatila prodor sa mešavinom snaga druge linije pod komandom Putinovog bivšeg telohranitelja.

Sada se čini da Rusija stišće obe strane Kurske isturene tačke sa najmanje 50.000 vojnika, uključujući više od 10.000 severnokorejskih vojnika koji ne govore ruski, ali mogu da apsorbuju metak kao i svaki Moskovljanin.

Ruski kontranapad je već povratio skoro polovinu zemlje koju je zauzela Ukrajina.

Boreći se unutar Rusije, bez jakih utvrđenja i prednosti bitaka na domaćoj teritoriji, ukrajinske trupe su u mašini za mlevenje mesa koju će sažvakati ruska artiljerija i dronovi.

Sada je vreme da Ukrajina unovči svoj dobitak. To je promenilo stratešku računicu. Rusija više ne može da računa na luksuz strateške inicijative, da koncentriše svoje snage kada i gde želi dok je Ukrajina prinuđena da reaguje.

Umesto toga, ruski lideri će morati da preuzmu proračunati rizik: gomilanje snaga u Donjecku znači ostavljanje drugih sektora linije fronta od 600 milja slabo branjenim.

Istina je da Ukrajini nedostaju resursi da pokrene mnoge velike kontraofanzive. Ali da li je Putin spreman da rizikuje?

U svakom slučaju, vreme je da se povučemo sa Kurske izbočine, odmorimo i osposobimo jurišne brigade i prerasporedimo ih u ugrožena područja kao što su sektori Harkov, Donjeck i Pokrovsk.

Povlačenje pod vatrom je bolno, vojno i psihički. Ruska propaganda će ovo prikazati kao veliku pobedu i zanemariti samozadovoljstvo i nesposobnost koji su Ukrajini uopšte dozvolili da izvede iznenadni napad.

Ništa manje neprijatni neće biti ni zapadni kritičari koji su od početka osuđivali kontraofanzivu Ukrajine.

Oni tvrde da bi najbolje ukrajinske trupe bile korisnije za jačanje pretučenih jedinica koje brane strateške gradove poput Pokrovska.

Možda bi to bio mudriji izbor. Ili bi možda ti elitni Ukrajinci bili razbijeni i ugušeni ruskim klizećim bombama i pešadijskim napadima ljudskih talasa.

Baš kao što su Nemci otkrili pre 80 godina, ako Rusija želi da zauzme deo zemlje, izdržaće skoro beskonačan broj žrtava da bi ga zauzela. Branilac će ostati bez municije pre nego što Rusi ostanu bez vojnika.

S obzirom na neravnotežu snaga, Ukrajina će morati da ostane u strateškoj defanzivi. Ali odbrana nije isto što i pasivnost. Vreće za udaranje ne dobijaju ratove.

Kockanje seče u oba smera. Postoji opklada koja je napravljena i opklada koja nije napravljena. Ukrajina je napravila svoj izbor. Sada je vreme da napusti igru.