Foto: Ukrainian Presidential Press Office via APPošto je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao video-konferencijski govor na dvodnevnoom samitu Evropske unije pre početka sesije u četvrtak, lideri EU su se odmah isključili i prešli na dnevni red – rat Izrael-Hamas. Pitanju ruskog rata u Ukrajini nisu se vratili ni danas, završnog dana samita.
POšto je dominirao samitom za samitima EU otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, Zelenskom će sada biti izazov da dobije svu pažnju i političku, ekonomsku i vojnu pomoć koju Ukrajina želi.
To bi moglo da se proširi i van Evrope, pošto je novi predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD Majk Džonson pokazao malo interesovanja da obezbedi dodatni novac za podršku Ukrajini. Rekao je da sada „moramo stati uz našeg važnog saveznika na Bliskom istoku, a to je Izrael“.
Ne samo da se geopolitika generalno promenila, neki političari u EU više nisu ljubazni prema Zelenskom.
„Ukrajina je jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu“, napisao je danas na Fejsbuku novi slovački premijer Robert Fico o samitu EU. On je posle samita dodao: „Spremni smo da pomognemo, ali ne vojno, jer ne verujem u vojno rešenje ovog sukoba u Ukrajini“.
Zelenski, međutim, želi vojnu pobedu pre mira.
Iako je Slovačka mala u poređenju s većinom članica EU, Ficove pretnje uskraćivanjem vojne pomoći moraju se posmatrati ozbiljno jer članic EU imaju pravo veta na većinu finansijskih pitanja koja se tiču i Ukrajine.
Ficov kolega iz susedne Mađarske, Viktor Orban, godinama koristi pretnje veto. I on je danas Zelenskog „polio hladnom vodom“.
Orban je u redoovnom nedeljnom intervjuu na državnom radiju rekao da je strategija EU za pomoć Ukrajini u ratu „propala“ i nagovestio da možda neće biti voljan da odobri predlog EU za veću finansijsku pomoć Kijevu.
„Ukrajinci neće pobediti na bojnom polju, Rusi neće izgubiti na bojnom polju i nema šanse da ruski predsednik bude poražen u Moskvi u haosu izgubljenog rata“, smatra Orban.
Moskva svakako ulaže više sredstava u ratne napore. Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je poslanicima u Moskvi da će skoro trećina državne potrošnje iduće godine ići na odbranu u ukupnom iznosu od oko 109 milijardi evra, napominjući da je taj iznos znatno veći u poređenju sa prethodnim godinama.
Pošto su povratile deo terena tokom kontraofanzive koja je počela u junu, ukrajinske snage nisu uspele da probiju rusku odbranu sa više ešalona da bi postigle svoj cilj preseka kopnene veze sa poluostrvom Krim za kojim žude. Sada se očekuje da će ofanzivne operacije usporiti kako zima nastupa. Sve to uprkos podršci Evrope i Sjedinjenih Država koja vredi milijarde.
Pošto je finansiranje Ukrajine u američkom Kongresu ugroženo, Zelenski se nada da će evropska finansijska „linija spasa“ ostati otvorena.
Do kraja godine, lideri EU moraju da odobre četvorogodišnji paket od 50 milijardi evra za Ukrajinu da bi EU obezbedila budžetsku podršku, podstakla investicije i pomogla u rekonstrukciji srušenoog ratom i tu u igru ulazi pravo veta država članica. U pripremi je i četvorogodišnji vojni i bezbednosni paket od 20 milijardi evra.
Orban je rekao da nije voljan za dalje finansiranje Ukrajine koje je imalo za cilj da joj pomogne da vojno pobedi u ratu, što je strategija za koju je rekao da više nije održiva.
„Bio sam prinuđen da jasno i direktno kažem da je propala strategija koju su usvojili i u koju su nas uveli oni u Briselu“, rekao je on posle samita. „Šta god da radimo, pre no što potrošimo novac, mora postojati jasna strategija“, rekao je on danas.
Taj stav je iznervirao veliku većinu zemalja EU koje vide Ukrajinu kao bedem zaštite za onu vrstu demokratije koju žele da vide širom sveta.
Ove nedelje Nemačka je Ukrajini predala treći sistem protiv-vazduhoplovne odbrane IRIS-T SLM, a dva takva sofisticirana sistema su joj isporučena prošle godine.
„Čak i ako se dodatno pogoorša stanje bezbednosti širom sveta, a mi s velikom zabrinutošću upravo gledamo na Izrael i Bliski istok, nećemo prestati da podržavamo Ukrajinu“, rekao je ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus. „Ovaj rat neće biti zaboravljen“, podvukao je on.
Drugi su se pitali kakvu bi strategiju Fico i Orban predložili umesto pune podrške Ukrajini.
„Ako ne pomognemo Ukrajini, zaista šta je alternativa?“, pitala je premijerka Estonije Kaja Kalas. „To onda znači: Rusija pobeđuje! I šta se dalje dešava? Zašto onda mislite da ste bezbedni?“.
Premijer Irske Leo Varadkar je rekao da „ako ne zaustavimo Putina u Ukrajini, on se tu neće zaustaviti. Dakle, to je pretnja za sve nas“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
