La Republika o planu za Ukrajinu: Odustajanje od regiona koje su okupirali Rusi uz garancije da Kijev odmah uđe u NATO

Ovo nije hipoteza o kojoj se zvanično razgovaralo na poslednjem samitu Alijanse u Briselu ali je, piše italijanski list La Republika, svakako mogućnost koja se ciklično vraća u svim neformalnim razgovorima. Čak i poslednjih dana.

Nije slučajno, piše list, što je prošle srede generalni sekretar Jens Stoltenberg ponovo pokrenuo ideju da će se Ukrajina pre ili kasnije pridružiti. A juče je američki državni sekretar Entoni Blinken ponovo predložio ovu perspektivu. Zašto? La Republika navodi dva razloga za to.

Prvo, jednostavno to što ovu „razmenu“ mnogi stručnjaci smatraju jednim od mogućih rešenja za okončanje rata. To nije opcija koja se trenutno politički vrednuje, ali je zapravo na stolu.

Drugi razlog je konkretniji. Mnoge evropske kancelarije i sama Bela kuća počele su sa zabrinutošću da shvataju da bi to mogla biti karta Donalda Trampa ako pobedi na novembarskim izborima. A to bi upravo bio potez da se izvuče uloga mirotvorca.

Bivši američki predsednik je više puta uveravao da će, ako se vrati na mesto „glavnog komandanta“, munjevito rešiti spor Moskve i Kijeva.

U osnovi, plan bi se sastojao od prepuštanja okupiranih teritorija Kremlju. Krim i ostala četiri regiona osvojena u poslednje dve godine.

„I onda zatvorite granice. Tako što će ono što je ostalo od Ukrajine pustiti u NATO. Put koji je veoma sličan onome što se desilo posle Drugog svetskog rata sa Zapadnom Nemačkom. Nemačka nacija je bila podeljena na dva dela, efektivno dajući kontrolu nad istočnim delom SSSR-u i istovremeno inkorporirajući, 1955. zapadni deo u Atlantski vojni savez“, piše italijanski list.

Pre nešto manje od godinu dana, na samitu u Viljnusu, ukrajinski predsednik Zelenski se što hitnije članstvo u nadi da će odmah zatvoriti granice i stoga vojno odgovoriti na rusku invaziju.

Tom prilikom su se manje-više svi partneri – počev od SAD – izjasnili protiv ovog zahteva da se izbegne direktan rat sa Moskvom. Sada bi, međutim, scenario mogao da se promeni. Posebno u slučaju da se Tramp vrati u Belu kuću.

„Trumpova hipoteza“ stvara izvesnu uzbunu u Evropi jer bi to ipak bila predaja ruskoj bahatosti.

Američki izbori u novembru postaju neka vrsta „zamrzivača“ mnogih globalnih izazova. U suštini, ruski predsednik nema interes da sada sa Bajdenom pregovara o primirju ili bilo kojoj drugoj opciji.

Uradiće to sa novim ili postojećim stanarom Bele kuće. Do tada mora da ojača svoje startne pozicije. Odnosno, osvajanje još komada Ukrajine. Kijev i njegovi saveznici treba da urade upravo suprotno. Sledeće godine će se otvoriti drugačiji scenario. U kome će municija uglavnom biti osvojene ili odbranjene teritorije kao u dramatičnijem riziku, zaključuje italijanski list.