Koje se sve države protive pozivu Ukrajine u NATO i zbog čega?

Neke od ključnih članica alijanse nisu za to, piše Politico.

Nemačka i Sjedinjene Američke Države su među glavnim silama koje sporo reaguju na zahtev Zelenskog za trenutnim pozivom za pridruživanje NATO-u, kazali su četvorice američkih i NATO zvaničnika i diplomata koji su zatražili anonimnost da bi podelili najnovije unutrašnje rasprave.

U svom planu za pobedu, Zelenski je tražio momentalni poziv za članstvo u NATO, ali je priznao da bi stvarno pridruživanje alijansi bilo moguće tek nakon što se rat sa Rusijom završi.

Zelenski je ove nedelje insistirao da je „fundamentalno“ da Ukrajina „dobije poziv tokom rata“.

Međutim, ključni članice alijanse su zabrinute da bi se mogli naći uvučeni u rat s Rusijom.

U intervjuu za Politico, odlazeća američka ambasadorka pri NATO-u, Džulijana Smit, istakla je američku poziciju.

„Alijansa do sada nije dostigla tačku u kojoj je spremna da ponudi članstvo ili poziv Ukrajini“, rekla je.

Zelenski je priznao da nemački kancelar Olaf Šolc – glavni vojni donator Ukrajini, čije isporuke oružja su druge po redu nakon američkih – neće podržati njegov zahtev za brzi poziv za članstvo u NATO-u.

„Imam veoma dobar odnos sa Šolcom. Zahvalan sam što Šolc pomaže. Nemačka je druga po redu u pogledu podrške“, rekao je Zelenski novinarima ranije ove nedelje.

„Ali to što je nemačka strana skeptična prema našem pridruživanju NATO-u je činjenica. Svi ćemo morati mnogo da radimo sa nemačkom stranom. Ipak, Sjedinjene Američke Države će imati uticaj na to.“

Nemačka i Sjedinjene Američke Države nisu jedini koji se protive.

Mađarska i Slovačka takođe se protive, ali dolaze iz drugačije pozicije.

Njihovi trenutni populistički lideri imaju generalno pro-kremljinsku politiku, pri čemu mađarski premijer Viktor Orbán blokira sredstva EU za naoružavanje Ukrajine i napušta NATO-ov program slanja pomoći Kijevu.

U objavi na društvenim mrežama, Orbán je nazvao plan za pobedu Zelenskog „više nego zastrašujućim.“

Slovački premijer Robert Fico upozorio je ranije ovog meseca da bi dopuštanje Ukrajini da se pridruži NATO-u „bilo dobar osnov za treći svetski rat“ i obećao da nikada neće pristati na to.

Postoje i druge zemlje koje nisu spremne da brzo reaguju na zahtev Kijeva, ali su voljne da se skrivaju u senci.

„Zemlje kao što su Belgija, Slovenija ili Španija skrivaju se iza Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke. Oklevaju,“ rekao je jedan od NATO zvaničnika.

Drugi zvaničnik je dodao da zemlje „to podržavaju u apstraktnom smislu, ali kada se to počne materializovati“ počinju da protivureče toj ideji više javno.

To ih dovodi u sukob s zemljama poput baltičkih država i Poljske, koje imaju više entuzijazma.

Poljska je za „otvaranje NATO perspektive za Ukrajinu“, izjavio je poljski premijer Donald Tusk na prošlonedeljnom samitu lidera EU.

„To se nije promenilo. U tom pogledu, solidarni smo sa Ukrajinom“.

Međutim, manje zemlje moraju ustupiti mesto ujedinjenom frontu Berlina i Vašingtona.

Šolc je novinarima rekao tokom posete američkog predsednika Džoa Bajdena Berlinu prošle nedelje: „Osiguravamo da NATO ne postane strana u ratu, kako ovaj rat ne bi prešao u mnogo veću katastrofu.“

Ipak, zvaničnici koji su razgovarali za Politico želeli su da naglase da ni Sjedinjene Američke Države ni Nemačka ne isključuju eventualno pridruživanje Ukrajine alijansi.

Pozicija Bajdenove administracije već dugo je takva da bi prijem u NATO mogao da se dogodi nakon završetka rata – ali nema tačnog vremenskog okvira. Cilj je da se izbegne eskalacija ruskog lidera Vladimira Putina.

Iako je Bajden pomogao da se NATO revitalizuje i proširi, i dok su Sjedinjene Američke Države najveći donator vojne pomoći Ukrajini, njegova administracija takođe veruje da većina evropskih prestonica ne bi podržala brzi potez NATO-a, navelo je više američkog zvaničnika.

Bilo koja buduća ponuda za NATO takođe bi bila povezana s potrebnim reformama za borbu protiv korupcije unutar Ukrajine, dodao je zvaničnik.

Bela kuća nije izrazila iznenađenje zbog mogućnosti da Zelenski insisitira na pozivu za NATO pre američkih izbora, zbog straha da bi, ako Donald Tramp pobedi, SAD značajno smanjile pomoć Kijevu.