Foto: EPA-EFEBONNIE Ako je verovati poslednjim anketama uoči predsedničkim izborima u SAD u ključnoj državi Pensilvaniji – gde je razlika između kandidatkinje demokrata Kamale Haris i republikanskog kandidata Donalda Trampa manje od 1 odsto – o sledećem predsedniku Sjedinjenih Država moglo bi da odlučuje oko 100.000 na 150.000 birača, piše Kijev post.
Za posmatrače kampanje, ovo postavlja intrigantnu numeričku koincidenciju.
Naime, u Pensilvaniji živi više od 122.000 ljudi koji tvrde da su ukrajinskog porekla, od kojih bi oko tri četvrtine imalo pravo glasa, piše Kijev post.
Kao rezultat toga, i s obzirom na to da je Džo Bajden pobedio Donalda Trampa za samo 81.000 glasova u Pensilvaniji 2020. tamošnji izborni aktivisti su bez presedana aktivni u udvaranju „ukrajinskim glasovima“, kao i drugim Amerikancima istočnoevropskog porekla, kao što je 800.000 poljskih Amerikanci u Pensilvaniji.
Na primer, Američki fond za budućnost većine, Demokratski PAC (komitet za političku akciju), vodio je reklamnu kampanju u Pensilvaniji, kao i u Mičigenu i Viskonsinu, gde postoji slična demografija, o politici Ukrajine.
U toj kampanji je naglašena podrška Kamale Haris Ukrajini dok je rušila veze bivšeg predsednika Donalda Trampa sa Rusijom.
„Da je Donald Tramp predsednik, Putin bi sada sedeo u Kijevu“, kazala je Haris nedavno.
Poručuje se i da bi Poljska „mogla bila sledeća“ u pogledu ruske agresije.
Trampova kampanja je povukla ovaj narativ. Portparol kampanje Stiven Čung je nedavno rekao da će „Tramp učiniti sve što je neophodno da obnovi mir i obnovi američku snagu i odvraćanje na svetskoj sceni, i on je jedina osoba koja to može da ostvari“.
„Rat između Rusije i Ukrajine nikada se ne bi dogodio da je Donald Tramp bio predsednik“, rekao je Čeung. “Tako tužno“.
Tramp je odbio, uključujući i tokom predsedničke debate, da kaže da li podržava Ukrajinu da pobedi u ratu.
Bivši kongresmen iz Nju Džersija Tom Malinovski je zadužen za istočnoevropsku kampanju demokrata u Pensilvaniji. On je tvrdio da će male marže biti važne u trci 2024.
„Ako će ovo biti tesni izbori rešeni sa nekoliko hiljada glasova u jednoj ili više država bojnog polja, nema sumnje da bi Poljaci, Ukrajinci, Litvanci i drugi Amerikanci iz Centralne i Istočne Evrope mogli da odluče o ishodu, “, rekao je Malinovski za NatSec Daily.
Aktivistička grupa Ukrajinski Amerikanci za Haris- Valc promoviše i organizuje relevantne kampanje u Pensilvaniji.
Za sutra je predviđenj događaj pod nazivom „Pobeda za Ukrajinu je pobeda za Sjedinjene Države: nepartijski forum za edukaciju birača“ sa Timofijom Milovanovom, bivšim ukrajinskim ministrom ekonomije, koji je predavao na Univerzitetu u Pitsburgu, i Džonom Herbstom, bivšim američkim ambasadorom u Ukrajini.
Marš i miting „Haris za Ukrajinu“ zakazan je za 26. oktobar.
Orest Dejčakivski, bivši je službenik predsedničke administracije Ronalda Regana, dugogodišnji politički savetnik Helsinške komisije SAD i potpredsednik Fondacije SAD-Ukrajina.
Dejčakovski je prošlog meseca napisao: „Kao i Ronald Regan, gospođa Haris prepoznaje važnost slobode Ukrajine“.
U tekstu za The Ukrainian Weekly prošle nedelje, Deichakivski je suprotstavio pristup ukrajinskoj politici karte Haris/Valc, uključujući navođenje njenih dostignuća u vojnoj, ekonomskoj, humanitarnoj i diplomatskoj podršci, sa pristupom Trampove/Vensove karte, uključujući nedavni Trampov komentar da „Ukrajine više nema“.
„Naravno, postignuća Bajden-Haris administracije nisu savršena“, primetio je Dejčakovski.
„Kao i mnogi, delim frustracije zbog povremene sporosti u isporuci oružja, što je delimično posledica straha od eskalacije. Ubrajam se među one koji su se zalagali za snažniji pristup, uključujući, nedavno, ukidanje ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa, koje je obezbedilo SAD.
„S druge strane, ne želim ni da zamišljam kako bi Ukrajina danas izgledala da nije bilo vođstva i napora Bajden-Harise administracije. Slika bi, bez sumnje, bila izuzetno strašna“, rekao je Dejčakovski.
Za Donalda Trampa neće glasati neki visokoprofilisani članovi dijaspore koji su istorijski bili republikanci.
Mikola Hrickovian, povezan sa područjem Filadelfije, veteran je ukrajinsko-američkih napora da utiču na spoljnu politiku SAD.
Direktor je Centra za američko-ukrajinske odnose (CUSUR) i organizovao je više od 100 foruma koji se bave bilateralnim vezama SAD i Ukrajine u oblastima nacionalne i energetske bezbednosti, kao i ekonomskog razvoja i razvoja civilnog društva.
Tokom 2016. i 2020. godine, Hrickovjan je bio uključen u pro-Trampove napore. Ali to se promenilo, čini se, kao što se promenila sama stranka, po Hrickovianovom mišljenju.
On sada ne podržava Trampa zbog „veoma jasne antiukrajinske i u stvari proruske pozicije republikanaca MAGA“, misleći na izolacionističko i populističko krilo te stranke.
„MAGA se veoma razlikuje od Reganovih republikanaca i konzervativizma“, rekao je Hrickovjan za Kijev Post.
Judžin Lučiv je dugo bio veoma aktivan u ukrajinskoj američkoj zajednici u oblasti Filadelfije, uključujući i funkciju predsednika Filadelfijskog ogranka Ukrajinskog kongresnog komiteta Amerike.
On sebe opisuje kao „Reganovog republikanca“ i rekao je za Kijev post da takođe neće glasati za Donalda Trampa.
U Pensilvaniji, anketa od 22. oktobra Donald Tramp trenutno vodi u odnosu na Kamalu Haris za 0,3 odsto. Sredinom septembra Haris je vodila sa 1,9 odsto.
Postoji oko 1,1 milion Amerikanaca ukrajinskog porekla. Posle Njujorka, Pensilvanija ima drugi najveći broj Ukrajinaca u bilo kojoj državi. Više od polovine onih ukrajinskog porekla u Pensilvaniji – oko 58.000 ljudi – živi u širem području Filadelfije.
Zajednica ukrajinske dijaspore u Pensilvaniji ima nekoliko generacija ili „talasa“ uključujući: potomke onih koji su migrirali uglavnom iz ekonomskih razloga u kasnom 19. veku i pre Drugog svetskog rata; potomci političkih izbeglica posle Drugog svetskog rata; migranti iz nezavisne postsovjetske Ukrajine od 1990. godine; i najnoviji talas dolazaka nakon ruskog rata protiv Ukrajine od 2014, uključujući izbeglice nakon invazije u punom obimu u februaru 2022.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
