Ukrajina pred nemogućom misijom zbog reke Dnjepar, ruske „prirodne odbrane“: Kijev traži još opreme i oružja

Danas, skoro devet meseci od početka invazije, postoje indicije da bi se Rusi mogli odreći dela Hersona dok pripremaju odbrambene linije za zimsko ratovanje.

Zapadni zvaničnici tvrde da su se ruski komandanti već povukli, a očekuje se i delimično povlačenje ruskih trupa sa zapadne na istočnu stranu reke Dnjepar, poznate i kao leva obala.

Rusi navodno nameravaju da iskoriste reku kao prirodnu odbranu od napada i da se povuku na istočnu stranu, gde su njihove snage pod manjim pritiskom.

Južna operativna komanda Ukrajine ističe da ruske snage napuštaju određene kontrolne tačke u Hersonskoj oblasti, premeštaju vojnu opremu i opremaju nove odbrambene položaje.

Satelitski snimci takođe pokazuju da su ruske snage nastavile da postavljaju utvrđenja u Novoj Kahovki na levoj obali Dnjepra.

Kiril Stremousov, proruski lider Hersona kojeg je imenovala Moskva, rekao je da će se ruske snage „verovatno“ povući sa leve strane Dnjepra.

Institut za proučavanje rata takođe upozorava da su ruske snage tokom jeseni ojačale postojeće linije, što može značiti da Rusi nastavljaju da jačaju odbrambene pozicije u severnoj Hersonskoj oblasti koje će verovatno koordinisati kontrolisano povlačenje.

Grad Herson i okolni gradovi okruženi su rekom Dnjeprom, jednom od najdužih reka u Evropi. Početkom jeseni ukrajinske snage su pokrenule ofanzivu u Hersonskoj oblasti kako bi vratile okupirane teritorije, a reka Dnjepar je u tome odigrala važnu ulogu.

Naime, od te reke zavisi snabdevanje ruskih snaga hranom, vodom i vojnom opremom na jugu zemlje. Ukrajinci su poslednjih meseci nemilosrdno gađali prelaze preko Dnjepra, primoravajući ruske okupacione snage da počnu da premeštaju svoju vojnu opremu i osoblje sa desne obale reke na njenu levu obalu krajem oktobra.

Usledila je evakuacija civila preko reke Dnjepar, za koju Ukrajinci kažu da je nelegalna.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se civili „moraju evakuisati“ iz Hersona. On je taj region, koji je delimično okupiran od strane Rusije, nazvao „najopasnijom zonom“.

Za razliku od zaustavljanja ruskog napredovanja ka Nikolajevu i Odesi, napad preko reke Dnjepar biće mnogo teži poduhvat za ukrajinske snage.

„Za pravu kontraofanzivu moramo imati potreban broj ljudi, naoružanja i opreme. Čim sve to dobijemo, krenuće se u kontraofanzivu. Pre svega nam je potrebna reaktivna artiljerija koja može da pogodi do 300 km od nas. I potreban nam je sistem protivvazdušne odbrane. Ovo je osnova za ofanzivu“, rekao je general-major Dmitro Marčenko za Bi-Bi-Si.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je tokom delimične mobilizacije mobilisano 318.000 ljudi, a postoje indicije da on možda postavlja uslove za nastavak tajne mobilizacije.

Putinove tvrdnje o uspešnoj i završenoj mobilizaciji, u stvari, nisu u skladu sa njegovim dekretom od 4. novembra kojim se ruskim zvaničnicima dozvoljava da mobilišu građane sa nerešenim slučajevima teških zločina.

Putin je takođe potpisao ukaze kojima se status vojnika proširuje na muškarce koji služe u dobrovoljačkim formacijama i omogućavaju izuzeće od mobilizacije za građane koji prolaze alternativnu službu.

Ovakvi dekreti verovatno ukazuju na to da se Putin sprema da nastavi tajnu mobilizaciju. Ruska opozicija takođe tvrdi da se ruske vlasti spremaju za drugi talas mobilizacije modernizacijom vojnih regrutnih centara i pripremanjem spiskova kvalifikovanih muškaraca.