EPA-EFE/YEVGEN HONCHARENKODanas je na okupiranim teritorijama Ukrajine počelo održavanje „narodnih referenduma” – navodnog izjašnjavanja lokalnog stanovništva da li želi u sastav Ruske Federacije. Deklaracija će trajati pet dana, do utorka sledeće nedelje, i biće sprovedena u okupiranim delovima Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti.
„Nema referenduma“, rekao je Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
„Postoji samo propagandna vežba koju oni nazivaju referendumom. To ništa ne znači. Biće to nekoliko scenografija sa kamerama ruske televizije.
S Podoljakom se slažu gotovo svi svetski lideri i međunarodne organizacije. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koja inače obezbeđuje nezavisne posmatrače na izborima, navela je niz razloga zašto navodni referendumi neće imati nikakvu pravnu snagu.
Za početak, oni se ne pridržavaju ni minimuma međunarodnih demokratskih standarda. Štaviše, oni su protiv ukrajinskih zakona, drže se u područjima koja nisu bezbedna, glasanje neće pratiti nijedan nezavisni posmatrač, a većina stanovnika tog područja ga je već napustila – pobegla ili u slobodne delove Ukrajine ili u Rusiju.
U Rusiji su, dakle, organizovali „glasačke stanice” za izbeglice stanovnike tih područja, ali nijedno međunarodno telo ne veruje da će identitet birača biti propisno proveren, dok će svi proukrajinski birači koji se nalaze na okupiranoj teritoriji bojkotovati referendume.
Predstava na istoku Ukrajine
Moskva i predsednik Vladimir Putin se ponašaju kao da je rezultat referenduma unapred zaključen, što gotovo sigurno jeste. Nelegalni referendum o pripajanju Krima Rusiji 2014. godine završio se tako što je čak 97 odsto birača podržalo pripajanje – rezultat koji nijedna strana vlada nije prihvatila.
Zapadni novinari koji su pratili sprovođenje referenduma – pod budnim okom ruskih specijalaca u neobeleženim uniformama – snimili su iste ljude koji izlaze na referendum nekoliko puta u istom danu.
Cela emisija, slažu se analitičari, održava se isključivo u domaće svrhe, kako bi se ruskom narodu serviralo da ukrajinske snage sada zvanično napadaju teritoriju Rusije, moguće kao uvod u objavu rata i opštu mobilizaciju. Određeni ratni jastrebovi u Kremlju, poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, glasno upozoravaju da će Rusija tu teritoriju braniti nuklearnim oružjem ako bude potrebno, ali malo ko na Zapadu takve pretnje još uvek shvata ozbiljno.
Za početak, bilo bi nemoguće koristiti nuklearno oružje za postizanje vojnih ciljeva bez direktnog ugrožavanja sopstvenih snaga i bez kontaminacije terena, koji će uskoro postati teritorija Ruske Federacije, barem u očima Moskve, kroz emisiju referenduma.
Štaviše, kao što smo već pisali, vrlo su male šanse da će Rusija uopšte posegnuti za nuklearnim oružjem u bilo kom obliku – upitno je koliko ih ima i koliko je funkcionalno, a ne bi mogla da postigne bilo kakvu važnu vojnu ili politički cilj bez odmazde koji bi verovatno značio kraj Rusije, a možda i sveta, piše Jutarnji.hr.
Rusi u klopci u Hersonu
U međuvremenu, Kremlj se dovodi u situaciju da bude dodatno osramoćen činjenicom da će ukrajinske snage „okupirati“ rusku teritoriju, protiv koje će biti nemoćne. Nijedna od četiri područja u kojima se održava referendumska emisija nije pod potpunom kontrolom ruskih snaga.
Ukrajinske snage polako stežu obruč oko grada Hersona, gde je pozamašna ruska vojska skoro potpuno odsečena od logističke podrške i mogućeg povlačenja, pošto je ukrajinska artiljerija uništila sve mostove preko Dnjepra koje bi ruska vojska mogla da koristi za snabdevanje ili povlačenje.
Zapadni vojni stručnjaci, poput penzionisanog američkog generala Bena Hodžisa, uvereni su da je pad Hersona i predaja ili uništenje ruskih snaga u tom gradu samo pitanje vremena, da se ovaj scenario više ne može izbeći.
U rejonu Luganska je u toku nova ukrajinska kontraofanziva, jedina koju su ruske snage donedavno držale u celini.
Prema dnevnom izveštaju britanskog Ministarstva odbrane, Ukrajina je prešla reku Oskil i sada preti teritoriji koju Rusija smatra ključnom za svoje ratne ciljeve. Linija odbrane kod Dvorične je probijena, a ukrajinske snage ponovo ugrožavaju ruske položaje duboko iza linije odbrane.
Grad Liman u Donjeckoj oblasti, takođe uporište brojnih ruskih trupa, delimično je opkoljen sa severa, zapada i juga, a ukrajinske snage prete da potpuno preseku povlačenje ruskih snaga u tom gradu, što bi otvorilo otvori prostor da brzo prodru dublje na teritoriju Donjecka .
Iako ukrajinsko Ministarstvo odbrane ćuti o detaljima svojih vojnih operacija, njegova zvanična veb stranica koja prati svakodnevne gubitke nanete neprijatelju pokazuje značajne gubitke ruskih snaga, uporedive sa gubicima tokom kontraofanzive u oblasti Harkova, što neke analitičare navodi da zaključuju da je još jedna žestoka kontraofanziva čije posledice tek treba da se vide.
Objavljeno je samo da je u napadu na Svatovo u Lugansku ranjen ruski general-major Oleg Čokov, komandant 144. motorizovane pešadijske divizije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
