„Nisam mislila da se to može ponoviti“, kaže jedna ukrajinska Jevrejka u poznim godinama, koja je strahote Drugog svetskog rata preživela kao dete. Sada je u Nemačkoj, na sigurnom.
Došle su sa onim što su mogle da ponesu: mali kofer, putna torba, fotografije, adresar, mobilni telefon – i puno sećanja na ono kroz šta su prošle u svojim dugim životima.
Potpuno iscrpljene, tri starije žene izlaze iz velikog bolničkog autobusa Crvenog krsta, jednu iznose na nosilima.
Jevrejke iz Ukrajine, koje su preživele Holokaust dočekuje Tomas Belke. Bez ceremonije, bez pompe, „jer sada su svi jednostavno iscrpljeni“, kaže direktor staračkog doma Bolke.
Iza njih su tri dana napornog putovanja, sa stalnim presedanjima. Odiseja, da se preživi i za sobom ostavi trauma još jednog rata u njihovom životu.
Njihov privremeni novi dom sada je starački dom „Ispunjen život“ u Berlinu. U Nemačkoj. Ispunjen život!
Lilija Vaksman i Ala Zenelnikova
Lilija Vaksman je odmah pozvala svog unuka, koji već nekoliko meseci živi i radi u Berlinu. Požurio je u dom da zagrli svoju baku.
„Toliko te volim“, nježno kaže Lilija Vaksman svom unuku Danu. Oboje su na ivici suza. Lilija Vaksman ima 82 godine i evakuisana je iz milionskog grada Dnjepra (bivši Dnjepropetrovsk) u Ukrajini. Kao dete, doživela je progon, bekstvo i rat. I sada opet – rat!
„Prosto sam šokirana onim što se sada dešava u Ukrajini. Jednostavno ne mogu da verujem da se sada ponovo dešava isto to kao kad sam bila dete.“
I za 90-godišnju bivšu lekarku Alu Zenelnikovu iz Harkova je šok i trauma da rat ponovo tako brutalno ušao u njen život. To je katastrofa, kaže ona. „Zapravo žalim što sam još živa, da po drugi put moram da doživim rat.“
„Sada sam samo srećna što sam ovde u Nemačkoj tako ljudski primljena“, kaže Zenelnikova. Tako se osećaju i ostali evakuisani, koji su po drugi put u životu izbegli pakao.
U Ukrajini ima oko 10 000 ljudi koji su preživeli Holokaust
U Ukrajini je starim ljudima sve teže. Ne mogu više sami sebi da pomognu. Nestašica vode i hrane. Voda i struja često nestaju u ratnim zonama. Da ne govorimo o medicinskim sestrama ili rođacima, koji više ne mogu da priteknu da pomognu jer ruska vojska baca bombe ili granate, i po stambenim zgradama.
U ovoj situaciji, jevrejske humanitarne organizacije, poput Centralne službe za dobrobit Jevreja, htele su da brzo pomognu starima koji su preživeli Holkaust, da napuste zemlju. Evakuacija je počela tek krajem marta, uključena su i neka nemačka ministarstva i humanitarne organizacije. Na spisku je oko 400 ljudi kojima je potrebna neka vrsta nege.
„Hoćemo da pomognemo onima koji to žele. Računa se sa ukupno oko 10.000 preživelih Holokausta širom Ukrajine“, kaže Aron Šuster. Dosta njih je preživelo torture u koncentracionim logorima.
Bekstvo u zemlju zločinaca?
Spasenim preživelima Holokausta to mora da deluje apsurdno. Moraju da beže od agresorskog rata koji je pokrenula ruska strana – Putin. Rusi su bili oslobodioci u Drugom svetskom ratu. A sada ih evakuišu – i to baš u Nemačku – zemlju koja je povela Drugi svetski rat i donela neizrecivu patnju mnogim državama i ljudima. Adolf Hitler je hteo da uništi jevrejski život i kulturu u Evropi. U Holokaustu je ubijeno šest miliona Jevreja.
Srećna je što je sada bezbedna, odgovara na pitanje Larisa Šeherbina. U Berlin je došla pre nekoliko dana sa dementnom majkom i sinom.
Kaže da je i u nacističkoj Nemačkoj „bilo ljudi koji su skrivali Jevreje i za to rizikovali svoje živote. Nemačka nije zemlja u kojoj je tokom nacističke ere bilo samo fašista“.
Za neke je, kaže Aron Šuster „poseban izazov“ bio da emigriraju u bivšu zemlju zločinaca. Ali većina njih je, zbog trenutne situacije u Ukrajini zahvalna što je dobila ovakvu priliku.
Tomas Belke je svoj starački dom primio osam preživelih Holokausta i njihove rođake. Zaista nema više prostora, kaže on.
„Ali nekako bismo smestili i više ljudi, jer to je naša istorijska obaveza.“
Ove izbeglice iz Ukrajine ne žele da ostanu u Nemačkoj. Većina bi volela da se vrati u domovinu. Ali, šta će ostati od nje nakon što su Putinovi vojnici toliko toga uništili?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.