„Danas je Ukrajina na udaru, sutra neki drugi deo Evrope, Rusija neće stati“: Šefovi diplomatije Nemačke, Francuske i Poljske u analizi za Politico predlažu tri koraka

Od tada, NATO je postao najuspešniji odbrambeni savez u istoriji, garantujući slobodu 32 zemlje članice u Evropi i Severnoj Americi.

Ali danas se ove vrednosti testiraju kao nikada ranije, ukazuju u zajedničkom članku za Politico Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova, Stefan Sežurn, francuski ministar inostranih poslova i Radoslav Šikorski, ministar spoljnih poslova Poljske.

Rusija više od dve godine ne samo da vodi neopravdani i protivzakoniti agresorski rat protiv Ukrajine, već i ruski predsednik Vladimir Putin jasno stavlja do znanja, uvek iznova, da njegova imperijalna ambicija seže daleko izvan Ukrajine – da ono što on napada jeste sam evropski mirovni poredak.

Stoga, dok slavimo godišnjicu NATO-a, ne smemo da budemo samozadovoljni. Umesto toga, moramo živeti u skladu sa činjenicom da ovaj trenutak može definisati budućnost u kojoj će živeti naša deca.

Tokom protekle dve godine, Evropa i Severna Amerika bile su ujedinjene i nepokolebljive protiv ruske agresije. Zajedno smo podržali samoodbranu Ukrajine sa preko 200 milijardi evra pomoći, pri čemu su EU i njene zemlje članice obezbedile otprilike dve trećine ukupne pomoći odobrene Kijevu do sada.

Naša podrška će se nastaviti onoliko dugo koliko je potrebno i onoliko intenzivno koliko je potrebno.

Podržavamo Ukrajinu da odbrani našu slobodu i bezbednost – ali takođe ulažemo u sopstvene snage u Evropi. Danas je Ukrajina na udaru – sutra može biti neki drugi deo Evrope. A Rusija neće prestati sa agresivnom i imperijalističkom politikom u doglednoj budućnosti.

Zato, na njegovu 75. godišnjicu, ponavljamo osnivački princip NATO-a: Napad na jednog od nas smatra se napadom na sve. Jedan za sve i svi za jednog. Zajedno ćemo braniti svaki pedalj teritorije NATO-a i stajati ujedinjeni protiv svake buduće ruske agresije.

Putin je godinama širio laži i lažne priče da opravda svoj rat. Jedan od tih narativa je da NATO predstavlja pretnju Rusiji. A suprotno je tačno: danas se nacije ponovo pridružuju NATO-u jer se osećaju ugroženim od Rusije.

Finska i Švedska dugo su imale ponosnu tradiciju neutralnosti. Međutim, nakon Putinove invazije na mirnog suseda, oni su iskoristili svoje suvereno pravo da slobodno biraju saveze i sada su ojačali naše redove.

Da bi Evropa bila u miru, ruski imperijalizam mora biti zaustavljen. Ne možemo dozvoliti bilo kakve „sive zone“ jer ih Putin vidi kao poziv na podrivanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, povlačenje zamišljenih linija na mapi i, na kraju, upotrebu vojne sile.

Putinova puna invazija na Ukrajinu, takođe, je dokazala da je politika ustupaka prema Rusiji, u nadi da bi mogla da vrati mir ili stabilnost na kontinent, naivna.

Zbog toga bi evropski saveznici trebalo da preuzmu svoj pravi deo kolektivnog tereta NATO-a i pokažu spremnost da preuzmu veću odgovornost za odbranu Evrope. Trajna transatlantska veza ostaje temelj naše bezbednosti, a mi Evropljani moramo da rešimo neke od najhitnijih nedostataka koji su postali bolno očigledni tokom proteklih meseci i godina: nedostatke u sposobnostima, spremnost naših snaga, proizvodni kapacitet, logistiku, standardizaciju i kompatibilnost.

SAD su dugo nosile veći teret od ostatka naše Alijanse. Ali kolektivna odbrana je naš zajednički napor. U tom pogledu, mi ponovo potvrđujemo važnost jače i sposobnije evropske odbrane — one koja pozitivno doprinosi globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om.

Da bismo preuzeli veću odgovornost za našu zajedničku bezbednost, mi evropski saveznici treba da preduzmemo sledeće korake:

Prvo, izdvajanje najmanje dva odsto BDP-a na odbranu je neophodan preduslov i sam temelj na kome gradimo našu kolektivnu odbranu. Naše tri zemlje ove godine ispunjavaju ovaj cilj, međutim ovi brojevi mogu biti samo polazna tačka.

Takođe moramo da se pobrinemo da naša sredstva trošimo strateški – pre svega, za razvoj snaga i sposobnosti koje su nam potrebne za kolektivnu odbranu.

Drugo, moramo da iskoristimo puni industrijski potencijal našeg kontinenta da unapredimo naše vojne kapacitete, povećamo proizvodnju i žetvu ekonomije obima. Naša nacionalna odbrambena industrija je ključna za ovo.

Potrebni su im obavezujući dugoročni ugovori – sa jasnim rokovima, nivoom ambicija, fiksnim finansijskim obavezama i garancijama za kupovinu od naših vlada.

Treće, moramo da investiramo u buduće tehnologije kako bismo održali našu tehnološku prednost i zatvorili praznine u mogućnostima. Naši inovacijski napori će pomoći NATO-u da zadrži svoju tehnološku prednost nad potencijalnim protivnicima i ojača svoje odvraćanje i odbranu.

Mnogi od ovih neophodnih alata već su nam na raspolaganju – od Evropskog odbrambenog fonda do Evropskog mirovnog fonda i Evropske investicione banke. U međuvremenu, razvijaju se i drugi za jačanje evropske odbrambene tehnološke i industrijske baze.

Moramo se nadovezati na njih i iskoristiti njihov puni potencijal za jačanje evropskog stuba u doprinosima NATO-u. U kontekstu rastućih pretnji i bezbednosnih izazova, ponavljamo posvećenost EU povećanju ukupne odbrambene spremnosti i sposobnosti kako bi odgovarale njenim potrebama i ambicijama.

Dve godine nakon svog agresorskog rata, Putin svoju strategiju zasniva na pogrešnoj proceni da može da iscrpi Ukrajinu i nadživi našu podršku. On takođe ima za cilj da testira naše jedinstvo i odlučnost kao saveznika.

Dakle, snaga, jedinstvo i saradnja moraju voditi naš odgovor. Moramo se pobrinuti da se njegova agresija ne isplati – ni sada ni u budućnosti. A na 75. godišnjicu NATO-a, mi smo uvereni: sloboda i bezbednost u godinama koje dolaze zahtevaju moderan i snažan transatlantski savez.

Kao Evropljani, spremni smo da učinimo svoj deo.