Zašto je napad Ukrajine na Crnomorsku flotu udarac ruskoj vojnoj moći i kredibilitetu Putina?

Lansirajući krstareće rakete Storm Shadov koje je obezbedila Velika Britanija protiv ruske crnomorske flote sa sedištem u Sevastopolju na Krimu, ukrajinske snage su teško oštetile desantni brod Minsk i podmornicu „Rostov na Donu“ koja pripada modernizovanoj Kilo klasi. Oba broda su bila u remontu.

Čini se da neprovereni satelitski snimci pokazuju katastrofalna oštećenja na oba broda, verovatno takve prirode da će Rusiji biti bholje da potopi brodove nego da pokuša da ih popravi.

S obzirom na to da sevastopoljska brodogradilišta navodno brane najbolji ruski sistemi protivvazdušne odbrane, ovaj napad je veoma sramotan za Moskvu, navodi se.

Ruske snage kažu da su tokom napada oborile sedam projektila, a čak kažu da su tri rakete probile njihovu protivvazdušnu odbranu. Kao i kod ukrajinskih udara bespilotnih letelica unutar Rusije, ovi napadi prikazuju rusku vojsku kao nesposobnu, a Putina kao slabog.

Zaista, ako se brod ne može popraviti, ovo bi bio prvi gubitak ruske podmornice usled neprijateljske akcije od Drugog svetskog rata. Izgradnja „Rostova na Donu“ bi Rusiju koštala oko 400 miliona dolara.

Jednostavno rečeno, ovo je velika stvar.

Priroda ove akcije je takođe vredna pažnje u njenoj dubokoj simbolici. Sevastopolj je, na kraju krajeva, dugo bio cenjeni ruski posed i pomorska kapija Moskve ka Sredozemnom moru. Ali to je i grad sa bolnom prošlošću.

Sevastopolj je izgubljen od francuskih i britanskih snaga nakon brutalne opsade 1854-1855 tokom Krimskog rata. Takođe je izgubljen od strane nacista 1942. iako ga je spasila Crvena armija 1944.

Ova istorija se stapa sa Putinovim imperijalnim planom da Sevastopolj i Krim postanu veoma cenjeni strateški posedi Kremlja. Razbijajući tu imovinu, Ukrajina i Velika Britanija pokazuju želju da dalje eskaliraju svoj pritisak na Moskvu.

Zauzvrat, ovaj napad podvlači stalnu divergenciju između američke i britanske vojne strategije u podršci Ukrajini. Kao što sam izvestio, Ujedinjeno Kraljevstvo usvaja veću toleranciju na rizik u odlučivanju koje sisteme naoružanja da obezbedi Ukrajini i gde da dozvoli Ukrajini da koristi to oružje.

Britanska vojska takođe usvaja letove za nadzor daleko bliže Krimu nego američka vojska. Malo je verovatno, na primer, da bi SAD dozvolile Ukrajini da koristi oružje koje je obezbedila Amerika za sprovođenje sličnih napada na Krimu.

Za Putina, međutim, ovaj napad predstavlja veliki problem. Dok ukrajinska kontraofanziva još ne preti da postigne svoj cilj odvajanja Krima od ruskih snaga na jugoistoku Ukrajine, ruske kopnene snage suočavaju se sa sistemskim poteškoćama.

Ruski civili na Krimu nisu imuni na ove izazove: Putinova veza Kerčki most od Krima do ruskog kopna često je zatvaran zbog ukrajinskih pretnji napadom.