Ukrajina: Rado ide robijaš u vojnike

Od početka mobilizacije zatvorenika u Ukrajini sredinom maja svaki deveti od oko 27.000 zatvorenika je „prevremeno pušten na slobodu kako bi se neposredno uključio u odbranu zemlje“, stoji u zvaničnom saopštenju.

„Sloboda“ nije baš tačan opis onoga u šta se upustilo oko tri hiljade kažnjenika. Pod prismotrom Nacionalne garde prvo potpisuju ugovor o služenju u oružanim snagama, a onda nastavljaju na poligon gde bi trebalo da postanu vojnici.

Mnogi su još od početka napada Rusije želeli da se priključe odbrani. Pisali su upravama zatvora, nadležnim organima, poslanicima i aktivistima za ljudska prava. No služba pod oružjem je „pravo i dužnost“ građana, a osuđenima za krivična dela su uskraćena i ta građanska prava.

Ipak, u prvih nekoliko meseci nakon početka rata par stotina muškaraca je iz zatvora prebačeno u kasarne jer u njihovim slučajevima još nisu bile donete pravosnažne presude.

Serhij Jonušas je predsednik parlamentarnog Odbora za krivični progon. On podseća da je u to doba i sada pokojni Jevgenij Prigožin, osnivač zloglasne grupe Vagner, počeo s regrutacijom zatvorenika iz ruskih zatvora.

Ministarstvo odbrane Rusije osnovalo je takozvane brigade „Oluja-Z“, koje su se uglavnom sastojale od bivših zatvorenika.

Vojska nije za svakog zatvorenika

Jonušas nam kaže da je postojao etički problem zbog uključivanja kriminalaca u ukrajinsku vojsku. No krajem maja ove godine je na zbornom mestu zatvora u kijevskoj regiji ipak objavio promenu zakona prema kojoj i u Ukrajini zatvorenici mogu u vojsku.

„U samo dve sedmice smo dobili 4.564 dobrovoljnih prijava zatvorenika iz cele zemlje. To je više nego što smo očekivali“, kaže zamenica ministra pravde Olena Vizoska.

Provera prijava traje oko sedam dana. Zatvorski lekari odmah izuzimaju zatvorenike s povredama, kao i obolele od side ili tuberkuloze. No odluka zavisi i od toga zašto je neko završio u zatvoru.

Oko toga se vodila žestoka rasprava među poslanicima u i na kraju je dogovoreno da neće prihvatiti nikoga ko je osuđen za zločine protiv nacionalne bezbednosti, terorizam, ubistvo s predumišljajem dve ili više osoba, napada na policijske ili vojne službenike.

Ne uzimaju se ni krivci za saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom pod uticajem alkohola, osuđeni za seksualno nasilje ili posebno teške slučajeve korupcije.

„Nije kao u Rusiji“

„Podobne“ zatvorenike posećuju kadrovski oficiri ukrajinskih brigada. Ti oficiri za DW ističu razlike između njihovih poseta i regrutacije u ruskim zatvorima.

U Rusiji se, kažu, zatvorenici podstiču na rat – obećava im se sloboda nakon godinu dana, dobra plata i nadoknada porodicama ako izgube život.

Nasuprot tome, ukrajinski oficiri najpre traže dobrovoljce koji su doneli svesnu odluku da brane domovinu. Do sredine juna većina od 2.800 prijava zatvorenika je rešena pozitivno.

Pažnju je izazvao slučaj prvog zatvorenika-regruta Oleksandra B. (36), umetnika iz Harkova. On je osuđen na tri godine zatvora jer se nije odazvao pozivu na mobilizaciju te se žalio sve do Vrhovnog suda.

Nakon mesec dana u strogom zatvoru u Pervomajsku, B. je sam tražio da ode u vojsku. To mu je brzo odobreno – već 20. maja Oleksandar B. je pušten iz zatvora, a njegov advokat kaže da je već na obuci.

Trka za dobrovoljcima

Krajem maja srećemo majora Dmitra Kuharčuka (34) ispred jednog ukrajinskog zatvora. U jesen 2021. je i on proveo tri meseca u zatvoru jer je udario policajca tokom političkih protesta.

Uz majora iz belog terenskog vozila izlaze vojni psiholog i snimatelj. Imaju nameru da regrutuju više desetina zatvorenika, većinom među onima kojima to nije prvi boravak u zatvoru.

Ali pred vratima kaznene ustanove čekaju već dva oficira druge brigade iz područja Odese s istim zadatkom. „Neko je pobrkao stvari i nije nam dopušten pristup zatvorenicima“, objašnjava jedan od njih. „Kažu nam da regrutujemo ljude kod nas, na jugu. Ali gde da nađemo vojnike kad kod nas na kilometar fronta ima samo petnaest ljudi?“

Nakon par sati obe ekipe oficira se vraćaju pomalo razočarane. Oficiri iz Odese su uspeli da regrutuju osamnaest zatvorenika, a Dmitro Kuharčuk izabrao je njih sedamnaest od četrdeset prijavljenih.

Ipak, veruje da bi mogli da prime i više njih: „Mi smo jedna od retkih jedinica koje znaju kako da postupaju sa zatvorenicima. Poznajemo njihovu psihu“, kaže major.

Emotivno i psihičko stanje, spremnost na borbu i motivacija budućeg vojnika su važniji nego teret zločina iz prošlosti, misli Kuharčuk. „Ljudi koje susrećemo u zatvoru žele da jednog dana kažu svojoj deci da nisu sedeli u zatvoru tokom rata, nego da su branili zemlju.“

„Kažnjenička jedinica?“

U jednoj od brigada se sledećih meseci planira formiranje samostalne jedinice od 600 do 900 bivših zatvorenika, možda čak i sa zapovednikom iz njihovih redova.

„Nedostaje puno ljudi, a moramo još da čekamo dok dođu tek regrutovani vojnici. Na taj način možemo popunjavati rupe“, kaže nam zamenik zapovednika te brigade koji nam se predstavio kao Vladislav.

On je bivši državni tužilac, a te vojnike iz zatvora ne vidi tek kao kriminalce koji žele da se izvuku sa robije. „Radimo s ljudima koji su motivisani da izvrše svoju dužnost“, kaže Vladislav.

Jedan od tih dobrovoljaca je Vitalij (23) iz Kijeva. U jesen 2020. su ga policajci u gradu Lucku uhapsili s paketićem sintetičkih droga. Tvrdio je da nije znao šta je u paketu, da ga je samo slao poštom za tuđi račun. Osuđen je na sedam godina zatvora.

„Čak i tokom suđenja sam želeo da odem u rat, ali su rekli da me neće uzeti. Tako sam morao da ležim dve godine. Ali kada je donet zakon, mogao sam da podnesem prijavu. Znam da ću do kraja rata biti vojnik. Ali, i tamo će biti bolje nego u zatvoru“, nada se mladić.

No brigadir Kuharčuk ne misli da je dobro da se bivši zatvorenici okupe u jednu jedinicu: „Nećemo stvarati kažnjeničke bataljone, to je neprihvatljivo. Imamo dobra iskustva s mešanjem tako regrutovanih među druge dobrovoljce“, kaže naš sagovornik.

Vojna i hijerarhija kriminalaca

U tome ga podržava i Oleh Zvilja, čelnik udruženja za ljudska prava „Zaštita zatvorenika u Ukrajini“. Zvilja se već dve godine zalaže da i se i zatvorenici puste u vojsku.

No, on smatra da bi ih trebalo rasporediti u različite jedinice. „Zatvorenici u jednom zatvoru su kao pauci u stakleniku. Oni će preneti svoje sukobe, subkulturu i neprijateljstva i u te vojne jedinice.“

Zvilja upozorava da se ne sme zanemariti kriminalna subkultura u zatvorima. Postoji neka vrsta zatvoreničke samouprave čija su nepisana pravila stara i po sto godina. Jedno od njih je da „pošteni kriminalac“ ne sme da služi vojsku.

I samo „profesionalni kriminalci“, odnosno istaknuti predstavnici organizovanog kriminala, imaju „pravo“ da tumače i menjaju ta pravila.

Šta treba da radi „pošteni kriminalac“?

Jedan od njih, Serhij Lisenko poznat kao Lera Sumskoj, koji već duže živi u inostranstvu, već je na početku ruske invazije pozvao ukrajinske kriminalce na odbranu države.

„Pozvao se na pravilo prema kojem je dužnost svakog ‘časnog lopova’ da uzvrati kad je napadnut“, tumači Zvilja.

On nam kaže da se otpor regrutaciji zatvorenika vidi i u upravama zatvora. „Njihovo finansiranje zavisi od broja zatvorenika, a mnogi kažnjenici rade u zatvorskim radionicama, što je značajan izvor prihoda.“

Čuo je i pritužbe zatvorenika o korupciji. Navodno su upravnici nekih zatvora tražili novac od zatvorenika da bi prosledili njihov zahtev za služenje u vojsci. Jer njihova je računica bila da će zatvorenik primati dobru platu kao vojnik.

Ali, tvorci novog ukrajinskog zakona ostaju optimistični. Ministar pravde Denis Maljuska procenjuje „mobilizacioni potencijal“ u ukrajinskim zatvorima na dvadeset hiljada ljudi.

On ne isključuje mogućnost ukidanja još nekih ograničenja za službu u vojsci, a primena zakona bi se mogla proširiti i na žene iz zatvora.