Gubi li Ukrajina rat: Zelenski „u škripcu“ između skupog neuspeha i štetnog političkog poraza

Napise u tom pesimističnom tonu objavio je u više navrata nedeljnik Njusvik, a to su učinili i drugi uticajni mediji. Njusvikov novinar Dejvid Brenan ukazuje da je Zelenski „u škripcu“.

On se suočava sa nemogućim izborom: da ide na „sve ili ništa“ i rizikuje skup neuspeh ili da smanji gubitke Ukrajine i prihvati politički štetan poraz. Nedostatak napretka intenzivirao je stratešku debatu na najvišim nivoima ukrajinske vlade, rekli su za Njusvik izvori upoznati sa ovom debatom.

Neki žele da konsoliduju ograničene uspehe Kijeva i pripreme se za očekivanu jesenje-zimsku rusku ofanzivu. Ali ličnosti u poslednjem – uključujući glavnokomandujućeg generala Valerija Zalužnog – žele da nastave dalje, dok ukrajinski vojni zvaničnici odbacuju političku kritiku kao nestrpljenje ukorenjeno u nesporazumu.

Američki pukovnik i autor više knjiga o ratnim sukobima, Danijel Dejvis, odgovornost pripisuje ukrajinskom rukovodstvu koje je „patilo od kombinacije loših odluka, precenjivanja sopstvenih kapaciteta i – nažalost – precenjivanja efikasnosti zapadne vojne opreme“.

OFANZIVA ZASTALA: U trećem mesecu ukrajinske ofanzive, ukrajinske snage stoje na Zaporoškom frontu, uz gubitke desetina hiljada ljudi da bi prešli tih nekoliko kilometara. U ovom trenutku ukrajinske snage nemaju dovoljno trupa ili opreme da nastave ovim tempom, a verovatno će im ponestati ljudstva pre nego postignu i svoje srednje ciljeve, procenjuje Dejvis.

Hladna, teška istina u ratu između Rusije i Ukrajine je da je ukrajinska ofanziva propala i da nikakvo spinovanje neće promeniti ishod. Ukrajinske snage nisu uspele iz potpuno predvidljivih razloga, zasnovanih na trajnim osnovama borbe koji nisu podložni optimizmu, željama ili spinovanju, tvrdi Dejvis.

U polemiku sa pesimitičkim stavovima uključio se i general Vesli Klark koji je naveo da je Ukrajina do danas uništila 11.638 komada ruske vojne opreme, uključujući 2.218 glavnih borbenih tenkova, 2.635 borbenih vozila pešadije, 276 komada vučne artiljerije, 255 višecevnih raketnih bacača, 84 aviona, 101 helikopter i 13 mornaričkih brodova.

Klark zaključuje da „Ukrajina može da dobije ovu borbu“, ali drugi, koji su sada, čini se, većina u američkoj javnosti, nisu uvereni u to. Pre leta zapad je imao široku predstavu kako će izgledati kraj rata u Ukrajini: Kijev bi obučavao i jačao svoje snage, pokrenuo letnju ofanzivu, povratio što više teritorije i konačno ušao u mirovne pregovore sa najjaim pregovaračkim potencijalom i tako priveo rat kraju.

Dva meseca nakon te ofanzive, taj scenario izgleda sve manje verovatan. Ukrajinska ofanziva je po svemu sudeći zastala.

O svemu tome izveštavaju i glavni američki mediji, uključujući CNN, Vašington post i Njujork tajms. Ti mediji, koji su eksplicitno podržavali ukrajinske ratne napore, počeli su da slikaju prilično sumornu sliku situacije na terenu.

Ukrajinske snage troše materijal ogromnom brzinom, ispaljujući 90.000 granata mesečno, a Pentagon proizvodi samo trećinu toga, dok je 20 odsto naoružanja NATO koje je isporučeno, već oštećeno ili uništeno u prve dve nedelje.

U svetlu ograničenih dobitaka postignutih ofanzivom, predsednik Bajden sada traži od Kongresa 20,6 milijardi dolara dodatne pomoći Ukrajini.

„NAPREDANA OBUKA“: Već u januaru 2023. izvori zapadnih medija počeli su da govore o ukrajinskoj „prolećnoj ofanzivi“. U to vreme, Rusi su bili teško poraženi tokom bitaka oko Harkova i Hersona. Moskva je bila četiri meseca od svoje delimične mobilizacije 300.000 vojnika – ali je na početku teško posrnula u prikupljanju novih regruta – a nepotvrđeni izveštaji su tvrdili da je do 700.000 mladih ruskih muškaraca pobeglo iz zemlje.

Ukrajinski moral je bio do neba, a ruska motivacija je bila na najnižim granama. Kremlj je već u novembru ubacio više od desetina hiljada novih boraca, popunjavajući rupe stvorene ukrajinskom jesenjom ofanzivom, što je pomoglo da se zaustavi tadašnja plima.

Do januara Putin je pojačao ofanzivne operacije širom linije fronta od 1.000 km kako bi održao pritisak na ukrjinske snage, sa naglaskom na gradove Soledar i Bahmut. Putin je odlučio da tu borbu prepusti Vagner grupi. Tu je Ukrajina napravila svoju prvu veliku grešku 2023, navodi Dejvis.

Bahmut je imao je određeni taktički značaj za onoga ko ga je posedovao, ali se sam po sebi ne može smatrati bitnim čak ni na operativnom nivou. Ukrajina je držala grad, ali je početkom marta Vagner stigao do istočne periferije grada.

Vojna potreba Ukrajine u to vreme bila je da se povuče iz Bahmuta na sledeću branjenu liniju na zapadu. Umesto da čuva i odmori brigade za prolećnu ofanzivu, Zelenski ih je žrtvovao. I, nažalost, kad je ofanziva pokrenuta u junu, greške su se nastavile.

Mnogo meseci pre ofanzive, većima zapadnih publikacija se pozdravila „naprednom obukom“ koju su ukrajinske snage dobijale od brojnih zemalja NATO. Istovremeno, jedan broj ukrajinskih brigada je opremljen modernim borbenim vozilima NATO.

Očekivalo se da će kombinacija tehnologije i obuke NATO proizvesti kvalitetan ofanzivni kapacitet koji bi probio rusku odbranu i zabio klin do obale Azova, podelivši ruske snage na pola.

Na dan početka ofanzive, Forin afers objavio je analizu pod nazivom Skrivena prednost Ukrajine: kako su evropski treneri transformisali kijevsku vojsku i promenili rat.

Dejvis konstatuje da posle skoro tri meseca operacije, evropska i NATO obuka nije transformisala ukrajinske snage, jer je za Ukrajinu bilo skoro nemoguće da se transformiše u roku od nekoliko nedelja/meseci obuke i mešavine NATO opreme.

Da biste proizveli efikasne terenske snage sposobne da koriste kombinovane operacije kako bi porazili veliku silu koja je pripremila odbrambeni sistem sa više pojaseva, prvo morate imati priličan broj potpuno popunjenih borbenih brigada.

Bataljoni i čete svake brigade moraju biti popunjeni komandirima vodova i vodnicima, komandirima četa, majorima i komandantima bataljona i operativnim oficirima sa iskustvom u vođenju takvih operacija. Ovim rukovodiocima je potrebno iskustvo od dve do pet godina na nivou voda, pet do sedam godina u četi i 15 do 20 godina na nivou bataljona i brigade.

ODSUSTVO NADMOĆI U VAZDUHU: Jednom kad se jedinice pravilno popune obrazovanim i obučenim vođama, sledeći zahtev je da se razvije stručnost vojnika da obavljaju svoju veštinu (vozač tenkova, Bredli artiljerac, član pešadijskog odreda, itd), zatim obučiti posade za upravljanje oklopnim borbenim platformama, pa zajednička borba vodova, pa čete zajedno, pa bataljoni zajedno u brigadi, i na kraju brigade i divizije.

Sva ova individualna i kolektivna obuka mora biti obavljena da bi se proizvela uspešna, koordinisana operacija kombinovanog naoružanja. Ukrajina nije imala nijedan od tih preduslova. Prvi problem je bio ukrajinski vojni i politički vrh koji je naredio da ofanziva počne.

Skoro mesec dana nakon početka operacije, ukrajinski komandujući general Valerij Zalužni je u intervjuu za Vašington post tvrdio da je odvratno kad čuje pritužbe na nedostatak napretka.

Ipak, u istom intervjuu priznaje da „bez potpunog snabdevanja (za ofanzivu), ovi planovi uopšte nisu izvodljivi“. Ključna među njegovim pritužbama bila je odsustvo nadmoći u vazduhu. NATO, rekao je on, nikad ne bi pokrenuo ofanzivnu operaciju bez nadmoći u vazduhu. I u pravu je.

Ukrajina takođe pati od hroničnog nedostatka kapaciteta protivvazdušne odbrane, neadekvatnog broja haubica i artiljerijskih granata, nedovoljnih sistema za elektronsko ratovanje, nedostatka projektila, i možda najvažnije od svega, jedva 25 odsto potrebnih kapaciteta za deminiranje. Dakle, kad je Ukrajina 5. juna pokrenula ofanzivu preko širokog fronta, nikog u Kijevu, Vašingtonu ili Briselu nije trebalo da iznenadi što su naleteli na rusku testeru.

Ruski odbrambeni sistem sa više pojaseva se u velikoj meri oslanja na mine koje usporavaju ili usmeravaju ukrajinske trupe u zone gde ruska direktna vatra i artiljerijski sistemi imaju unapred postavljene topove.

U prve dve nedelje gotovo ni jedan oklopni napad nije uspeo, osvajajući minijaturnu teritoriju i ništa od operativne vrednosti. Njujork tajms i drugi mediji tvrde da su ukrajinske snage izgubile „zapanjujuću petinu“ svoje celokupne ofanzivne sile u prve dve nedelje.

Ako Rusija ima vazdušnu superiornost, jaku protivvazdušnu odbranu, prednost u artiljerijskim granatama, robusne sisteme za elektronsko ratovanje – da razbije ukrajinske komunikacije i onesposobi veliki broj dronova i projektila ukrajinskih snaga – i ako je imala šest do devet meseci da pripremi detaljne odbrambene radove, trebalo bi da je bilo nesumnjivo jasno da slanje delimično oklopnih snaga, delimično obučenih, sa ograničenim iskustvom u vođenju ofanzivnih operacija velikih razmera, znači slanje velikog broja ljudi u sigurnu smrt.