„Bolje da Ukrajina odbrani Evropu nego da se Evropa sama brani“: Kako tumačiti sve češća upozorenja na rat evropskih političara i vojnih zvaničnika?

Tako je Rob Bauer, holandski admiral koji predsedava vojnim odborom NATO – a, upozorio da će ruska invazija na Ukrajinu imati posledice i po ostatak Evrope.

Bauerovim izjavama priključio se i lider najveće političke grupe u Evropskom parlamentu (EP) Manfred Veber, koji je kazao da Evropljani treba da se pripreme na rat bez podrške Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) nedavno je izazvao veliku pažnju kada je rekao da Bundesver ponovo mora da postane „sposoban za rat“.

„Orban i Erdogan prestali sa ometanjem NATO“

Milan Jovanović, direktor Foruma za bezbednost i demokratiju, kaže za Danas da se izjave vojnih zvaničnika moraju shvatiti ozbiljno.

„U tom smislu te izjave se mogu videti kao podsticaj i priprema političke javnosti i javnog mnjenja u najširem smislu za predstojeću vojnu vežbu Steadfast Defender – najveću i najznačajniju dosad, i u kojoj će na ogromnom prostoru učestovati oružane snage 31 zemlje“, kaže.

Jovanović naglašava da ova upozorenja na stanje „rata pred vratima“, a ni predstojeća vežba NATO-a nisu pretnja Rusiji.

To je, kako kaže Jovanović, očekivani odgovor na rusku agresiju koja traje već dve godine i kao pretnje Zapadu koje se neprestano šalju iz Moskve.

„Te pretnje Rusija neprestano potkrepljuje na terenu. Sada je s dodanom municijom iz Severne Koreje čak pojačala razaranje Ukrajine, čiji su intenziteti i efekti takvi da bi 78 dana NATO bombardovanja SR Jugoslavije u odnosu na ono što je Rusija činila i čini u Ukrajini zaista moglo da smatra ‘milosrdnim‘‘ iako „Milosrdni anđeo“‘ kao naziv te jezive 1999. nije smišljen ni u NATO ni na bilo kojim drugim zapadnim adresama“, kaže.

Jovanović objašnjava da se izjave mogu gledati i kao upozorenje onima koji na različite načine osujećuju nastavak i jačanje finansijske i oružane pomoći Ukrajini.

U tom smislu, kaže, indikativno je da su i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i mađarski premijer Viktor Orban „konačno prestali sa ometanjem percepcije NATO-a kao monolitne vojne organizacije“.

Najzad, kaže, ove izjave se nikako ne mogu odvojiti od pripreme obeležavanja 75 godina NATO.

„Bolje da Ukrajina odbrani Evropu nego da se Evropa sama brani“

Dr Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, kaže za Danas da bi poraz Ukrajine bio katastrofa za Evropu, ali ne izostavlja ni krizu na Bliskom istoku, za koju kaže da je „to proksi rat koji Hamas vodi u korist Irana i Rusije“.

„Generalno, situacija u Evropi je veoma složena. Mislim da je za Evropu bolje da se ulože maksimalni napori da Ukrajina dobije taj rat nego da se rat proširi na druge zemlje“, kaže dr Dragišić.

Podsetimo, Bauer je na otvaranju sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu kazao da je potrebna ratna transformacija Alijanse, te da „postoji realna opasnost da Rusija napadne neku od članica NATO-a“.

Dragišić podseća da ukoliko bi bilo koja od zemalja članica Alijanse bila napadnuta, sve članice bi morale da se uključe u sukob.

Takođe, kaže Dragišić, takve izjave evropskih zvaničnika trebalo bi da se čitaju kao političke, kao „priprema javnog mnjenja za podršku Ukrajini“.

On podseća da je Rusija radila značajne psihološke, hibridne, operacije u svim evropskim državama, i da je uspela da formira nekakve političke stranke.

„Manje – više sve ekstremističke stranke u Evropi su u direktnoj vezi sa Rusijom. Sve te političke ličnosti, stranke i nevladine organizacije ruske koje deluju u Evropi, sve one pokušavaju da obeshrabre države da pružaju pomoć Ukrajini. I u Nemačkoj i drugim evropskim državama primetili smo da se čuju glasovi „zašto pomažemo Ukrajini“, kaže naš sagovornik.

Dakle, nastavlja, to treba čitati i kroz političku poruku – bolje da Ukrajina odbrani Evropu nego da se Evropa sama brani.

S druge strane, Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) i saradnik LSE IDEAS-a kaže da u Evropi ima dosta fobije koju je izazvao rat u Ukrajini.

„Međutim, oni tu uglavnom govore o potencijalnoj mogućnosti rata u kontekstu rata sa Rusijom. Mi vidimo da Rusija nema ni ambiciju ni kapacitet da pokuša vojno da pokori Evropu. Dve godine se bori da slomi otpor Ukrajine“, kaže i dodaje da ‘Rusija više nije Sovjetski savez’.

Vuksanović kaže da je evidentno da se Evropa pokazala nepripremljena za prolongirano industrijsko ratovanje visokog inteziteta.

„To se vidi prema tome koliko su se iscrpele njihove zalihe naoružanja, artiljerijske municije, koliko imaju problem da održe trenutni stepen podrške Ukrajini. Ključni problem za sve njih jeste što oni nisu sigurni da SAD ne mogu da garantuju da će ostati u Evropi u situaciji kada imaju vojnog i geopolitičkog izazivača na drugom kraju sveta – Kinu.

„Ne garantuje im se da će moći uvek da se oslanjaju na SAD za svoju odbranu i bezbednost“, kaže Vuksanović.

U Sjedinjenim Državama prognoze upućuju na povratak Donalda Trampa u Belu kuću.

Brisel portal piše, a prenosi naš list, da je Tramp u Evropi ostao upamćen po tome što je optuživao članice EU da ne plaćaju svoj deo za odbranu, te da je pretio da neće braniti Evropu ako bude napadnuta.

Prema Vuksanovićevićim rečima Tramp jeste u ovom trenutku aktuelan, ali činjenica je da se Evropa suočava sa dugoročnim strukturnim problemom.

„Taj problem je – kako će da funkcionišu u veku američko-kineskog rivaliteta“, kaže.

Naš sagovornik podseća da je Tramp imao tedenciju i u prvom mandatu da „kaže dosta toga a onda da uradi nešto totalno deseto ili da ostane na statusu kvo“.

„Trampovi stavovi na neki način oličavaju nešto što nije toliko nekarakteristično za američku spoljnu politiku proteklih nekoliko decenija – da insistiraju da Evropljani više troše na odbranu i da su slepi putnici na račun američkih poreskih obveznika“, kaže.

Vuksanović ukazuje da dokle god Evropljani ne troše više na odbranu NATO nije savez nego je „na neki način klub u kom glavnu reč vode SAD“.

„Tek kada Evropa utroši više na odbranu, moći ćemo da govorimo o NATO-u kao o savezu, a ne o bezbednosnoj mreži kojom rukovodi američka supersila. To je zapravo ključni problem“, kaže Vuksanović.

Prema Dragišićevim rečima, moguće je da bi dolazak Trampa na vlast dao „signal ‘mozgovima’ u Kremlju da mogu da napadnu neku drugu državu, ali da jedva i sa Ukrajinom izlaze na kraj.

„Ali nema sumnje da ukoliko bi bilo koja od zemalja članica NATO bila napadnuta, bio Tramp ili neko drugi, Amerika bi branila Evropu. Ko god da se nada u Kremlju da bi dolazak Trampa podelio evroatlantsko savezništvo, mislim da je u debeloj zabludi“, kaže Dragišić.