Foto: Shutterstock/Roman AtamanchukPre godinu dana, ukrajinska prestonica je vrvela od novih izveštaja o zapanjujućoj kontraofanzivi na severozapadu zemlje. Iznenadna operacija u oblasti Harkova izazvala je ponižavajući ruski poraz i podstakla nadu da Ukrajina ne samo da će preživeti invaziju Moskve u punom obimu, već i da će izaći kao pobednik, piše Njuzvik (Newsweek).
Kako se leto 2023. bliži kraju, ukrajinske snage na jugoistoku zemlje sprovode sasvim drugačiju kontraofanzivu.
Kijevske trupe napreduju uz visoku cenu, probijajući se kroz prostrana minska polja pod artiljerijskom vatrom, nadajući se da će dostići i odlučno probiti odbrambenu mrežu ruske takozvane Surovikinove linije koja se prostire na okupiranom jugu.
Spori tempo i oskudni dobici ukrajinske ofanzive izazvali su zabrinutost među zapadnim partnerima čak i unutar najužeg kruga predsednika Volodimira Zelenskog – da Ukrajina neće moći da izbaci ruske snage sa svih okupiranih ukrajinskih teritorija.
Možda je, sugerišu neki strani posmatrači, vreme da razgovaramo sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Zelenski je u petak na samitu Evropske strategije na Jalti (IES) u ukrajinskoj prestonici priznao da se rat „usporava“.
„Mi prepoznajemo ovu činjenicu. Svi procesi postaju sve komplikovaniji i sporiji: od sankcija do obezbeđivanja oružja“.
U eksplicitnijem izazovu stranim partnerima koji su pritiskali Kijev da postigne uspeh na bojnom polju, Zelenski je dodao: „Kada neki partneri kažu: ’Pa šta je sa kontraofanzivom, kada će biti sledeći korak?“, moj odgovor je da su danas naši koraci verovatno brži od novih paketa sankcija“.
Vreme je za razgovore?
Spor napredak Ukrajine ponovo je podstakao pozive stranih zakonodavaca, akademika i medija za nove mirovne pregovore, iako malo šta ukazuje na to da je bilo koja strana voljna da učini ustupke koji bi bili potrebni.
Samjuel Čarap iz korporacije Rand – jedan od najpoznatijih zapadnih zagovornika dijaloga sa Moskvom – rekao je za Njujorker u nedavnom intervjuu da je Rusija već strateški poražena.
„Oslabljena Rusija je dobra“, rekao je on. „Ali potpuno izolovana, nevaljala Rusija, severnokorejska Rusija – ne toliko“.
Ali jaz između tabora za pregovore i Ukrajinaca je oštar.
Zelenski i nekoliko drugih istaknutih ukrajinskih zvaničnika jasno su stavili do znanja u Kijevu da neće biti razgovora dok moskovske trupe ostaju na ukrajinskoj teritoriji. „Biće tome kraj i Ukrajina će definitivno pobediti“, rekao je predsednik u petak. „Naravno, biće komplikovano i naporno.“
„Postoji vrlo jasno shvatanje da na bojnom polju morate ići napred, jer to samo jača naše pozicije i politički stav koji zastupamo. Na kraju će nas sve ovo dovesti bliže kraju rata“, rekao je Zelenski. Rusija, dodao je, može odmah da prekine borbe ako povuče sve svoje snage sa okupiranih teritorija.
Mirovni pregovori počeli su u nekoliko sati nakon ruske invazije punog obima u februaru 2022. Oni su brzo propali s obzirom na jaz u zahtevima između dve delegacije i podmetanja koja su se vrtela oko pregovora.
Kako se pojavljivalo sve više dokaza o ruskim ratnim zločinima i sve više žrtava na obe strane, čak je i retorička posvećenost dijalogu postala neodrživa za ukrajinske zvaničnike.
Nakon osamnaest meseci borbi obe strane veruju da još uvek mogu da pobede. Putin se neće povući, a Zelenski neće tolerisati teritorijalne ustupke.
Čak i da hoće, malo ko bi ga u Ukrajini podržao, jer većina veruje da se ne može verovati bilo kakvom mirovnom sporazumu koji je potpisao ruski predsednik.
Nedavno poginuli šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin „mislio je da je imao dogovor sa Vladimirom Putinom, i to mu nije dobro pošlo za rukom“, rekao je bivši britanski premijer Boris Džonson na samitu IES, pozivajući na „strateško strpljenje“ dok ukrajinske snage idu napred u ruske odbrambene linije.
Natalija Bugajova, nerezidentna ruska saradnica na Institutu za proučavanje rata, rekla je da „nema naznaka da Putin traži bilo kakvu vrstu mira“, bez obzira na tvrdnje Kremlja da je otvoren za nove pregovore.
Razgovori bi, rekao je Putin, morali da odražavaju „nove teritorijalne realnosti“ ruske delimične okupacije četiri ukrajinska regiona, plus njen nastavak držanja Krima.
Novi krug lažnih izbora održanih u okupiranim oblastima ovog vikenda govori o njegovoj posvećenosti.
Čini se da se Putinova namera „potpune kontrole“ nad Ukrajinom nije promenila, dodala je Bugajova. „Trebalo bi pretpostaviti da će ga ova namera nadživeti“, rekla je ona, napominjući da će najverovatnije biti moćnici Kremlja koji se „“u velikoj meri zalažu za istu agendu“, čak i ako se možda ne slažu sa Putinovim sredstvima.
‘Radikalna’ Ukrajina
Istraživanja javnog mnjenja govore o kontinuiranoj masovnoj podršci potpunoj pobedi. Letnje istraživanje koje je sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju pokazalo je da se 84 odsto Ukrajinaca protivi bilo kakvim teritorijalnim ustupcima Rusiji, čak i ako to produži rat. To mišljenje deli većina širom zemlje, uključujući 75 odsto ispitanika u istočnoj Ukrajini, 84 odsto u centralnoj Ukrajini i 86 odsto na jugu i zapadu.
Ovog vikenda, demonstranti u crnomorskom lučkom gradu Odesi kritikovali su gradske zvaničnike zato što nisu dali prioritet potrošnji na vojne operacije. „Novac na front“, uzvikivali su demonstranti.
Zelenski je izneo ukrajinske zahteve u svojoj formuli mira od 10 tačaka. Među ukrajinskim zahtevima su vraćanje granica iz 1991, reparacija, suđenja za ratne zločine ruskim liderima, uključujući Putina.
Zelenski je rekao da bi njegov plan trebalo da bude podržan članstvom Ukrajine u NATO-u i Evropskoj uniji, za šta takođe postoji široka – i sve veća – podrška javnosti.
David Arahamia, lider stranke Zelenskog „Sluga naroda“ u ukrajinskom parlamentu — Rada — rekao je da će se donosioci odluka voditi „veoma radikalnim“ javnim osećanjima. Jedini prihvatljiv put za većinu je, dodao je, „potpuno oslobođenje teritorija“.
Olha Stefanišina, zamenica ukrajinskog premijera za evropske i evroatlantske integracije, rekla je da „ne postoji način da se odstupi“ od zahteva Kijeva.
„Razumemo šta funkcioniše, a šta ne“, složio se Andrij Jermak, šef predsedničke kancelarije, kada je razgovarao o pritiscima partnera da sednu sa Putinom.
Duh Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. – kojim su Rusija, SAD i Velika Britanija dale Ukrajini bezbednosna garancija u zamenu za odustajanje od nuklearnog oružja – još uvek proganja Ukrajince, rekao je Jermak.
Lesija Vasilenko, poslanica ukrajinskog parlamenta, rekla je da promena rukovodstva Kremlja sama po sebi neće biti dovoljna da Ukrajinu dovede za sto, rekla je ona.
„Mi u Ukrajini ponekad kažemo: „Dobar Rus je mrtav Rus“https://www.danas.rs/svet/putin-mirovni-pregovori-ukrajina/, rekla je ona. „Ne radi se o tome da ste morbidni, ne o osvetoljubivosti, to je istina. Dobri Rusi današnjice su ili mrtvi – ubijeni od Putinovog režima – ili trunu u ruskim zatvorima.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
