Međunarodni krivični sud procesuira slučajeve genocida, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sada se toj instituciji pridružila i Ukrajina – ali sa sedmogodišnjim izuzetkom za njihovu vojsku.
Ukrajina se pridružila Međunarodnom krivičnom sudu (MKS). Parlament u Kijevu je s 281 glasom za izglasao ratifikaciju takozvanog Rimskog statuta Krivičnog suda. Jedan glas je bio protiv, 22 uzdržana. Ukrajina je potpisala Rimski statut u januaru 2000. godine, ali ga još nije ratifikovala. Razlog je verovatno nada da će Rusija biti kažnjena za navodne ratne zločine na ukrajinskoj teritoriji.
Međutim, dokument koji je sada usvojen predviđa da Ukrajina sedam godina neće priznati nadležnost Krivičnog suda za ratne zločine kada su u pitanju ukrajinski državljani. U pozadini toga je strah u vojsci da bi njene akcije u borbi protiv ruskih snaga u nekim slučajevima mogle da budu tretirane kao ratni zločini.
Kuleba: „Istorijska odluka“
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ocenio je na Iksu da je reč o „istorijskoj odluci“. „Ukrajina je već efikasno sarađivala sa MKS kako bi osigurala punu odgovornost za sve ruske zločine počinjene nakon ruske agresije“, naveo je Kuleba. „Taj rad će sada funkcionisati još efikasnije“, ustvrdio je ministar spoljnih poslova. Tom odlukom, njegova zemlja je, kaže, napravila „značajan korak ka pridruživanju EU“.
Evropska unija je već nekoliko puta pozivala Kijev da preduzme taj korak, ali je to kontroverzno u Ukrajini. Vojni zvaničnici strahuju da bi krivični sud mogao da goni i ukrajinske vojnike za navodne zločine tokom rata protiv Rusije.
Berlin pozdravlja taj potez
Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu pozdravilo je Ukrajinu kao 125. ugovornu članicu MKS. „Rat Rusije protiv Ukrajine je ujedno i brutalni napad na međunarodno pravo“, saopštilo je ministarstvo Nemačke na svom nalogu na Iksu. „Ratifikacija Rimskog statuta od strane Ukrajine je važan signal koji jača međunarodno pravo i MKS.“
Poternica za Putinom
Sud sa sedištem u Hagu od 2002. zadužen je za posebno teška krivična dela kao što su ratni zločini. On može i da izda nalog za hapšenje koji važi u svih 125 država potpisnica Rimskog statuta. MKS je započeo svoju istragu odmah nakon što je počeo ruski agresorski rat protiv Ukrajine u februaru 2022.
U martu 2023. sudije su izdale nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini. Šefu Kremlja zbog toga preti hapšenje u državama-članicama MKS. Rusija, kao i SAD, ne priznaje Međunarodni krivični sud.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.