ukrajinske zastave na institucijama eu u briseluFoto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Poljska i Ukrajina se snažno zbližavaju, čak se govori i o zajedničkoj državi. Ukrajinske izbeglice su izjednačene u pravima sa građanima Poljske, imaju već sva – osim prava glasa. Kritičari upozoravaju da Varšava promoviše puzajuće pridruživanje Ukrajine EU – zbog sopstvenih političkih ciljeva, piše za nemački WELT Philipp Fritz.

Nijedan šef ukrajinske države nikada nije bio tako uspešan u oduševljavanju ljudi u susednoj Poljskoj kao Volodimir Zelenski.

Ne samo da ga mnogi Poljaci vide kao predsednika koji sa svojim narodom istrajno prkosi ruskoj invaziji, već ga doživljavaju i kao nekoga ko im se često zahvaljuje na pomoći – i pri tome uvek nađe prave reči, čak i na poljskom.

„U budućnosti neće biti granica između naših naroda: ekonomskih, političkih i – što je posebno važno – istorijskih“, napisao je Zelenski na twitteru početkom aprila.

Predsednik Ukrajine je, u momentu kad je ovo objavio, bio u Varšavi.

To je bilo njegovo treće putovanje u inostranstvo -posle USA i Velike Britanije- od početka sveopšteg ruskog rata protiv Ukrajine 24. februara 2022.

Poljska važi za najvažnijeg evropskog saveznika Kijeva.

Upravo ovakve izjave izazivaju veliku pažnju i u Poljskoj i u Ukrajini.

Ali ne zaustavlja se sve samo na pukim gestovima.

Posle reči slede i dela. Na zapadu EU skoro niko ne primećuje da „granice“ između Poljske i Ukrajine, kako kaže Zelenski, i stvarno nestaju.

U Poljskoj je 12. marta prošle godine stupio na snagu zakon koji reguliše državnu pomoć Ukrajincima u Poljskoj – koji ide mnogo dalje od mehanizma za vanredne situacije EU.

Poljske vlasti su registrovale skoro jedanaest miliona graničnih prelaza iz Ukrajine od izbijanja rata.

Navodi se da više od dva miliona Ukrajinaca trajno borave u Poljskoj.

Njima su dodeljeni takozvani “Pesel-Brojevi” – digitalni kodovi koji omogućavaju direktan pristup poljskom socijalnom sistemu, tržištu rada i medicinskoj nezi.

„Izuzimajući pravo glasa, Ukrajinci u Poljskoj imaju ista prava kao i građani Poljske“, objašnjava Agnieszka Legucka, ekspert za istočno susedstvo EU u državnom poljskom trustu mozgova PISM.

Dana 28. jula 2022. godine, Vrhovna Rada, ukrajinski parlament, usvojila je zakon kojim se poljskim državljanima u Ukrajini daju specijalna prava.

Oni su ravnopravni sa Ukrajincima na tržištu rada i u socijalnom sistemu, čak im je omogućeno da postanu ukrajinski državni službenici.

Ukrajinci u Poljskoj, s druge strane, zbog velike sličnosti jezika, često nauče poljski nakon samo nekoliko meseci.

Ali to nije sve: „Poljaci su spremni da ukrajinski jezik uvrste u spisak školskih predmeta“, rekla je TV Belsat Irina Vereščuk, zamenica premijera Ukrajine.

Poljski se u Ukrajini sve češće govori, bilo od strane povratnika ili zbog toga što se sve više nudi na kurseva jezika. Prema anketama, Poljska je najpopularnija zemlja među Ukrajincima.

Poljski političari, pre svega predsednik Andžej Duda, su u Ukrajini u najmanju ruku veoma slavne osobe.

I energetski sistemi i mreže dve države su u međuvremenu sinhronizovani, na primer povezivanjem elektrana u Hmelnickom na ukrajinskoj strani i Žešovu na poljskoj strani.

Saradnja što se tiče nuklearne energije je takodje ogromna.

Poljska upravo ulazi u nuklearnu energiju uz američku pomoć i u budućnosti će igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju nastavka rada ukrajinskih reaktora. Uprkos ratu, poljsko-ukrajinska trgovina je masovno porasla pa je sada Ukrajina deveti najveći trgovinski partner Poljske.

Brisel ignorira fenomen, bar do sad

Poljska i Ukrajina očigledno se sve više zbližavaju – nezavisno od eventualnog prijema Ukrajine u članstvo EU.

„Ukoliko integracija Ukrajine u EU ne bude napredovala, može se očekivati da će Poljska promovisati neku vrstu bilateralne ’duboke saradnje‘ sa Kijevom“, kaže ekspert Legucka.

Ovaj fenomen do sada u Briselu bio u širokom luku ignorisan.

Ruska državna propaganda, s druge strane, eksploatiše ovu temu.

U TV emisijama i društvenim mrežama komentatori fantaziraju o poljskom preuzimanju Ukrajine i pretnji koja stoga proizlazi Rusiji.

Bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji non stop štrči svojim radikalno suludim izjavama na Telegramu, svako malo daje po neki komentar na ovu temu.

U međuvremenu, političari i diplomate u Berlinu i Parizu spojenim Ahenskim Sporazumom, sa čuđenjem i skepsom gledaju na „spajanje“ Poljske sa Ukrajinom.

A u nacionalističkim krugovima u Poljskoj u ovom kontekstu se već raspravlja o konceptu „državne unije“ sa Ukrajinom, zasnovane na konkretnom istorijskom modelu.

Misli se na Poljsko-Litvansku Uniju, tada najveću državu u Evropi, koja je prestala da postoji Trećom Podelom Poljske 1795. godine.

Ta Unija je, u najvećoj meri, sadržala najveći deo današnje Ukrajine.

Reč je o starom konceptu koji izaziva euforiju u Poljskoj.

Krajem marta se i američki ekspertski časopis „Foreign Policy“ založio za novu poljsko-ukrajinsku Uniju po ovom modelu.

Ono što neupućenima zvuči kao političko sanjarenje nalazi svoj odjek u političkom mainstream.

„Ne radi se o zajedničkoj državi. Nego o vrlo posebnoj Alijansi“, kaže Piotr Buras, direktor European Council on Foreign Relations (ECFR) u Varšavi.

Vrhunski poljski političari otvoreno kažu da bi neka vrsta poljsko-ukrajinskog jedinstva u EU bila protivteža osovini Berlin/Pariz.

Protivteža nemačko-francuskoj osovini

Međutim, malo je verovatno da bi ljudi u Kijevu želeli da budu instrumentalizirani na ovaj način.

Povremeno pomalo kolonijalni odnos Poljske prema Ukrajini takođe sa nezadovoljstvom upada u oči.

Ambicija Poljske da stvori protivtežu francusko-nemačkoj osovini je kontraproduktivna, kaže Buras.

„Što više evropski partneri Poljske budu sumnjali da Poljska želi da uvede Ukrajinu u EU kako bi promenila EU u svom smislu, to će zemlje na zapadu EU biti sve skeptičnije u pogledu članstva Ukrajine“, kaže ovaj ekspert.

I poljski opozicioni političar, socijalista Pawel Kowal, je takođe suzdržaniji prema ideji Poljsko/Ukrajinske Unije od mnogih članova vladajućeg konzervativnog bloka: „Nisam za ideju ‘Državne Unije’ sa Kijevom, koja je trenutno popularna u Varšavi. Umesto toga, potreban nam je novi poljsko-ukrajinski sporazum koji se fokusira na integraciju Ukrajine u EU i NATO“, kaže ovaj levičar.

Kowal je zamenik predsednika Odbora za spoljnu politiku poljskog parlamenta. “Spajanje” Poljske i Ukrajine je dobro, ali moramo jasno da kažemo kuda će to voditi“, veli Kowal.

„Naš uzor ovde može biti samo francusko-nemačko pomirenje i saradnja.”

Nedavna poljska zabrana uvoza ukrajinskog žita pokazuje da ni solidarnost Poljske sa Ukrajinom nije neograničena.

Čak i nakon što je EU-Komisija EU u petak najavila „principijelno usaglašenje” u sporu oko transporta ukrajinskog žita kroz pet zemalja EU: u Varšavi je unutrašnja politika uvek na prvom mestu.

Shvatili su to u Kijevu – i naučiće iz toga.

Prevod: Mirko Vuletić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari